Уговори о ковид вакцинама: Европска комисија чува своје званичнике од "теоретичара завере"

Европска комисија није желела да открије који су запослени радили на преговорима о уговорима о вакцини против ковида са фармацеутским компанијама како би избегла да буду мета "теоретичара завере", рекли су њени адвокати.

"Недостатак поверења" у уговоре значио је да би званичници могли да буду изложени "физичком или психолошком" узнемиравању, објаснио је Антониос Бушагијар, адвокат Комисије. "То је стварни ризик у овом случају", додао је.

Комисија се бори против пресуде Општег суда ЕУ (нижег суда блока) из 2024. године, у којој се наводи да је требало да пружи више детаља о уносним уговорима – и људима који су о њима преговарали – када је то затражила група посланика Европског парламента из редова Зелених и јавност.

Наш избор

Унија некажњивости: Бриселски рај у ком скандали умиру у тишини

Суд је пресудио да је постојао довољан јавни интерес за откривање тих информација: "Само уз имена, презимена и детаље о професионалној или институционалној улози чланова дотичног тима може се утврдити да ли су чланови тог тима имали сукоб интереса."

Комисија се, очекивано, не слаже са пресудом и случај се сада налази на највишем суду блока, Суду правде ЕУ.

Комисија је потписала шест унапред договорених уговора са фармацеутским компанијама на врхунцу пандемије ковида 2020. и 2021. године, обећавајући да ће купити одређену количину вакцина за европске грађане као део борбе ЕУ против вируса.

Зелени посланици су рекли да јавност заслужује да сазна више о томе како су ти уговори – вредни милионе евра – преговарани. Када су посланици Европског парламента поднели захтеве за приступ документима, Комисија је објавила редиговане информације.

Више од 3.000 чланова јавности, од којих су многи скептични према приступу ЕУ, а неки непријатељски настројени према политикама масовне вакцинације, покренули су посебну тужбу против Комисије. Адвокати посланика Европског парламента и грађана ЕУ били су на суду у Луксембургу, тврдећи пред пуном судницом да Комисија треба да поштује највише стандарде транспарентности.

"То није нека апстрактна тежња", рекла је Ралука Гергинару, адвокатица посланика Европског парламента, већ "уставна вредност".

"У кризи бисмо могли очекивати да лидери буду одговорнији", додала је.

Адвокати Комисије тврде да је извршна власт ЕУ већ показала висок ниво одговорности. Европски ревизорски суд је проучио нередиговане документе који доказују да преговарачки тим није имао сукоб интереса, тврде адвокати, додајући да би агенција за борбу против превара (OЛАФ) и Европско јавно тужилаштво (EППO) могли да испитају уговоре ако сматрају да је то потребно.

Арно Диран, адвокат грађана који су покренули случај, тврдио је да EППO није довољно независан јер његов буџет одобрава Комисија.

Комисија се такође суочила са тешким испитивањем председника суда, Коена Ленартса, који је питао "да ли то заиста мислите?" када су адвокати Комисије рекли да не би требало удовољити јавности која тражи информације зато што - како су рекли адвокати - званичници имају "право да раде у миру".

Када је реч о аргументу Комисије да би откривање имена запослених могло довести до узнемиравања, "посебно од стране теоретичара завере", судија Ленартс је упитао: Зар откривање тих имена "не би био најбољи начин за борбу против ових теоретичара завере?"

Следећи корак у случају биће правно мишљење 11. јуна које ће изнети генерални правобраниоц Атанасио Рантос, које ће водити судије у њиховој коначној пресуди. Још није одређен датум за ту пресуду.

Афера "Фајзергејт": Урсула фон дер Лајен проглашена кривом

Председница Комисије Урсула фон дер Лајен нашла се на мети критика због својих СМС порука са извршним директором компаније "Фајзер", што је обезбедило споразум са Комисијом вредан више милијарди евра.

Одбијање Комисије да објави поруке Фон дер Лајенове постало је познато као "Фајзергејт". Општи суд је пресудио да је Комисија на крају погрешила што није открила поруке.