Док рат на Блиском истоку постаје све дужи, а Иран у употребу уводи нову врсту балистичких ракета, чини се да је ентузијазам председника САД Доналда Трампа опао у односу на почетак операције. У међувремену, масовно наоружавање наставља се широм света и тензије се појачавају – може ли сукоб из Ирана да се прелије на остатак света?
Више од две недеље трају напади САД и Израела на Иран, који одговара ударима по околним земљама и војним базама западних земаља.
Исламска револуционарна гарда (ИРГЦ) је објавила да је протеклих дана уништено више од 80 одсто стратешких радара, кључних и виталних тачака америчких база. Ормуски мореуз остаје непроходан за непријатеље, што је довело до рапидног скока цене нафте и почетка велике енергетске кризе.
С друге стране, цивилних циљева је све више јер Американци настављају да се играју рата који односи све више живота.
О томе је писао и "Аксиос", наводећи да је приказивање борбе уживо као садржаја на друштвеним мрежама – бележење стварних података у реалном времену и њихово емитовање милионској публици – први такав случај у историји америчког ратовања.
Бела кућа је, од почетка операције "Епски бес", већи део онлајн порука креирала комбинујући видео снимке правих ракетних напада са снимцима из игара "Кол оф дјути", "Вии спортс" и холивудских блокбастера.
Један видео је искомбиновао исечке из филмова "Топ ган", "Ајронмен" и "Брејвхарт" са снимцима уништавања иранских мета, завршавајући се аудио-снимком из игре "Мортал комбат".
Трампова медијска пропаганда у савременом хибридном рату
Игрице нису довољне за забаву оних који вуку конце. Делује и да је ентузијазам помало напустио Трампа и да се сада његова реторика заснива само на претњама и негирању информација које долазе са друге стране.
Првих дана рата говорио је "прашимо их", најављивао да операција иде добрано испред плана и да ће бити завршена ускоро, пошто је Иран већ дебело поражена земља. У суботу је било тачно две седмице од почетка сукоба – сукоба којем се крај не назире.
Према речима Милорада Ступара, генерала у пензији, агресија која је извршена на међународно признату државу Иран део је савременог хибридног рата, који има више својих фаза и елемената – војних, али и оних који то нису.
"Трамп изузетно добро учествује у медијској пропаганди која је саставни део хибридног рата, величајући славу и моћ своје војске, која је неоспорна. Али је та војска наишла на тврд орах зван Иранска револуционарна гарда и Басиџ. Не можете толико да хвалите војску без резултата, јер да њих има, већ бисмо имали побуну у Ирану", објаснио је за РТ Балкан генерал Милорад Ступар.
На делу је, према његовом мишљењу, друга, разарајућа фаза рата у којој су откривене праве намере САД, а то је жеља да се контролише извоз нафте. Намере се јасно огледају у односу према иранском острву Харг, које је гранатирано, али нису уништене рафинерије и складишта сирове нафте.
"САД желе да комплетно контролишу енергетику света. Трамп сада покушава да појача притисак на Иран, да би остварио оно на шта циља – нова влада са којом би се преговарало о нафти", истакао је Ступар.
Не помажу, наравно, ни све чешћи ирански напади на америчке бродове и носаче авиона, али ни подаци који потврђују да САД троше милијарде сваким новим даном.
Због тога се, поново, Трамп окренуо много важнијим темама – коментарисању иранских фудбалских селекција и критиковању НАТО-а и Кине.
"Једино је прикладно да људи који имају користи од мореуза помогну да се тамо ништа лоше не догоди. Ако не буде одговора, или ако буде негативан одговор, мислим да ће то бити веома лоше за будућност НАТО-а", рекао је Трамп, наводећи да су Европа и Кина у великој мери зависне од нафте из земаља Персијског залива, за разлику од Сједињених Америчких Држава.
Трамп је претходно позвао Кину, Француску, Јапан, Јужну Кореју и Велику Британију да се придруже "тимском напору", како би отворили Ормуски мореуз за бродове, који су блокирале иранске снаге, али је био песимистичан да ће амерички савезници послушати његове молбе за помоћ. Што се показало тачним.
Шта је "сеџил" – нова иранска балистичка ракета
За то време, у реалном свету, Иран одговара ракетом коју до сада није користио.
Балистички пројектил средњег домета "сеџил" први пут је током викенда испаљен на непријатељске мете, чиме је отпочета нова фаза рата на Блиском истоку.
Реч је о двостепеним балистичким ракетама на чврсто гориво, које је развила иранска војна индустрија током 2000-их година како би се повећала брзина реакције и смањила зависност од течног горива.
Прво јавно тестирање ракете "сеџил" изведено је 2008. године, када је Иран саопштио да пројектил може да погоди циљеве на удаљености до око 2.000 километара.
Тиме је покривен велики део Блиског истока, укључујући државе региона Персијског залива, као и територију Израела. Пројектил се лансира са мобилних платформи, што отежава његово откривање и уништавање пре лансирања.
За разлику од старијих иранских пројектила као што је "шахаб-3", који користи течно гориво и захтева дужу припрему за лансирање, "сеџил" користи чврсто гориво. То омогућава брже лансирање, једноставније складиштење и већу оперативну флексибилност.
Његова завршна брзина процењује се на око 14 маха, што је више од 17.000 километара на сат.
Због комбинације великог домета, брзине и модерног погона, "сеџил" се сматра једним од кључних елемената иранске ракетне стратегије. Аналитичари сматрају да је управо прелазак на чврсто гориво један од кључних технолошких корака у развоју иранског ракетног програма.
У међународним безбедносним круговима, ракета "сеџил" често се наводи као потенцијални носач различитих типова конвенционалних или других бојевих глава, иако Иран тврди да је његов ракетни програм искључиво одбрамбене природе.
Како су Американци потценили Иран
Иако Сједињене Америчке Државе, а посебно Израел, постижу значајне резултате у овој операцији, пре свега због јаких структура у Ирану и организованих акција Мосада, рат се одужио и прети да траје много више него што је првобитно планирано.
Генерал Ступар верује да је више здружених разлога довело до такве ситуације – од самих сегмената операције, до прорачунатости финансијских, али и људских губитака.
"Чињеница је да им се план не остварује. Да су потценили узвратни удар Ирана јер су мислили да противник не располаже са толико дронова, балистичких и крстарећих ракета. Потценили су улогу децентрализације вођења државе у Ирану. Потценили су улогу Басиџа, паравојне милиције која јавно ради за очување Исламске Републике, тако што уништава сваки евентуални грађански рат у Ирану. Басиџ броји око 650.000 људи – то је читава идеологија", додао је.
Такође, саговорник је апострофирао иранско уређење територије за одбрану. Направљена је добра припрема за дуготрајни рат у смислу утврђивања, што смањује губитке.
Подсетио је на подземне градове, складишта, лансирне рампе, али и изузетно делотворне мере маскирања, па су Американци често погађали надуване авионе, тенкове, системе ПВО... У питању су макете, што троши муницију и повећава цену рата.
"Својим нападима су направили нешто што се зове засићење ПВО Израела. То засићење осмишљено је са 300 до 400 дронова, 150 ИЦЕ мамаца, употребом балистичких ракета старије генерације, са накнадним увођењем новијих пројектила као што је 'сеџил'. Систем гвоздене куполе функционише у Израелу, али због масовности напада, долази до пробоја".
Да ли је Далеки исток ново жариште?
Још даље на истоку, ракете су такође у фокусу, само су произвођач и намена другачији.
Јапан је добио ново оружје, готово неприметно испоручене су му "томахавк" ракете. И то није све. Уз америчке, Јапану су стигле и норвешке ракете "џоинт страјк".
Набавка нових пројектила представља још један корак Токија од јапанског "устава мира" из 1947. године, а уследила је након изјаве премиејрке Санае Такаичи да би Јапан могао да интервенише у случају сукоба у Тајванском мореузу, као и низа изјава и потеза који су уследили.
У Пекингу, како преноси "Чајна дејли", сматрају да набавка америчких и норвешких офанзивних ракета представља директну издају јапанског "устава мира" и наставак стратегије, како у Кини кажу, "сечења саламе", односно постепених промена у војној потрошњи и одбрамбеној политици.
Уз активни сукоб у Украјини, нове тензије појачале су страх од рата ширег обима и преливања сукоба са Блиског истока на друга подручја.
"Тренутно у свету има преко 50 што оружаних сукоба, до замрзнутих конфликата, борби нарко картела... Нарушено је међународно право које нико више не поштује. Долази до поделе света – Америка није више толико јака да може да контролише цео свет јер су, пре свега ојачале Кина и Русија. Али и даље војна моћ диктира понашање", анализирао је генерал тренутно стање.
Како каже наш саговорник, нафта би могла да буде разлог и проширења сукоба, али не територијално, него укључивањем других земаља.
Уколико дође до већих проблема у транспорту сирове нафте, могуће је формирање коалиције која би извела копнену инвазију у Ирану.
"Погрешно је мислити да је немогућа копнена инвазија на Иран. Исправна је са становишта садашњих снага. Оне су концентрисане да врше ваздушне и поморске ударе. За копнену инвазију је потребно скупити снаге, а уз унутрашњу побуну, може се направити контрола Ирана. То би значило удруживање више земаља и могућ је сукоб тек у перспективи", закључио је Ступар у анализи за РТ Балкан.