Рат који су САД и Израел покренули против Ирана показује да Вашингтон ништа није научио из претходних лекција на основу резултата своје политике промене режима на Блиском истоку, углавном спроведених у покушају да се осигура дугорочна безбедност Израела, написао је у ауторском тексту за РТ бивши индијски министар спољних послова Канвал Сибал.
Он наводи да су војне интервенције САД које су за циљ имале промене режима оставиле за собом унутрашње сукобе, етничке поделе, политичку и економску нестабилност, успон исламских група, тероризам, прогон мањина и колоне избеглица и напомиње да је то посебно био случај са Ираком и Сиријом.
Авганистан и Либија нису били циљани са циљем безбедности Израела, већ као део такозваног рата против тероризма, са циљем да се обезбеди контрола над политиком овог ширег региона, укључујући његове ресурсе, и са идејом да се смањи утицај Русије у овом делу света.
Сибал напомиње да Блиски исток има огромне ресурсе нафте и гаса и указује да је због тога регион кључан за покретање точкова глобалне економије. Рат у региону је по својој природи дестабилизујући за економије свих земаља.
Додаје да територијалне амбиције, геополитичка ривалства и несигурност било које групе земаља не би требало да занемаре глобалне интересе.
Када би се поштовала Повеља УН и Савет безбедности УН ефикасно функционисао, онда би рат, вођен искључиво безбедносним интересима неке земље могао спречити.
"Иран се разликује од земаља Персијског залива по величини земље и броју становника, као и по војном капацитету. Има високообразоване људе. Научна и технолошка база земље је јака. Није монархистичка. Можда не одговара опису западних демократија, али има демократске процесе јединствене за себе. Има слојевите државне структуре које пружају отпорност политичком уређењу. То укључује и војне структуре. Земља је била под драконским западним санкцијама, али их је издржала, и то јој је дало снагу да издржи притисак. Њена верска идеолошка основа даје јој способност да издржи тешкоће. Поред свега тога, географски доминира Ормуским мореузом, који је критична тачка за кретање нафте и гаса из овог богато обдареног региона", истиче Сибал.
Погрешна процена о Ирану
У овом широком контексту, америчко-израелска агресија против Ирана може се посматрати као драматична погрешна процена. Израел је дуго осећао егзистенцијалну претњу од стране Ирана и лобирао је код САД за војну акцију како би се елиминисао његов нуклеарни програм, а да не помињемо сам режим.
Јеврејски лоби у САД, за који се сматра да је веома моћан, инсистирао је на овом циљу, али су се ранији амерички председници одупирали овом притиску. Барак Обама је, заправо, преговарао о ЈЦПОА као решењу за нуклеарно питање. Доналд Трамп, упркос свим својим причама о мировним иницијативама које му дају право на Нобелову награду за мир, први је амерички председник који је донео одлуку да директно војно интервенише у јуну 2025. године нападом на иранска нуклеарна постројења, а затим је у фебруару ове године покренуо велику и ширу војну операцију против земље.
Трампови декларисани циљеви за покретање овог рата су се променили у својој формулацији. У јуну 2025. године, објавио је да је ирански нуклеарни програм уништен. Ипак, укључио је Иран у преговоре о његовом нуклеарном програму у недељама које су претходиле тренутном сукобу, користећи Оман као посредника. Истовремено, поставио је армаду америчких снага близу Ирана за војну акцију, што је сугерисало да његов циљ иде даље од нуклеарног питања.
САД су одувек желеле да обуздају ирански ракетни програм, као и његову регионалну улогу како би ограничиле његов капацитет да погоди Израел, што се показало током дванаестодневног сукоба у јуну 2025. године. Још један циљ САД био је да приморају Иран да прекине подршку исламским групама које угрожавају безбедност Израела, као што су Хамас, Хезболах и Хути.
Ако је Вашингтон закључио да би убиство врховног вође и високих војних и обавештајних званичника довело до колапса режима, та стратегија је пропала. Заправо, у јуну 2025. године, Трамп је објавио да САД знају тачну локацију ајатолаха Алија Хамнеија и да га могу елиминисати ако буде потребно.
Трамп је можда сматрао да би се његов успех у Венецуели у отмици председника Николаса Мадура кроз ограничену војну операцију и његовој замени послушним потпредседником земље могао поновити у Ирану, али та стратегија је пропала. Трамп јесте рекао да промена режима у Ирану није циљ, али амерички председник је познат по давању контрадикторних изјава. Он сада бомбардује иранску војну и цивилну инфраструктуру и даје злослутна упозорења да ће Иран бити уништен као земља.
САД тврде да је до сада погођено 6.000 мета у Ирану. Напад ракетом "томахавк" на иранску школу, у којем је убијено 165 девојчица изазвао је велике реакције у земљи и иностранству.
Трампов план о брзој победи није реализован. Његова реторика остаје брутална и безосећајна. Трамп је тражио "безусловну предају" Ирана, што теоретски искључује било какве преговоре. Појавили су се разговори о слању америчких војника на терен, што би било непопуларно код Трампових присталица, јер би то противречило његовој предизборној нарацији да САД више неће бити укључене у "вечне ратове".
Ормуски мореуз - адут у рукама Ирана
Ормуски мореуз је адут у рукама Ирана. Чак и пре него што је Иран могао да блокира поморски саобраћај кроз мореуз, осигуравајуће компаније су ефикасно пореметиле саобраћај нафте одбијајући покриће. Са 20 одсто глобалних залиха нафте које пролазе кроз мореуз, тренутни поремећај је довео до скока цена нафте на више од 100 долара по барелу.
Ироничан резултат је да су САД најавиле укидање санкција руској нафти и давање Индији изузећа од 30 дана за куповину руске нафте са намером да избегну нагли раст цена нафте. Ово је брз заокрет у односу на претходну политику која је Њу Делхију увела казнену царину од 25 одсто због куповине руске нафте и подстицања "Путинове ратне машинерије", како су то рекли званичници Трампове администрације.
Нема сумње да је ово био себичан потез који је имао за циљ контролу раста цена бензина за америчке потрошаче, јер би то могло имати озбиљне изборне последице за Републиканску странку на новембарским средњорочним изборима за Конгрес САД.
Бајденова администрација је јавно подстицала Индију да купује руску нафту како би одржала стабилну цену нафте, политику коју је Трамп критиковао, али је сада присвојио.
Канвал Сибал сматра да је Русија велики политички и економски добитник, јер је ово не само показало да руска нафта не може бити реално искључена са међународног тржишта, већ је и довело Европу, која је водила политику прекида свих енергетских односа са Русијом, у неодрживу ситуацију. ЕУ се противила укидању привремених санкција на руску нафту.