Сателитски подаци показују да су кроз Ормуски мореуз после затварања прошла само два танкера. А то је само мали део уобичајених 20 милиона барела дневно, који пролазе кроз уско поморско грло, широко свега 34 километра.
Први ефекат није била паника, констатује политички аналитичар Фил Батлер за сајт "Њу истерн аутлук", већ потпуна парализа. Преко 3.000 танкера и контејнерских бродова за превоз течног природног гаса (ЛНГ) сада мирује у лукама Персијског залива, од Басре до Дохе.
За то је одговоран управо председник САД Доналд Трамп, који је починио монументалну стратешку грешку, каже Батлер.
Трамп је проузроковао каскадни колапс најкритичније енергетске артерије на свету. И срушио све погрешне западне претпоставке о томе како функционишу витални енергетски ресурси, пре свега нафта и гас.
Европа није геополитички актер већ талац географије
Прва жртва ових потеза је, нема сумње, Европа. ЕУ располаже само симболичним енергетским ресурсима. Годинама су европски лидери, наставља Батлер, говорили о "диверзификацији" и "енергетској безбедности", и при томе су се ослањали на блискоисточну нафту и катарски течни гас (ЛНГ).
Али, ова илузија је испарила дословно преко ноћи. После затварања Ормуског мореуза, ЕУ се суочава са двоструким шоком: вртоглавим растом цена сирове нафте и заустављеним протоком природног гаса из Катара, чији су ЛНГ терминали снабдевали све немачке и италијанске мреже. И све се то десило у року од 48 сати од почетка америчке агресије на Иран.
У Немачкој су, за почетак, цене дизела пробиле све психолошке прагове и приближиле се нивоима који су последњи пут виђени након почетка сукоба у Украјини. Сместа су настали дугачки редови испред бензинских пумпи.
Француска је увела ванредне мере, а министар економије је изјавио да ће влада интервенисати како би ограничила цене нафте уколико повећања "неразумно одступају од основних референтних вредности нафте".
Такве контроле су, пише Батлер, само привремене мере, али нису решења. Истина је да Европа нема стратешку алтернативу за енергију из Персијског залива. "Европа више није геополитички актер", закључује овај аналитичар, "она је талац географије".
Трампова фатална погрешна процена
У сржи ове кризе лежи дубоки неуспех стратешког просуђивања, за који је потпуности одговорна Трампова администрација. Одлука о атентату на Хамнеија, тврди Батлер, била је тактички наивна и стратешки слепа.
За разлику од циљаних удара на нуклеарна постројења, убијање актуелног врховног вође је покушај обезглављивања иранског режима – у ствари, била је то егзистенцијална провокација, која је гарантовала потпуну одмазду Техерана. Што је још горе, игнорисала је асиметричну предност Ирана, који има ефективну контролу над мореузом. На то је Трамп био упозорен у претходном Дванаестодневном рату.
Деценијама је америчка поморска доктрина претпостављала да амерички носачи авиона могу да одрже овај пловни пут отвореним. Иран чак и не мора да потпуно затвори Ормуз: само треба да учини пролаз прескупим, са јефтиним дроновима, противбродским ракетама и слојевитом обалском одбраном.
Директор великог западног циркуса
Трампов тим је, изгледа, веровао да ће огромне америчке ваздушне снаге натерати Иран да се покори. Уместо тога, Техерану је дао савршено оправдање да спроведе своју дугогодишњу претњу: да затвори мореуз и да гледа како се глобална економија урушава.
То је промишљена стратегија Техерана, каже Батлер, на коју САД/Запад не зна како да одговори. Трампова стратегија није политика, то је само перформанс, низ јавних наступа у којима председник САД даје веома неодмерене, да не кажемо глупе изјаве за америчку публику, попут "победили смо", "збрисали смо их", и "сасвим смо их уништили".
Трамп нема никакво разумевање геополитике ни стратегије. Он је само другоразредни забављач, шоумен попут Зеленског. Бразилски аналитичар Пепе Ескобар га назива "директором великог западног циркуса". Остатак Трамповог тима је, такође, смејурија, попут министра рата Пита Хегсета или Марка Рубија.
Изгледа да ствари не стоје боље ни са "боговима са Волстрита". Телефони су се, после првог шока, усијали. По кулоарима се тврди да је Трампу дат рок до којег некако – било како – мора да "среди ствари".
Сада се САД налазе у замци, закључује Батлер. Да ли је одговор војна пратња танкера? То је, каже овај аутор, "логистички застрашујуће и политички потпуно неодрживо". Дипломатија или нове санкције против Ирана? Нема више места за дипломатију, тврди овај аутор, са мртвим Хамнеијем и Корпусом иранске револуционарне гарде (ИРГЦ) у пуном ратном режиму.
Уследили су панични позиви другим силама, укључујући и америчке савезнике, да помогну. Нико се није одазвао. Најмање Кина. Зашто би? Трамп се насукао на спруду. Па, неко ће једном морати да одговара. Импичмент, потом кривично гоњење? И ко зна шта још.
Дубока архитектура колапса Запада
Док се Вашингтон бори против Ирана, консолидују се нове осовине. На пример, Русија и Индија убрзавају енергетску сарадњу запањујућим темпом. Индијске рафинерије, суочене са несташицом, желе да драматично повећају куповину руске сирове нафте. Заменик руског премијера Александар Новак потврдио је да ће Русија наставити да пружа "снажну подршку" азијским купцима.
А то није опортунизам, пише Батлер, то је системско репозиционирање. Док се западни ланци снабдевања распадају, друге силе граде нове, паралелне кругове. За Индију, руска нафта је једини спас. За Русију, то је шанса да заобиђе санкције и учврсти своју улогу међу земљама Глобалног југа.
Завиримо ли дубље испод површине текућих догађаја, открићемо оно што Батлер назива "дубоком архитектуром колапса". Са енергетским и политичким поретком, који је успостављен после 1991, тврди овај аутор, је завршено. Три деценије је америчка морнарица гарантовала слободан проток нафте, а та ера је претпостављала униполарност, предвидљиве противнике и крајње управљиве ризике.
Трампу и његовом тиму то, изгледа, нико није рекао. Како уочава Батлер, данас смо се пробудили у новом, мултиполарном свету, у коме физичка контрола поништава финансијске апстракције: "Алгоритми не могу да преусмере танкере, вештачка интелигенција не може да прерађује сирову нафту...".
Затварање Ормуског мореуза је више од пролазне кризе, закључује он, то је, заправо, велико откриће.
Америчке фатаморгане
О затварању Ормуског теснаца говори и славни амерички економиста Мајкл Хадсон.
Према Хадсону, цео свет не угрожава Техеран, већ амерички терористички напад на Иран. Суседне земље су мислиле да добијају војну заштиту од Америке, што је у ствари била једна врста гангстерског, мафијашког рекета. Сада се показује да је све то била фатаморгана.
Кључна је одлука Техерана била да затвори Ормуски мореуза, због које не пати само ЕУ, него и Јапан и Јужна Кореја – сви они који зависе од блискоисточне нафте. На кратки рок, привидно, добијају САД. Међутим, сви они ће, пре или касније, исцрпети своје залихе. Цене горива опет расту и у САД.
То је, уочава амерички економиста, био део сукоба у Украјини, а сада и рата у Ирану. Сви они су сатерани у ћошак, јер ће ускоро имати огромно повећање цене гаса, струје, ђубрива направљеног од гаса и хемикалија направљених од гаса и нафте.
У томе је, додаје Хадсон, иронија: Америка се преко ноћи претворила из "гаранта светског поретка" у дестабилишући фактор, који прети читавом свету. САД и Израел су очајни, јер Америка више није најмоћнија сила.
Борба до последњег Украјинца – и до последњег америчког пешадинца
Поента је како зауставити империјални пад. Америка је, сматра Хадсон, данас у сличној позицији у којој се некада налазила Британска империја.
Како Америка покушава да заустави свој пад? Терористичким актима, које видимо у Ирану или Венецуели, терористичким нападима у Украјини против руског становништва, војним гомилањем у Кинеском мору, наоружавањем Тајвана, каже Хадсон.
САД, закључује овај економиста, желе да се боре до последњег Украјинца, до последњег Курда, до последњег Јапанца, до последњег Филипинца, и на крају – до последњег америчког пешадинца.
Али, једини стварни излаз из ове ситуације био би, како преноси "Фајненшел тајмс" оно што је предложио садашњи Трампов саветник Дејвид Сакс: "Ово је прави тренутак да прогласимо победу и изађемо". То је, додаје ФТ, први знак незадовољства из његове администрације.
У преводу, све што је остало Трампу јесте: прогласи победу како знаш и бежи.