Свет
Конфузија у Вашингтону: Зашто је Трамп поново покренуо рат против Ирана
Нема јасног оправдања из Вашингтона, јер починилац овог напада не седи у Белој кући ни у Пентагону. Овај план је смишљен у Тел Авиву, још пре неколико деценија, тврди британски новинар
И даље није јасно шта је стварни циљ рата који је Трамп започео против Ирана. Немогуће је разумети шта амерички председник жели да постигне својим, очигледно илегалним, ратом.
Да ли је то уништавање иранског програма нуклеарног оружја, пише британски публициста Џонатан Кук на свом блогу, за који никада није било ни најмањих назнака да уопште постоји, и за који је Трамп, пре само неколико месеци, тврдио да га је "потпуно и тотално уништио" у претходној, такође илегалној, агресији на Иран?
Или је циљ рата да застраши Иран и натера га да постане попустљивији, иако је Трамп прекинуо преговоре управо у тренутку када је Оман, саопштио да је Техеран попустио пред скоро свим захтевима Вашингтона и да је споразум већ "на дохват руке"?
Или су то ваздушни напади намењени "ослобађању" Иранаца, у коме је најпре страдало најмање 175 девојчица у школи у Минабу, између седам и 12 година, пита се Кук.
А можда је циљ да се Иран примора и да одустане од својих балистичких ракета – једином ефикасном средству одвраћања – и да га остави потпуно беспомоћним пред САД и Израелом?
Потпуна конфузија у Вашингтону
У погледу циљева овог рата у Вашингтону влада потпуна конфузија, о чему сведоче контрадикторне изјаве самог Трампа, његовог државног секретара Марка Рубиа и "министра рата" Пита Хегсета.
Или је Вашингтон, можда, веровао да ће Техеран први напасти, иако су званичници Пентагона пред члановима Конгреса изјавили да нема обавештајних података који указују на непосредни напад?
Да ли је циљ био да се обезглави ирански режим, као што су је показао атентат на иранског врховног вођу Али Хамнеија? Ако је тако, која је сврха свега тога, каже Кук, с обзиром на то да се Хамнеи жестоко противио иранској нуклеарној бомби и да је чак издао верски едикт, фатву, против развоја иранског нуклеарног оружја.
Па, не зна се.
Једно је, међутим, извесно, каже Кук: "Жар отпора – у Гази, Ираку, Либану, Сирији и Јемену – није угашен. Нападом на Иран, он се претворио у пламен", који је захватио читав Блиски исток, а није искључено да ће он се ширити даље, као пожар који захвата прерију.
Нема јасног оправдања из Вашингтона, јер починилац овог напада не седи у Белој кући ни у Пентагону. Овај план је смишљен у Тел Авиву, још пре неколико деценија, тврди британски новинар.
Али, то је, у исто време, и план фанатичних "хришћанских циониста" у САД, који су се недавно молили у Овалном кабинету Беле куће, пред скрушеним Трампом, који је седео погнуте главе, за успех у рату против "апсолутног зла", а то је, у овом случају, Иран.
Шта кажу израелски ционисти
О томе је недавно говорио израелски премијер Бенјамин Нетанјаху: "Овај заједнички напор нам омогућава да урадимо оно што сам се надао да ћу постићи 40 година: да потпуно срушимо режим терора. То је моје обећање и то ће се догодити."
Нетанјаху је све време користио исти, апсурдан изговор за напад на Иран. Четрдесет година рат са Ираном је представљан као последња шанса да се спрече "луде муле" да набаве бомбу – бомбу која се никада није материјализовала. А та све ово време, додаје Кук, израелски нуклеарни арсенал је остао покривен велом тајне.
Европа је помагала Израелу да развије нуклеарну бомбу, наставља овај новинар, САД су пре тим затварале очи, чак и док су израелски лидери заговарали самоубилачку доктрину познату као "Самсонова опција", према којој би Израел могао да употреби свој нуклеарни арсенал пре него што би претрпео конвенционални војни пораз.
"Самсонова опција" имплицитно одбацује идеју да би нека друга блискоисточна држава могла да набави бомбу и тако уравнотежи динамику војне моћи са Израелом.
Ово је принцип којима се деценијама руководила израелска политика. Не зато што је Иран показао било какву намеру да развије нуклеарно оружје. Нити зато што би наводни "режим неписмених мула" био довољно глуп да је употреби против Израела.
Израел – бели слон на Блиском истоку
Све се дешава из сасвим другачијих разлога. Зато што је Иран највећа и најкохезивнија држава у региону, са богатом историјом, снажним културним идентитетом и изузетном интелектуалном традицијом, каже Кук.
Иран је веома древна држава, чија историја се протеже миленијумима уназад, која је, као центар краљевстава и царстава, човечанству дала науку, филозофију, медицину, поезију, теологију, узвишени мистицизам... И која је, вековима уназад, била важна деоница кинеског "Пута свиле". Има ли неко у Вашингтону ко то може да разуме? Они су сањали о краткотрајном, муњевитом рату, о блицкригу, који ће довести до "промене режима".
Иранци имају свест о припадности хиљадугодишњој традицији све до данас, захваљујући, између осталог, и Хомеинијевој револуцији, тврди италијански аналитичар Костантино Сеолдо за сајт "Мултиполар прес".
И то је Иран више пута доказао, наставља Кук, и под секуларним и под верским вођама, када је одбио да се потчини западној и израелској колонијалној доминацији.
Израел се уплашио да ће Иран следити пример Северне Кореје и да ће, уколико се Техеран домогне нуклеарног оружја, Израел престати да буде најкориснија милитаризована клијентска држава Запада на нафтом богатом Блиском истоку.
Лишен могућности да терорише своје суседе, да подстиче секташке поделе и помаже у пројектовању америчке империјалне моћи, заправо хаоса у региону, Израел би изгубио сваки даљи разлог постојања.
Израел би, пише Кук, постао бели слон на Блиском истоку.
Порођајне муке "новог Блиског истока", са САД као бабицом
Обим израелских обмана у иранско-ирачком рату може се проценити упоређивањем са преваром коју је оркестрирала администрација Џорџа В. Буша током инвазије на Ирак 2003. године.
Ирак је био још једна моћна држава, за коју се Израел плашио да би могла развити нуклеарне капацитете, који би могао да оспори његов доминантни положај.
Пре овог рата, Буш је тврдио да ирачки лидер Садам Хусеин поседује значајне тајне залихе оружја за масовно уништење. Амерички државни секретар Колин Пауел је у то време махао чувеном белом епруветом у Савету безбедности, али за све ове оптужбе се касније испоставило да су лажне. Након инвазије није пронађено никакво ирачко оружје за масовно уништење.
Као и текући геноцид у Гази и претходна окупација Ирака, данашња агресија на Иран представља још једну криминалну копродукцију САД и Израела – или наставак истог пројекта, каже Кук.
Нетанјаху сада говори о жељи да "сломи терористички режим", баш као што је раније говорио о "искорењивању" Хамаса у Гази. Трамп, са своје стране, тврди да је поражени Иран кључ за "потпуно другачији Блиски исток". Након што је покренуо ваздушне нападе, позвао је Иранце да свргну своју "репресивну теократију" и изграде "слободан и миран Иран". Па, ништа од тога.
Савршено је јасно је о чему је реч, каже британски новинар: о фантазијама о стварању новог Блиског истока, које Израел и његови идеолошки савезници у Вашингтону, неоконзервативци, промовишу најмање четврт века.
Овај рат се неће одијати према плану Пентагона
Кондолиза Рајс, Бушова државна секретарка, говорила је 2006. године о болним "порођајним мукама", које ће регион морати да издржи, док ће америчка и израелска војска деловати као "бабице".
Ипак, америчке трупе нису на дуги рок биле у стању да савладају ирачки отпор. Талибани су поново преузели контролу над Авганистаном. Хезболах је нанео понижавајући пораз Израелу, када је покушао да окупира јужни Либан 2006. године.
Прва фаза "порођајаних мука" је, међутим, била права ноћна мора: масовни масакри, амерички затвори у којима се практиковала тортура, гажење међународног права и масовна расељавања становништва, која су подстакла успон антиимигрантске крајње деснице у Европи.
Коначно, једно је сада сигурно, тврди Кук: овај рат се неће одвијати како је планирано у Пентагону. Израел је сравнио Газу са земљом, али Хамас и даље постоји. А Иран је далеко већи изазов од Газе, или било које од земаља које су до сада нападнуте.
Иран остаје жилави центар отпора, жар није угашен ни после свирепог убиства врховног верског вође, ајатолаха Хамнеија.
Био је то, напротив, чин који је ујединио Иран. Као и још много свирепије убиство девојчица у Минабу.
Live
