Свет
У сенци сукоба, преговори у Паризу: Ко ће сести за сто и има ли ту Србије?
Разговори у Паризу долазе у тренутку када САД поново посежу за Чланом 301 Закона о трговини, подвргавајући своје трговинске партнере новим "истрагама", овога пута због наводно прекомерних капацитета за производњу и присилног рада
У Паризу данас почиње шеста рунда кинеско-америчких трговинских преговора који ће трајати до уторка. Кинеску страну, како је раније најављено, предводиће потпредседник Државног савета (владе) Хе Лифенг. Очекује с да ће америчку делегацију на преговорима предводити министар финансија Скот Бесент.
Кинеска страна је у најави нове рунде преговора истакла да глобална превирања и сукоб америчко-израелских снага са Ираном, а нарочито напетости у Ормуском теснацу, подстичу страховања у погледу светског снабдевања сировом нафтом, а да сам састанак преговарачких тимова две највеће светске економије, у оквиру утврђеног механизма, представља позитиван сигнал за свет.
Вест о предстојећим преговорима уследила је дан након што су у Пекингу завршена "два заседања", односно заседања Свекинеског народног конгреса и Свекинеске народне политичке консулативне конференције, на којима је усвојен Нацрт 15. петогодишњег плана НР Кине и извештаји о раду највиших државних органа, односно петнаестак да на уочи још увек незванично најављене посете Доналда Трампа Пекингу.
Шта је договорено, а шта компликује ситуацију?
Предстојећи разговори у Француској следе након претходних рунди преговора у Женеви, Лондону, Стокхолму, Мадриду и Куала Лумпуру у Малезији.
Током поменутих разговора Кина и САД договориле су укидање такозваних "фентанилских царина" од 10 одсто од стране САД, као и продужење за још једну годину суспензије реципрочних царина од 24 одсто на кинеску робу, док кинеска страна треба да изврши одговарајућа прилагођавања својих контрамера, према наведеним америчким царинама.
Ипак, ствари нису једноставне.
Вашингтон поново потеже Члан 301 Закона о трговини
Уочи преговора у Паризу, САД су посегле за низом једностраних мера, најпре против 16 земаља, међу којима је Кина, на основу фамозног Члана 301 Закона о трговини из 1974. године, који Вашингтон често користи у овој врсти међународних обрачуна, односно, у овом случају, због наводних вишкова производних капацитета.
Уследила је и одлука Канцеларија трговинског представника САД (УСТР), од четвртака, која је покренула истрагу против шездесет држава и економија, због наводног присилног рада.
У Кини сматрају да истрага на основу Члана 301 Закона о трговини САД представља типичан чин једностраности који, како кинески медији наводе, озбиљно подрива међународни економски и трговински поредак, подсећајући да је једно од већа Светске трговинске организације већ пресудило да царинске мере, предузете на основу таквих истрага, крше правила те организације.
Уз то, кинески медији наводе и став тамошње владе да САД немају право да једнострано утврђују да ли њихови трговински партнери имају "прекомерне капацитете" путем истрага на основу одељка 301 и да намећу једностране рестриктивне мере, додао је портпарол.
Србије нема на листи земаља осумњичених за "присилан рад"
Упркос тврдњама многих прозападних медија да је у Србији присутан "присилан рад", Србија се није нашла међу шездесет земаља и економија које САД терете за наводно присуство присилног рада.
Занимљиво је да се поред Кине и Русије, што је у америчком случају очекивано и без подробнијег упознавања са чињеницама, на списку налазе велика Британија, Европска унија, Нови Зеланд, Швајцарска, Норвешка, Израел и Канада.
Live
