Док САД разарају Блиски исток, Кина јача сарадњу са земљама АСЕАН-а

Нападом на Иран, САД и Израел запалили су Блиски исток, будући да Иран на агресију узвраћа нападима на америчке и израелске циљеве у околним земљама. Док Блиски исток гори на граници регионалног рата, Кина очекује почетак примене новог петогодишњег плана, 15. по реду.

Отуда се поставља питање шта "друга економија света" намерава да ради, док је Доналд Трамп посвећен ракетирању циљева у Ирану.

У првом реду, у Пекинг поступа инклузивно. Он покушава да гради партнере. Министар спољних послова, Ванг Ји, управо је то и наговестио у свом обраћању јавносту током заседања Свекинеског народног конгреса.

Ванг Ји: Кинеско-руски односи стабилни попут планине, упркос олујама

У ауторском тексту у листу "Чајна дејли", Сиваге Дарма Негара, водећи истраживач ИСЕАС-Јусоф Ипак института у Сингапуру наводи да, са 15. петогодишњим планом, Кина заправо развија суптилнију и амбициознију стратегију: институционално отварање, преобликовање правила, усклађивање са глобалним нормама и изградња нових платформи за прекограничну трговину и инвестиције.

Заокрет од смањења царина ка дубљим реформама управљања

За трговинске партнере Кине, од суседа из АСЕАН-а до већих актера као што су Европска унија и чланице Свеобухватног и прогресивног споразума о транспацифичком партнерству, то обећава нове могућности, наводи Сиваге Дарма Негара.

"Али истовремено отвара и стратешке и практичне изазове у примени. Оно што је упадљиво у садашњем кинеском приступу јесте заокрет са смањења царина ка дубљим реформама управљања. Уместо спектакуларних снижавања царина каква су обележила деведесете године и период приступања Светској трговинској организацији, Пекинг се данас усредсређује на усклађивање домаћих регулаторних структура са платформама трговинских правила високог стандарда, као што су Споразум о свеобухватном и напредном транспацифичком партнерству и Споразум о партнерству у дигиталној економији. То указује на намеру да се не отворе само тржишта, већ да се отвореност институционализује на начин који може да опстане упркос спољним шоковима и геополитичким притисцима", истиче Сиваге Дарма Негара. 

Како наводи, зато су институционалне реформе, а не само једноставно дотеривање царинских стопа, постале главни (кинески) фокус. "Кина жели да буде одговоран креатор правила, а не само моћан следбеник већ постојећих правила", наглашава он.

Имајући ово у виду, постаје јасно да би Кина, захваљујући меким променама на које указује  Сиваге Дарма Негара, могла да постане нови међународни ослонац у обнови идеје о отварању и слободном протоку људи и капитала.

Царинама оптерећене и "рекеташки" настројене САД, нарочито након уцене савезника да за "одбрану" морају да издвајају енормне своте новца, наметања измештања високотехнолошких производних постројења у САД, отмице председника Николаса Мадура и убиства ајатолаха Али Хамнеија,  то више нису.

Пекинг нарочиту пажњу поклања земљама АСЕАН-а

У Пекингу, а на то свакако треба обратити пажњу, нарочиту пажњу поклањају сарадњи са земљама АСЕАН-а. Суседство Кине са овим земљама, посматрано из угла Колективног запада, доживљавано је као потенцијални извор нестабилности, па су се западни медији и НВО сектор, све до недавно, упињали да "упозоре" земље АСЕАН-а на „кинеску опасност“. Али, уместо сукоба и нестабилности на југоистоку Азије и у Кини, земље АСЕАН-а постале су у збиру највећи спољнотрговински партнер Кине.

"Одлука да се (Кина) усклади са Споразумом о свеобухватном и напредном транспацифичком партнерству и Споразумом о партнерству у дигиталној економији, признање је да само велико тржиште није довољно да привуче глобалне токове трговине и инвестиција. Усклађивање са трговинским правилима високог стандарда подразумева бољу заштиту интелектуалне својине, транспарентније процедуре јавних набавки, јача правила конкуренције и јасније управљање прекограничним токовима података. Из перспективе страних компанија, а посебно фирми из АСЕАН-а, то би могло бити трансформативно. Замислимо, на пример, индонежанску компанију за дигиталне услуге која покушава да извози софтвер, или малезијског добављача у производном сектору који преговара о заштити интелектуалне својине и механизмима решавања спорова који су предвидљиви и међународно препознатљиви. Управо такве промене треба да обезбеде трговинска правила високог стандарда", истиче Сиваге Дарма Негара. 

Он као пример наводи јужну кинеску острвску провинцију Хајнан, усмерену управо на југоисток Азије, на којој функционише својеврсна бесцаринска зона, односно лука, која изузима око 74 одсто царинских категорија и омогућава слободан улазак робе у матични ("копнени") део Кине.

Москва и Пекинг јединствено против милитаризације Азијско-тихоокеанског региона

"За извознике из АСЕАН-а, као што су вијетнамски произвођачи делова или сингапурске логистичке компаније, Хајнан представља неку врсту лабораторије у којој се могу тестирати нови модели сарадње у ланцима снабдевања. Лука се такође припрема као чвориште за трговину услугама, дигиталну трговину и логистику. То је трговинска платформа XXI века која не само да убрзава кретање робе већ и чвршће преплиће регионалне ланце снабдевања", наводи Сиваге Дарма Негара, напомињући да су неке од баријера, ипак, и даље присутне.

Слично и према Европској унији, Русији, Африци...

Ванг Ји у Африци: Шта нам поручује кинеска дипломатска традиција дуга 36 година

У више наврата током последњих година, а нарочито након што је Доналд Трамп Кини и остатку света покушавао да наметне високе царине, служећи се царинским уценама приликом договарања трговинских, економских и "одбрамбених" аранжмана, Кина је ка Европској унији слала сигнале који су јасно истицали вољу Пекинга да Брисел уважи као равноправног партнера са којим сарађује у обостраном интересу. На концу, права парада европских лидера из Европске уније и Велике Британије запљуснула је Кину крајем прошле и почетком ове године.

У исто време, Кина је објавила да укида царине за 53 афричке земље, што јасно говори у прилог позицији коју Кина гради у односу на политику САД.