Трамп је 5. марта 2026. године седео за столом у Овалном кабинету Беле куће, са скрушеним изразом на лицу. Око њега се налазило 20-ак евангелистичких проповедника, пастора окупљених из свих делова Америке, који су изговарали екстатичне молитве. Овај ритуал је требало да омогући Трампу да добије свој "свети рат" против "зла".
"Зло", у овом случају, представљају Иранци.
Све то изгледа изгледа као пародија Тајне вечере, пише публициста Пјер-Емил Блерон за сајт "Јуросинерџис"; свакако мање тривијална, мање сатанистичка, мање епстиновска, од оне коју су представили Макрон и његови сарадници током Олимпијских игара, у лето 2024. године.
Ко је, у ствари, Трамп, човек кога је стицај повољних околности и, свакако, порекло, довели на чело Сједињених Америчких Држава? Он се, тврди Блерон, уопште не разликује од просечног, или чак испод просечног Американца. Ако изузмемо чињеницу да је он припада богатој елити Америке.
Заправо, он је, наставља Блерон, "размажени, богати клинац, који је, као и сва деца богаташа у САД, младост провео јурећи девојке и трошећи новац по ноћним клубовима – новац којим је његов отац успео да себи створи некакво име, захваљујући родитељима, који нису били превише избирљиви око средстава која су користили да би то постигли".
Трамп проглашен за "витеза који убија змаја"...
Трамп није служио војни рок, што му је омогућило да избегне рат у Вијетнаму. Након четири одлагања, успео је да добије медицински отпуст, и то због, не бисте погодили, "трна у пети". Сада позива Американце на "свети рат"...
Међутим, сцена са почетка овог текста покреће бројна питања: он, као председник САД, "сада игра улогу хероја, кога су његови храбри евангелистички витезови прогласили за витеза чак и пре него што је кренуо у битку да убије змаја", примећује Блерон.
Он је, попут многих Американаца, "човек једне књиге": Библије Сајруса Скофилда. Али, то није Библија коју сте читали. Она садржи бројне уметке и додатке евангелистичког пастора, самог Скофилда, који имају "есхатолошки" и, неретко, геополитички смисао. Такозваном просечном Американцу је немогуће да разлучи шта је додао Скофилд, а шта је оригинални библијски текст.
У ствари, Трамп је, тврди Блејрон, прилично некултурна, груба и неучтива особа, фасцинирана сјајем и гламуром, која је на универзитету стекла диплому за трговину некретнинама. Тамо је Трамп научио све што добар Американац треба да зна. Свети мото Американаца је, каже овај аутор, садржан у свега две речи: Библија и бизнис.
Трамп се, попут још 50 милиона Американаца, што није безначајно за земљу чија популација износи 350 милиона, изјашњава као "хришћански циониста". Овај "хришћански циониста", што је само по себи оксиморон, посвећен је бизнису са некретнинама.
Хришћани верују у Христа, јудејци очекују јеврејског месију, ционисти верују да су сами постали месија, односно – бог. Сваки циониста је у ствари бог, што му омогућава да ради све шта пожели са "неверницима".
Ако не верујете, погледајте још једном сада већ виралну фотографију из Беле куће: са Трампове десне стране, стоји, у црвеном сакоу, додирујући га руком, "евангелистичка пасторка" Пола Вајт: жена која је, током молитве, еуфорично понављала: "Чујем звуке победе, чујем звуке победе, победе, победе...".
Она је, иначе, пасторка која пропагира "јеванђеље успеха": веровање да је лично богатство знак "изабраности", "божје милости", што је, уосталом, типично за многе "беле англосаксонске протестанте" (WASP). Ако си паметан и побожан, кажу, зашто ниси богат?
Одметници лаки на обарачу
Трамп се неће променити, додаје Блерон: "Тежња ка америчкој хегемонији над планетом је у његовом генетском коду, у његовој ДНК". Он доследно и упорно следи свој "библијски" модел, ционистички сан о "Великом Израелу", проширен на читаву планету. Међутим, за Трампа јеврејски народ је мање "изабран" него сами Американци.
То је, уосталом, примећује француски аутор, прави "оснивачки мит" о Америци. У томе је суштина: у одбацивање европских предака и њихових веровања. Читава америчка нација је обележена овом изворном траумом, која објашњава њихов поглед на свет и понашање током два века. Амерички народ преводе успешни трговци, одметници, лаки на обарачу, пастори и психијатри.
Енглеска, а затим и Холандија, протерале су их на почетку 17. века, каже Блерон, због њиховог агресивног, фанатичног, религиозног лудила – пуританизма, који је чинио немогућим нормалан живот са суседима. "Мало тога се", додаје француски аутор, "променило од тада".
Многи Американци усвајају овај мит, мит који нису сами створили, измишљени еп о библијским Јеврејима и дају својој деци јеврејска имена.
Фанатични хришћански циоинисти
Амерички досељеници прогласили су Америку за своју "нову домовину". Њихова „"права домовина" није Европа него Израел. О томе пише Приска Перани са Универзитета у Ремсу, у чланку из 2004. године под насловом "Хришћански ционисти у САД": "Идентификација са библијским Израелом карактерише прве насеобине америчких досељеника, калвиниста који су тежили да се идентификују са Јеврејима, бежећи од прогона, како би пронашли своју 'Обећану земљу', где би могли да оснују 'Нови Јерусалим'."
Неки амерички сепаратисти од своје домовине, Европе, сматрали су енглески "језиком угњетача" и захтевали су да хебрејски постане званични језик "нове нације". Томас Џеферсон, Бенџамин Френклин и Џон Адамс предлагали су да званични печат САД постане приказ Јевреја који прелазе Црвено море, прогоњени од стране фараона, а заштићени од Мојсија, подсећа Блерон.
Према издању часописа "Етид" из јануара 2024. године "за америчке евангелисте, који су ревносно читали Библију, Јевреји су изабрани народ, коме је Бог обећао земљу која се протеже од Нила до Еуфрата и укључује Јудеју и Самарију, Појас Газе, Голанску висораван и Источни Јерусалим."
За њих су територије окупиране након Шестодневног рата територије, које је "Бог обећао Авраму". Безусловна подршка америчких евангелиста Израелу добија своје пуно значење тек у овој есхатолошкој перспективи, усредсређеној на "последња времена", "узнесење" (rapture) истинских "хришћана", на седмогодишњу битку против Антихриста, на битку код Армагедона, која претходи Христовом повратку, Парусији...
Многи од ових хришћанских циониста заправо су верски фанатици, попут Џона Хегија, који је изјавио: "Није могуће рећи 'Ја сам хришћанин' а не волети јеврејски народ". То је исти онај Хејги који је убедио Трампа да пресели америчку амбасаду из Тел Авива у Јерусалим, што је изазвало озлојеђеност широм арапских земаља.
Мистични, окултни трампизам
Хришћански ционизам Трампове администрације је јасно видљив, сматра Блерон. О месијанском и мистичном аспекту Трамповог окружења је писао часопис "Конверационс": "Неких десетак година, око Трампа се ствара нова идеологија о народу који треба обновити, и који је прилеговала сама Божанска промисао...". То је ново америчко "златно доба".
И такође: "Од 70-их и 80-их, Републиканска странка је постепено, под притиском хришћанске деснице, укључивала религиозно тумачење савременог Израела, које је постало уобичајено међу Трамповом околином".
Усред смо очигледног лудила, закључује Блерон: "Несхватљиво је какво хришћанство практикују ови хистерични људи". Чини се да су опседнути ђаволом,, попут жене која вришти и претвара се да убија неверника".
Ова жена је, иначе, Пола Вајт, централна фигура на Трамповој "тајној вечери". Други је Пит Хегсет, Трампов "министар рата", кога је новинар Такер Карлсон описао као ционистичког агента. Он је апсолутно посвећен идеји о изградњи Трећег храма, додао је Карлсон, а то није нешто се учи у верској школи...
Сада амерички војни команданти говоре својим војницима да је циљ рата против Ирана да се изазове Армагедон и Други долазак Христа. Хегсет је и сам фанатични евангелиста, са фундаменталистичим тетоважама на телу.
Шта ако је рат на Блиском истоку ирационални рат верских фанатика, фанатичних хришћанских циониста, пита се Блерон, који верују да је овај рат део Божјег плана?
"Победа, победа, чујем звуке победе, победе, победе", вриштала је хистерично Пола Рајт, Трампова духовна саветница, на ритуалу у Овалном кабинету...