Да, можда, не: Да ли ће Европска унија помоћи Трампу да отвори Ормуски мореуз?

Шпанија, Италија и Грчка не желе да учествују у операцијама у Ормуском мореузу, а Немачка још и подсећа да је "Вашингтон на самом почетку сукоба изричито рекао да европска помоћ није ни потребна ни пожељна"

Министри спољних послова Европске уније "немају апетит" да прошире поморску мисију ЕУ на Блиски исток и Ормуски мореуз - за сада, рекла је шефица спољних послова ЕУ Каја Калас у Бриселу након састанка шефова дипломатија земаља чланица.

"У нашим разговорима постојала је јасна жеља да се оснажи ова операција, али у овом тренутку, није било апетита да се промени мандат операције", рекла је Каласова. 

Претходно је неколико америчких савезника саопштило данас да нема непосредне планове да пошаље бродове како би деблокирали Ормуски мореуз, одбијајући захтев председника Америке Доналд Трампа за војну подршку у поновном отварању тог кључног пловног пута.

Трамп је позвао земље да помогну у обезбеђивању мореуза након што је Иран, као одговор на америчко-израелске нападе, употребио дронове, ракете и мине, чиме је практично затворио канал за танкере који иначе превозе петину светске нафте и течног природног гаса.

Пошто је Ормуски мореуз у великој мери затворен откако су Сједињене Америчке Државе и Израел 28. фебруара напали Иран, неки европски званичници разматрају да ли би мисија Европске уније могла да буде део напора за обнову слободе пловидбе у Персијском заливу.

Способност Ирана да заустави саобраћај кроз мореуз, кључни пролаз за петину светске нафте и ЛНГ-а, постала је велика претња глобалној економији.

"Ово није наш рат, ми га нисмо започели", рекао је портпарол немачке владе Стефан Корнелиус инсистирајући на томе да сукоб нема везе са НАТО-ом и да Немачка нема план да буде увучена у њега.

Портпарол немачке владе је додао и то да их "ни Сједињене Америчке Државе ни Израел нису консултовали пре почетка рата" и подсетио да је "Вашингтон на самом почетку сукоба изричито рекао да европска помоћ није ни потребна ни пожељна".

Шпанија је саопштила да неће учинити ништа што би могло додатно да ескалира сукоб, док је заменик премијера Италије Матео Салвини рекао да би слање војних бродова у ратну зону значило улазак у рат.

"Италија није у рату ни са ким и слање војних бродова у ратну зону значило би улазак у рат", рекао је Салвини новинарима у Милану.

Земље НАТО-а, од којих су неке последњих месеци биле мета оштрих критика Трампа, опрезне су да не изазову незадовољство Беле куће. Неке су сигнализирале спремност да помогну у проналажењу решења, иако су планови за сада нејасни.

Шефица европске дипломатије Каја Калас изјавила је раније данас да ЕУ разговара са Уједињеним нацијама о могућности да се примени модел сличан споразуму који је омогућио извоз украјинског жита током сукоба са Русијом.

"ЕУ такође разматра да ли би могла да промени мандат своје поморске мисије на Блиском истоку операције 'Аспидес', која тренутно штити бродове у Црвеном мору од напада јеменских побуњеника Хута, како би обухватила и Ормуски мореуз", рекла је Калас.

Међутим, портпарол грчке владе Павлос Маринакис рекао је да ће Грчка, која предводи мисију 'Аспидес', ограничити своје учешће на Црвено море. 

Британски премијер Кир Стармер, чија је неспремност да подржи почетне америчке нападе изазвала критике Трампа, рекао је да ће Велика Британија са савезницима радити на заједничком плану за обезбеђивање слободе пловидбе кроз мореуз. Ипак, упозорио је да то неће бити лако и поновио да се Велика Британија неће укључити у шири рат. Он је навео и да његова земља располаже аутономним системима за откривање мина који би могли бити коришћени.

Данска, традиционално један од најлојалнијих НАТО савезника, али и земља која се сукобила са Трампом због његових захтева у вези са Гренландом, поручила је да ЕУ треба да размотри помоћ у поновном отварању мореуза, чак и ако се не слаже са ратом.

"Чак и ако нам се не допада оно што се дешава, мислим да је мудро остати отворен за могућност да Европа на неки начин допринесе, али са циљем деескалације", рекао је дански министар спољних послова Ларс Локе Расмусен.

Холандски министар спољних послова Том Берендсен рекао је да би, уколико НАТО одлучи да покрене мисију у Персијском заливу, било потребно време да се дефинише оквир.

"Ово су тешке одлуке и свака акција мора бити и изводљива и делотворна. У овом тренутку ниједна одлука није на столу", рекао је Берендсен у понедељак у Бриселу.