Цене нафте су поново порасле након што су САД напале витално иранско нафтно чвориште на острву Харг, а Доналд Трамп затражио од савезника помоћ у поновном отварању Ормуског мореуза.
"Брент" сирова нафта, међународна референтна вредност, порасла је за 1,8 одсто на 104,98 долара по барелу током раног трговања у понедељак. Још један викенд насиља широм Блиског истока појачао је забринутост због сукоба и његових последица по глобална енергетска тржишта.
Амерички председник је у суботу тврдио да су амерички удари "потпуно уништили" већи део острва Харг, рекавши за Ен-Би-Си да би америчка војска могла да погоди локацију "још неколико пута само забаве ради".
Харг је кључно иранско средиште за прераду нафте, кроз које обично протиче 90 одсто количине за извоз овог енергента. Техеран је упозорио да би напад на Харг суштински променио глобална енергетска тржишта.
"Једном сте тестирали Иран кроз Ормуски мореуз. Ако је интелигентна контрола мореуза преобликовала индекс цена нафте за вас, напад на Харг би довео до још страшније и досад невиђене једначине кад је реч о ценама енергије и дистрибуције у свету", навео је главни командант иранског Корпуса исламске револуционарне гарде (ИРГЦ) адмирал Алиреза Тангсири.
Трамп је на друштвеним мрежама тврдио да је избегао нападе на нафтну и енергетску инфраструктуру на острву "из пристојности" и да су погођени само војни циљеви.
Али одлука о нападу на Харг, који је углавном остао нетакнут америчко-израелском операцијом током прве две недеље, није смирила забринутост која је ширила глобална тржишта.
Ормуски мореуз, један од најважнијих пловних путева на свету, кроз који обично путује око петине међународних залиха нафте, готово је затворен од почетка кризе.
Трамп је овог викенда тврдио да ће "многе земље" послати бродове да помогну у поновном отварању мореуза. Није прецизирао које ће земље то наводно учинити, али је јавно позвао одређене америчке савезнике – Француску, Јапан, Јужну Кореју и Велику Британију – и Кину да се придруже "тимском напору" како би заштитили бродове који пролазе кроз мореуз од иранских удара.
Одговор је био веома пригушен. Министарство спољних послова Јужне Кореје саопштило је да "истражује различите мере из више углова" како би помогло у обезбеђивању путева за транспорт енергије. Министри Велике Британије израђују планове за слање дронова за чишћење мина у мореуз, усред забринутости да би испуњавање Трамповог захтева за слање бродова могло ескалирати кризу.
Цене нафте су прошле недеље премашиле 100 долара по барелу први пут од почетка сукоба у Украјини. Како трошкови горива настављају да расту широм света, тако рату и фрустрације.
Просечна цена горива у САД достигла је 3,70 долара по галону у недељу, према подацима Америчке аутомобилске асоцијације (ААА), што је повећање од 62 цента у односу на пре месец дана.
"Баш ме брига за Иран. Не желим да плаћам скупљи бензин", рекао је "Гардијану" Кевин Дас, незапослени отац двоје деце из Детроита, након што је платио 3,49 долара по галону да напуни своје возило.
Трамп је, са своје стране, покушао да умањи ризик да цене горива остану високе током дужег периода. "Мислим да ће пасти ниже него што су биле пре", рекао је.
Зашто је Харг важан
Америчке снаге су напале војне објекте на острву Харг код иранске обале, а амерички председник Доналд Трамп упозорио је да би и велики нафтни терминал тамо могао бити нападнут ако Техеран настави да блокира Ормуски мореуз.
Иранске власти су одговориле обећањем да ће циљати нафтну инфраструктуру повезану са САД у Персијском заливу ако се то деси.
Мало острво је одговорно за прераду око 90 посто иранског извоза сирове нафте и остало је нетакнуто током прве две недеље америчко-израелског рата који је довео до скока цена нафте широм света.
У петак је Трамп објавио да су САД "потпуно уништиле сваку војну мету на иранском крунском драгуљу, острву Харг". Председник је тврдио да је одлучио да овог пута не циља на нафтну инфраструктуру, али је упозорио да "уколико Иран, или било ко други, учини било шта што би ометало слободан и безбедан пролаз бродова кроз Ормуски мореуз, одмах ћу преиспитати ову одлуку".
Према америчкој војсци, погођено је више од 90 циљева на острву Харг, укључујући складишта поморских мина, ракетна складишта и друге војне локације.
Ирански државни медији, међутим, известили су о 15 експлозија на острву, а напади су били усмерени на системе противваздушне одбране, поморску базу, контролни торањ аеродрома и хангар за хеликоптере. Нафтни терминал остаје нетакнут, наглашено је.
Кључ иранске економије
Напад на нафтна постројења представљао би велику ескалацију. Упркос томе што је величине само 20 квадратних километара, острво Харг игра кључну улогу у иранској економији, опслужујући скоро сав извоз сирове нафте земље. Ови напади прете да продубе глобалну енергетску кризу јер, према Ројтерсу, Иран снабдева нафтом око 4,5 посто светског тржишта.
Нафтни терминал се налази на коралном делу острва, око 25 километара од обале. Изградила га је америчка компанија "Амоко" пре него што је Исламска револуција 1979. године изазвала велики раздор између САД и Ирана. Локација је изабрана зато што су плитке воде код обала земље отежавале улазак великих танкера у луке на копну.
Цевоводи испоручују сирову нафту са нафтних поља широм Ирана до острва Харг, које јавност често назива "забрањеним острвом" због строге безбедности око њега.
Сателитски снимци су показали да терминал на острву ради нон-стоп током сукоба, док Иран наставља да испоручује нафту Кини, упркос затварању Ормуског мореуза за бродове из већине других земаља.
Иран је некада извозио 1,5 милиона барела дневно. Испоруке су, упркос санкцијама, нагло порасле уочи напада САД и Израела. Техеран је почео да извози више од 2 милиона барела дневно, а понекад је обим достигао и 3,7 милиона барела, према подацима трговинског аналитичара компаније "Кплер".
На острву Харг се такође налази складиште нафте процењеног капацитета од 30 милиона литара, које је тренутно попуњено око 60 посто, наводе из "Кплера".
Техеран упозорава на одмазду
Након напада у петак, Корпус исламске револуционарне гарде заветовао се да ће "запалити" нафтну и гасну инфраструктуру у Заливу ако буду нападнути енергетски објекти на острву Харг.
Ирански министар спољних послова Абас Арагчи рекао је да су иранске "оружане снаге већ изјавиле да ће узвратити ако наша нафтна и енергетска инфраструктура буде нападнута. Напашће било који енергетски објекат у региону који припада или је делимично у власништву америчке компаније."
Да ли је могућа копнена операција САД?
Удари на острво Харг ће вероватно искомпликовати Трампове планове да у Ирану постави пријатељску владу како би Вашингтон профитирао од иранског нафтног сектора, као што раде у Каракасу од отмице председника Венецуеле Николаса Мадура почетком јануара.
Последњих дана, поново су се појавиле су се гласине да Вашингтон припрема копнену операцију за заузимање енергетске инфраструктуре на острву, подстакнуте најавом да ће јединица америчких маринаца за брзи одговор од око 2.500 војника бити распоређена на Блиски исток.
Амерички председник је за "Фокс њуз" рекао да је слање трупа на терен "једна од ствари" које разматра његова администрација. "Није високо на листи, али је једна од толико различитих ствари, и могу да променим мишљење за неколико секунди", рекао је.
Трамп је први пут говорио о заузимању острва Харг 1988. године. "Био бих оштар према Ирану. Психолошки су нас тукли, чинећи да изгледамо као гомила будала. Један метак да погоди једног од наших људи или бродова, и ја бих направио низ на острву Харг. Ушао бих и заузео га", рекао је тада.
Војни стручњаци упозоравају да би копнена операција била изузетно ризична ствар. Чак и ако амерички маринци успеју да заузму острво, његово задржавање би било проблематично због близине копну и равне површине, која не би пружала готово никакву заштиту од иранских дронова, ракета или артиљерије.