Катар више не може да испоручује гас Европи. У ствари, никоме. Државни енергетски гигант "Катар енерџи" је престао да производи и испоручује гас. То је једна од последица америчко-израелског рата против Ирана. Рекли бисмо, готово узгреднa, да Катар не покрива око 20 одсто глобалних потреба за гасом.
Немачки канцелар Мерц је затражио дозволу од америчког председника Доналда Трампа да поново купује руску нафту. И добио ју је. Али, можда неће бити ништа за куповину, пише бразилски геополитичар Пепе Ескобар за сајт "Фондација стратешке културе". "Јер, америчко ирански рат је, пре свега енергетски рат, а ЕУ се овде не квалификује чак ни као просјак бескућник."
Председник Русије Владимир Путин је, онако успут, изјавио да можда неће бити руског гаса за Европу: "Можда би имало више смисла да сами престанемо да испоручујемо гас ЕУ, да се преселимо на нова тржишта и да се тамо учврстимо".
Путин тврди да овде нема политичких мотива. Ништа лично. Сагледајмо ствари из чисто економског угла. "Ако ће нам ионако затворити тржиште за месец или два", рекао је руски председник, "можда је боље да одемо сада и фокусирамо се на земље које су нам поуздани партнери". Путин је само "размишљао наглас". Он ће замолити владу и руске енергетске компаније да преиспитају руску енергетску политику.
Било како било, био је то, поново, хладан туш за Мерца. То је последица веома кратковиде, да не кажемо глупе политике, коју још од 2014. године води ЕУ. И само један део много шире слагалице америчко-иранског рата.
Очигледна лудост Европљана
Друга, или прва ствар је затварање Ормуског мореуза. У центру је поново Европа, јер европске земље у великој мери зависе од нафте која пролази кроз Ормуз. Иначе, кроз овај теснац протиче готово четвртина светског извоза нафте.
Затварање мореуза ће присилити танкере да се преусмере на много дужи пут око Африке. Није тешко замислити да ће ово довести до праве ценовне катастрофе, посебно уколико рат потраје. А сви знакови говоре да ће овај рат бити дуготрајан.
Цене нафте већ прелазе 90 долара по барелу. Аналитичари предвиђају скок и до 150 долара.
Рат у Ирану почиње да представља праву катастрофу, пре свега за западноевропске земље, пише италијански писац Андреа Марћиљано за сајт "Електомагацине". Па ипак, Европљани ћуте, наставља Марћиљано, што је очигледна лудост, због које ћемо бити позвани да платимо пуну цену.
Како? Најпре, каже италијански аутор, даљим колапсом наших већ проблематичних индустријских система, а потом, следеће зиме, колапсом система грејања.
Иран диктира нова правила игре
За оне који то још нису схватили, објашњава Ескобар, овај рат се већ после недељу дана претворио у структурни рат исцрпљивања, за који је сценарио писан у Техерану.
Иран своју одбрану базира на "иранској децентрализованој одбрани", што је званични назив за дугорочну стратегију Иранског корпуса револуционарне гарде (ИРГЦ). Сваком команданту на терену је допуштено да сам доноси одлуке, оне које сматра најсврсисходнијим и најубојитијим по непријатеља. У преводу: то је стратегија смрти од хиљаду резова, осмишљена да искрвари "империју хаоса", додаје Ескобар.
Одмах након убиства врховног вође ајатолаха Хамнеија, Иран је прешао на децентрализовану команду и ћелије са планом дубоке сукцесије на четири нивоа, и почео да лансира плотуне старијих, споријих ракета и лажних дронова како би потрошили батерије "патриот" и THAAD системе у индустријским размерама.
Тим потезом, сматра бразилски аутор, Иран је променио правила игре већ првог дана рата.
Свако ко има коефицијент интелигенције изнад собне температуре зна да је коришћење три "патриота" – укупни трошак од 9,6 милиона долара – за одбрану од једне иранске балистичке ракете потпуно неодрживо, примећује Ескобар.
Зато није ни чудо што је "Епстинов синдикат" (друго име за Колективни запад) полудео после само неколико дана рата, каже бразилски аналитичар. Не прес-конференцијама Трамп не подсећа на самог себе. Он, додуше, још даје громогласне изјаве, попут "напредујемо", "прашимо их", али чини да је чак и он почео да схвата шта се дешава.
Трамп, кога Ескобар назива и "новим Калигулом" је променио плочу. Рат, који је требало да траје само до викенда могао би да се отегне пет недеља, каже Трамп, док други извори из Пентагона пролонгирају овај рок негде до септембра.
Заправо, циљајући америчке интересе широм земаља Персијског залива као легитимне мете, Иран је поставио темпирану бомбу под планове "популарног Донија".
Ово је, иначе, директан напад на петродолар.
Невиност без заштите
Покушајмо да сумирамо ситуацију после само недељу дана рата.
Ормуски мореуз је практично затворен, осим за руске и кинеске бродове. Целокупна производња течног природног гаса (ЛНГ) у Катару је сада ван производње – без наде да ће се ускоро обновити. Затворено је и друго највеће нафтно поље у Ираку.
Нема нафте, нема одбране земаља Залива од иранских ракета/дронова, што значи да више нема ни бујица лажног новца са Волстрита, каже Ескобар. Балон вештачке интелигенције, на крају крајева, финансирају "инвестиције" из земаља Залива...
Јасно је шта то значи: ирански пројектили ће наставити да падају на америчке базе, чија је противваздушна одбрана углавном исцрпљена. Израел је, из истог разлога, на путу у војни и економски пакао. Такозвана глобална тржишта су на смрт преплашена оваквим развојем догађаја.
Земље Залива су остале без толико хваљене америчке заштите. Уз то, иако Трамп, кога Ескобар назива "кловновским секретаром за вечите ратове“ тврди другачије и наставља да се удара у груди, десетине иранских подземних војних тврђава натоварених десетинама хиљада ракета и опреме остају невидљиве и недодирљиве.
Краљ је го
Шахмат је персијска реч која потиче од "шах мат", што значи "краљ је беспомоћан". Нови Калигула можда још не зна да је го, додаје Ескобар, јер није способан да ига шах. Он зна само да игра покер, а ова игра почива на блефу.
Трамп је, међутим, каже бразилски аутор, довољно уплашен да почне да очајнички тражи излаз.
Ако за то није прекасно.