Рат који ће променити свет

Тренутни рат Израела и САД против Ирана није само још један блискоисточни сукоб, већ последња фаза дугорочних промена у региону од краја Хладног рата, а његове последице ће се осећати широм света, наводи руски политиколог Фјодор Лукјанов,истраживачки директор Валдај клуба. 

Крај краја историје: Северна Кореја је била у праву

Како је навео, амерички рат против Ирака 1991, представљен је као "крај историје" јер је дошао у "униполарном тренутку" после колапса СССР-а, у ствари је био почетак распада блискоисточног поретка који је настао током ХХ века.

Све после тога је била ланчана реакција криза и интервенција. Тако су терористички напади на САД 11. септембра 2001. послужили као повод за окупацију Авганистана и инвазију на Ирак. Онда је 2011. "арапско пролеће" дестабилизовало владе широм региона, а у Либији и Сирији су избили грађански ратови.

"Свака интервенција је вукла све више учесника у живи песак, а они који су их започињали су постепено губили контролу над догађајима", написао је Лукјанов за часопис "Експерт".

Ово се показало као стратешка замка за Вашингтон, који све време тврди да жели да се извуче из блискоисточних сукоба али и да сачува утицај у региону. А то се показало као немогуће. 

У ретроспективи, наводи Лукјанов, јасно је да су многе америчке одлуке биле пука реакција, без разматрања дугорочних последица, а не део смислене геополитичке стратегије.

Он описује Иран као "најмоћнију државу с којом су се САД директно сукобиле" од краја Другог светског рата, не толико у војном смислу колико демографском и по регионалном утицају. Сваки удар на такав стуб регионалног поретка има последице, подсећа руски стручњак.

Какав год да буде војни исход овог сукоба, пише Лукјанов, његовe последице ће се осећати далеко од Блиског истока.

Прво и пре свега, сада се свет налази у новој фази колапса норми међународног права. САД су се некада трудиле да својим интервенцијама прибаве бар неки легитимитет, док сада потпуно игноришу међународна тела попут СБ УН. Трамп отворено третира међународне институције као небитне или сувишне, подсећа Лукјанов.

Друго, отворена глорификацијa употребе силе као превасходног инструмента међународних односа је нешто ново. САД и Израел све више своје поступке правдају логиком силе, а не међународним правом.

Треће, израелско убиство иранског вође и врховне команде је "драматична ескалација праксе атентата" коју Тел Авив већ неко време спроводи против Хамаса и Хезболаха, али се досад није усудио да циља на шефа међународно признате државе.

Земље које мисле да могу да се нађу на мети америчког или израелског притиска сад сматрају да је једина гаранција опстанка поседовање нуклеарног оружја. Војна сила поново постаје једина гаранција безбедности, сматра Лукјанов.

Лукјанов оцењује да ће овај распад међународног система само повећати нестабилност у свету.

"Најбољи начин одговора на нове светске изазове је и даље колективно деловање, засновано на узајамној безбедности и заједничким интересима", сматра руски стручњак.

Неизвесно је да ли тај приступ може да опстане у садашњој геополитичкој клими, али ако нестане, свет ће убрзо увидети да је уништење постојећег поретка много лакше него изградња новог, закључује Фјодор Лукјанов.