Сједињене Државе и њихови савезници увели су у децембру најоштрији пакет санкција усмерен на руске енергенте. Европа је забранила увоз поморским путем, а западне силе су ограничиле цену сирове нафте на 60 долара по барелу. Уследиле су санкције на дизел и нафтне деривате које ступају на снагу 5. фебруара. Подаци, међутим, показују да ове мере не функционишу, пише "Економист".
Идеја санкција била је да се Москва "казни" звог специјалне војне операције у Украјини и да јој се нанесе финансијски ударац. Испоставило се да се Запад прерачунао. Ограничење цене нафте није смањило продају. Москва је само испоруке намењене Европи преусмерила ка Кини и Индији. Испоруке сирове нафте из Русије достигле су рекордне нивое у јануару - 3,7 милиона барела дневно.
Док заговорници ограничења кажу да је то и била поента - руска нафта и даље тече али по ограниченој цени, дужим рутама и самим тим скупљим транспортом што све "удара по џепу" специјалну војну операцију, проблем је велика разлика у цени "брент" глобалне референтне нафте и "Урала", руске нафте која иде за 49,5 долара по барелу.
Русија је понудила попуст од 38 одсто на трговину том нафтом, практично обесмисливши ограничење од 60 долара по барелу. Уз то, руски извоз се показао мање зависним од западне транспортне и финансијске инфраструктуре. Нафту сада превози флота танкера из "сенке".
Како преноси Ројтерс, западни танкери превозе више од 9,5 милиона тона сирове нафте из Русије, што је у јануару достигло вишемесечни максимум, јер растућа потражња у Азији подиже цене. Очекује се да ће овомесечни утовар сирове нафте из Русије и Казахстана из само две луке Уст-Луга и Приморска достићи највећи обим од 2019, у износу од 7,4 милиона тона, показали су подаци трговаца.
Четвртину свих пошиљки Урала из Русије у јануару су обрадила пловила у власништву ЕУ углавном из Грчке, двоструко више него у децембру.
Сада се поставља питање да ли би следећа серија санкција, на рафинисану нафту, могла да направи више штете Москви? На први поглед се чини да би у блиској будућности санкције могле да "обуздају" руски извоз дизела и других производа. Од 5. фебруара Европа више неће куповати таква горива, а коришћење њихових танкера и осигуравајућих компанија значи и поштовање горње границе цена.
Русија неће лако наћи купце да надокнади губитак тражње из ЕУ: и Кина и Индија имају своје рафинерије. А алтернативу европском увозу рафинисане нафте биће тешко наћи. Део руских рафинисаних производа, који чине трећину прихода земље од извоза нафте, могао би да остане непродат, подижући глобалне цене, пише "Економист".
Ипак, временом ће ови ефекти вероватно избледети. Ако не буде могла да продаје рафинисану нафту, Русија ће вероватно повећати своје капацитете за извоз више сирове нафте, што би додатно подстакло трговину у сенци. Европљани би се можда окренули Кини и Индији за дизел, који се, пак, све више производио од јефтине руске сирове нафте.
Како све више руске нафте тече ван контроле Запада, блокаде ће постати још мање ефикасне. За Запад, лекција је да санкције нису замена за слање више новца и оружја Украјини. Избегавање руске нафте неће добити рат, закључује "Економист".
Русија се од почетка противи иницијативи за ограничење цена. Прошлог месеца, председник Владимир Путин потписао је указ о забрани испоруке руске нафте и нафтних деривата страним купцима који "директно или индиректно" помињу ограничење у својим уговорима. Забрана је ступила на снагу 1. фебруара, а важиће најмање пет месеци.