Бивши шеф ЦИА: Помоћ Запада Украјини само до краја године?

Колико још Запад и Сједињене Државе могу да истрају у пружању подршке украјинској економији и украјинској војсци какву су до сада слали?, пита се Роберт Гејт

Бивши шеф ЦИА и бивши министар одбране САД Роберт Гејтс изјавио је да "време није на страни Украјине" у текућем сукобу и додао да ће Запад моћи да пружа помоћ украјинској економији и војсци до краја године.

"Сматрам да сада ни једна земља није расположена за преговоре", одговорио је Гејтс у новом интервјуу за "Вашингтон пост" на питање да ли је сада у користи Запада да се решење за завршетак сукоба тражи пре него касније, и додао да председник Русије Владимир Путин у овом тренутку верује да може истрајати дуже од Запада.

Истрајност руске економије током сукоба и санкција потврдио је недавно и ММФ, који је, упркос претходних прогноза о контракцији, Русији ове године предвидео економски раст од 0,3, а следеће 2,1 одсто.

Време није на страни Украјине

"Мислим да Путин у то верује, што је у складу са закључком да време није на страни Украјине. Колико још Запад и Сједињене Државе могу да истрају у пружању подршке украјинској економији и украјинској војсци какву су до сада слали?", упитао је он.

"Моје мишљење је да то можемо одржати до краја ове године. Мислим да ће Европљани остати јаки. Мислим да ћемо ми остати јаки. Администрација (САД) је у потпуности посвећена томе", одговорио је.

Гејтс је затим указао да, ако се обе стране буду нашле у пат-позицији за годину дана, ни једна страна неће бити заинтересована за преговоре, додавши да би у том случају део Европљана који желе да се сукоб што пре заврши могли да почну да врше јачи притисак на Украјинце.

"Стога, мислим да ће питање о томе када ће бити прилике за преговоре пре свега зависити у потпуности од развоја догађаја на бојном пољу" рекао је Гејтс. "Али мислим да ће и од тога колико дуго сукоб буде трајао", додао је он.

До сада је крилатица западне коалиције са администрацијом председника САД Џозефа Бајдена на челу подразумевала пружање војне, финансијске и друге испомоћи Украјини "докле год то буде потребно", упркос растућем незадовољству међу Европљанима због негативних последица које пружање помоћи и санкције Русији имају на економију земаља ЕУ.

Москва је у више наврата позивала Кијев да седне за преговарачки сто, уједно тврдећи да ће наставити да штити интересе својих територија и становника, укључујући и Запорошке и Херсонске области, као и Доњецку и Луганску Народну Републику, чије се становништво на референдуму прошле јесени великом већином одлучило за сједињење са Руском Федерацијом, а што је Крим учинио још 2014. године.

Кијев је, са друге стране, у више наврата тврдио како се неће зауставити док не поврати све територије које сматра својима, док је председник Украјине Владимир Зеленски одбио да преговара са Москвом све док је председник Владимир Путин на функцији.