Румунија отвара базе за америчке операције: Шта то значи за Србију и цео регион

Рат против Ирана више није ствар далеког пустињског фронта: његова логистика већ се преселила у Европу. Од Кипра и Крита до Румуније и Бугарске, НАТО базе постају полигон за танкере, извиђачке летове и војну подршку, а најновија одлука Букурешта показује да се и источни бок Балкана убрзано претвара у позадину једног много ширег сукоба.

Европосланица Шошоака: САД планирају напад на Иран из Румуније, Букурешт не може то да спречи

Наиме, румунски Врховни савет за националну одбрану одобрио је "захтев САД за повећање америчког војног присуства и употребу румунских база за подршку операцијама повезаним са Ираном и Блиским истоком". Иза овог рогобатног дипломатско-војног објашњења крије се проста чињеница: Румунија је пристала да своје базе, небо и војну инфраструктуру отвори за америчке ратне потребе.

Румунски председник Никушор Дан тамошњу јавност покушао је да умири речима да су по среди "одбрамбена" средства и како ова одлука и није нека новост, већ само наставак везан за америчку противракетну инфраструктуру. Дакле, позивајући се на "Девеселу", Дан је покушао да нову америчку војну употребу румунских база представи као технички наставак одбрамбеног аранжмана које скоро да нема никакве везе са дубљим увлачењем Румуније у америчке операције. 

"У међувремену је и румунски парламент подржао ту одлуку. Она је, иначе, привремена, односно до 90 дана. Њоме је предвиђено распоређивање не бомбардера, већ авиона за војну подршку: авиона-цистерни за допуну горивом у лету, транспортних авиона, летећих радарских станица и летелица за електронско извиђање и шпијунажу, пре свега у бази 'Михаил Когалничану' на истоку Румуније, а по појединим извештајима и у бази 'Кимпија Турзиј' у централном делу земље", објашњава Андреј Млакар, новинар и уредник РТ Балкан, шта значи румунско "да" Америци и њеном рату против Ирана.  

Опозиција, додаје Млакар, страхује да ће Румунија, ипак, постати америчка сигурна кућа за борбене авионе који се сада повлаче из база на Блиском истоку, избегавајући да уништење од стране Ирана.

ЦЕНТКОМ: Сви чланови посаде америчког авиона погинули у Ираку

И ту Румунија није изузетак, цео источни Медитеран и југоисточно крило НАТО-а убрзано се претварају у позадинску логистичку мрежу за ратне и одбрамбене операције. После удара дроном на британску базу "Акротири" на Кипру, више западних земаља појачало је војно присуство у региону. Велика Британија је ојачала Кипар ловцима Ф-35Б и тајфунима, Француска је упутила носач авиона "Шарл де Гол" и пратеће бродове, а грчка база "Суда беј" на Криту поново се показала као једна од кључних тачака за снабдевање горивом и прихват бродова и авиона у источном Медитерану.

"Рецимо, САД су пребациле 12 авиона Б-52Х и Б-1Б у Британију, у Бугарској, на цивилном аеродрому у Софији налази се транспортни авион, а америчка морнаричка база у 'Суда беју' служи за допуну горива", додаје Млакар.

Када се на карту ставе тачке које су сада најважније, добија се јасан ланац: Кипар, пре свега британска база 'Акротири', Крит, односно Суда Беј, Румунија са базама "Михаил Когалничану" и "Кимпија Турзиј", али и "Девеселуом" као већ постојећим америчким противракетним упориштем, затим "Борча", где су се обучавали украјински пилоти.

"Другим речима, НАТО не отвара једну нову базу, већ активира читав јужни и југоисточни ланац постојећих упоришта - од британских база на Кипру, преко америчко-грчке инфраструктуре на Криту, у Лариси и Александрополису, до румунских и бугарских аеродрома и база које служе за прихват танкера, извиђачких средстава, веза и позадинског обезбеђења. То је важан сигнал: рат на Блиском истоку више се не води само тамо далеко, већ се његова логистика и безбедносна архитектура премештају дубоко у европски простор", објашњава Млакар и додаје да је, после "Рамштајна" у Немачкој, источно крило НАТО пакта друго по важности када говоримо о базама Алијансе.

А где је у тој новој мапи база, танкера и радара Србија? Колико је суморна позиција Србије док Букурешт отвара базе, Софија аеродроме, Атина луке, а читав простор од источног Медитерана до Црног мора се претвара у оперативну позадину западне војне машинерије? 

"То не значи да је Србија непосредна мета и да треба паничити, али значи да се њено окружење убрзано милитаризује. И да морамо да рачунамо на то да се о великом делу регионалне безбедности одлучује мимо нас", додаје Млакар и подсећа и да "Деваселу", НАТО ракетни штит, није нека далека тачка на мапи, него озбиљан стратешки објекат близу наше земље.

За Србију, притиснуту између НАТО коридора, савезничких база и туђих војних калкулација, зависну од регионалних појасева, лука и ваздушног саобраћаја, то значи додатну неизвесност и нови спољни притисак на цене, логистику и снабдевање. Јер кад се око вас затварају војни прстенови, ни неутралност више није заклон, већ само усамљена тачка на мапи туђих интереса.