Свет
Бити захваћен Западом: Зашто су жене Ирана подржале исламску револуцију
Слике жена у мини сукњама из позног времена династије Пахлави су пропагандни трик. Жене Ирана већином су биле против улоге која им је била намењена
Фридрих Ниче би, вероватно, рекао да без речи и назива, ствари остају неухватљиве. Иранци припадају древној персијској цивилизацији, ослоњеној на учење Заратустре, па им није био проблем да пронађу одговарајућу реч: гарбзадеђ (غربزدگی ).
Гарбзадеђ није само вестернизација, кажу да је најприближнији превод те речи: вестернификација – бити захваћен Западом.
Иако су друштвене мреже пуне фотографија младих и лепих жена у мини сукњама, уз напомене да су жене Ирана у време династије Пахлави, нарочито шездесетих и седамдесетих година прошлог века, уживале у слободама и моди, детаљнији увиди у стварност Ирана под америчком и британском доминацијом није баш тако идилична.
Штавише, убедљива већина жена Ирана подржала је исламску револуцију 1978. и 1979. године, стајући, на први поглед парадоксално, раме уз раме са мушкарцима, иако су и тада представљане као главе добитнице прозападне политике реформи (звучи познато, зар не?) тадашњег режима у Техерану.
Поставља се питање: зашто?
Један од бројних одговора на ово питање могуће је потражити од др Јотике Текчандани са Института друштвених наука Амити универзитета у Ноиди, Индија.
"Најјединственија одлика иранске револуције, која се одвијала између 1977. и фебруара 1979. године, била је активно учешће жена. Као и код других друштвених група, њихови разлози за противљење шаху били су различити: економска оскудица, политичка репресија и постепено поистовећивање са исламизмом. Жене су у револуцији учествовале пре свега као Иранке које су се противиле влади династије Пахлави, а не као жене саме по себи. Жене су делиле исте основне притужбе на режим као и мушкарци. И оне су се противиле репресији и корупцији режима Пахлавија и осећале економске тешкоће које су пратиле растућу инфлацију", наводи Текчандани.
Од сексуалности у масовним медијима до регулисања сексуалности у складу са шеријатом
Она у свом научном раду "Учешће жена у иранској револуцији" наводи да су породични закони, усвојени шездесетих и седамдесетих година прошлог века, били водећи симбол државне политике модернизације током режима шаха.
"Држава је конструисала 'модерну жену' на три различита начина. Са једне стране, урбани центри били су изложени представи о жени као сексуалном објекту путем масовних медија. Са друге стране, државна политика у области породице настојала је да регулише женску сексуалност у складу са исламским шеријатом. Треће, одговарајући на притиске националног развоја, држава је формулисала политике које су садржале и извесне еманципаторске потенцијале за жене", наводи Текчандани.
Слике које не можемо да видимо
Али, мере еманципације различито су захватале градске елите и остале жене, а нарочито оне на селу. Укратко, због аграрне реформе, која је спроведена, потреба за женским, чак и дечјим радом на селу, нагло је порасла. Мушкарци су одлазили у градове у потрази за послом, да би им породице преживеле.
Те слике практично не можемо да видимо на друштвеним мрежама.
Догодио се друштвени процеп. Реформе и еманципација као да су биле намењене уском кругу "елите", чије слике виђамо. Остале жене, убедљива већина њих, биле су изложене двоструком притиску.
Од моде до религије
"Са једне стране, путем телевизије, часописа и других медија биле су изложене представама откривених, модерних и софистицираних жена из света забаве или чланица краљевских породица.
Жене су постепено схватале да влада настоји да подстакне слику жене као украшене играчке и да охрабри њихову зависност од западних производа као што су шминка и мода, чиме су жене везиване за западна тржишта.
Пример оваквог приступа може се видети у тада популарном часопису Zan-e-Ruz. Шахова влада стајала је иза издавања овог часописа, који је објављивао текстове о моди, филмским звездама, хороскопима, такмичењима лепоте и слично. На тај начин активно се промовисала слика жене као лепог објекта, како би се жене одвратиле од религије и политике.
Са друге стране, друштвени живот ових жена често се одвијао у оквиру верских окупљања као што су rowzeh и sofreh, или кроз посете светим светилиштима. На тим скуповима се обраћало и обликовало сасвим другачије схватање жене, а у средишту окупљања налазио се проповедник – мушки или женски.
У причама проповедника о жртвама које су за ислам поднеле одана кћи пророка Мухамеда и шиитски имами, као и о врлинама честитих жена у исламу, често се истовремено критиковало неисламско понашање и изглед жена из богатих четврти Техерана", наводи Текчандани.
"Чуварке породице"
"Као 'чуварке части породице', жене су се нашле између противречних очекивања. Држава је, с једне стране, отворила врата женама да иду на универзитет и запосле се, а с друге стране их је конструисала као сексуалне објекте. Породица је тражила додатни приход који је доносила жена, али није желела да је ослободи патријархалне контроле. Многе добро образоване жене завршиле су као домаћице против своје воље због притиска мушкараца или неспособности државе да обезбеди послове. Јаз између идеалног патријархалног поретка, у коме су полне улоге биле јасно дефинисане, и противречних захтева модерне државе и породице према женама додатно се повећао као одговор на концепт Велике цивилизације", наводи Текчандани.
Укратко, како наводи Текчандани, илузија да државна модернизација и еманципација жена морају ићи руку под руку срушена је због противречних ефеката и неизвршених обећања "западнизације".
"Постављало се (и) питање колико су права гласа била значајна, када су избори сматрани намештеним, а мушкарци често налазили начине да заобиђу новоуспостављене законе о породичним односима користећи незнање или економску зависност својих супруга? Под Пахлавијевима, улога цивилног друштва такође је била сведенa на минимум. Као резултат, слабост цивилног друштва замагљивала је природу реформи и ограничавала њихов опсег. Стога су образоване и запослене жене осећале исто незадовољство као и мушкарци", подсећа Текчандани.
Са друге стране, револуционарне вође истицале су посебну вредност и поштовање за жене, а ова порука успела је да мобилише хиљаде жена у револуционарну акцију.
Понављано се приказивало да је крајњи резултат женске еманципације под Пахлавијевим режимом била гарбзадеђ жена седамдесетих година. То је била жена која је живела под утицајем западне културе и која је самим тим симболизовала све друштвене недаће: била је суперкорисник империјалистичких, капиталистичких и страних добара; промовисала је корумпирану културу Запада; поткопавала је морални темељ друштва; била је паразит без наде за поправку.
Јавно незадовољство расло је због фактора као што су инфлација, масовна миграција и урбанизација, драстичан недостатак хране и станова, као и због огледног западног начина потрошње богатих.
У јануару 1978. године, објављивање чланка о ајатолаху Хомнеију изазвало је масовне верске немире и протесте, којима су се придружили шире слојеви друштва, укључујући и жене, наводи Текчандани.
Иранке нису занимале формалне слободе
Заправо, већину жена Ирана нису занимале формалне слободе, у стварности недостижне. Са друге стране, ајатолах Хомнеи поручивао је да су неке од жена постале сексуални објекат ком треба вратити достојанство и да о није против женских слобода, већ да је за равноправност жена и мушкараца.
Укратко, режим шаха спречавао је жене да буду слободне укључујући их у нескривени неморал.
"Хомнеијева порука дала је женама осећај сигурности и значаја. У једном интервјуу нагласио је да ће жене бити слободне да бирају своју одећу у оквиру пристојности, а револуционарне жене су му веровале. Перспектива ношења велa у блиској будућности деловала је немогуће у контексту антиауторитарне револуције. Тако је шиитско руководство успело да убеди већину слојева нације да се боре против шаха под јединственом заставом културног национализма, чак и ако је она исламизована", наводи Текчандани.
Жене Ирана веровале су да је исламска револуција спасење, без обзира на то шта неко мислио о иранској теократији данас. То је истина која се крије од шире јавности данас.
У свом научном раду, који свакако у целини вреди прочитати, Текчандани даје детаљније одговоре и појашњења врло активне улоге иранских жена у исламској револуцији.
Live
