У граду Ментон на француској ривијери, син осрамоћеног бившег председника нада се да ће започети своју политичку каријеру новим обликом конзервативизма прошараним америчким утицајем.
Луј Саркози (28), син бившег председника Николе Саркозија, провео је тинејџерске и ране двадесете године живећи у Сједињеним Државама, где је, како каже, створио свој политички идентитет током ере којом је доминирао председник Доналд Трамп.
Сада када се вратио у Француску, Саркози користи овогодишње изборе за градоначелника као полигон за тестирање да ли његово име и Трампов стил десничарске политике могу да надмаше снажног крајње десничарског ривала укорењеног у традиционалном француском национализму.
Саркозијева политичка платформа је прилагођена локалним темама, као што су стамбена криза и борба против криминала. Кандидује се без икакве страначке припадности али има подршку странака центра и умерене деснице који су спремни на све да спрече победу кандидата Националног окупљања (НР).
Луј Саркози се нада да ће моћи да крене стопама свог оца, који је искористио место градоначелника богатог париског предграђа Неја као катапулт ка председништву.
Свестан је, ипак, да би Саркозијево име такође могло бити препрека. Његов отац је прошле године накратко затворен због оптужби за корупцију које он пориче, и већи део свог постпредседничког живота провео је борећи се са низом правних скандала који су окаљали породично име.
Кандидат Националног окупљања Александра Масон је у анкетама далеко испред Саркозија, али ће он највероватније освојити довољно гласова да дође до другог круга, где би савези са ривалима НР могли да му омогуће пут до победе.
"Људи не гласају за вас зато што се зовете Саркози, већ гласају за ваш пројекат", рекао је за Ројтерс, додајући да га је отац саветовао о изборној трци.
Утицај САД
Млађи Саркози, позната личност из француских таблоида који вози мотор и хвали се својим тетоважама и зазирањем од прогресивних идеја, каже за себе да је спој класичног француског либерализма, прожетог конзервативним америчким идејама о илегалној миграцији и безбедности.
Иако је отворено строг према криминалу, такође подржава декриминализацију дрога.
Мада је про-трамповски настројен, не допада му се миграциона политика Трампове администрације. Као решење илегалне миграције, предложио је да легални мигранти служе војску у Француској - то би, сматра, помогло да се број имигранта одржи на ниском нивоу.
Саркози - који је провео четири године у војној школи у руралној Пенсилванији што му је, тврди, пружило добар увид у праву Америку - такође је критиковао Трампове претње Гренланду. Али му је одао признање што је "урадио управо оно што је рекао", додајући да је амерички лидер "много популарнији него што мислимо".
Саркозијева подршка америчком предузетничком економском моделу била је много оштрија, тврдећи да је Француска ограничена рестриктивним законима о раду и пензионим системом који више не испуњава своју сврху.
"Морамо... деблокирати наше компаније, дозволити Французима да раде. Радите дуже у животу, радите дуже у недељи чак и ако то није популарно", рекао је. "Или ћемо то урадити сада, или ће нас план спасавања ММФ-а натерати да то урадимо за 25 година".