УЖИВО Сукоб на Блиском истоку: Напади не јењавају, цена нафте иде преко 180 долара за барел

Премијер Израела Бенјамин Нетанјаху је изјавио да његова примедба о поређењу Исуса Христа са бившим монголским освајачем Џингис Каном није имала за циљ да увреди хришћане.

Нетанјаху је у емисији "Икс" цитирао историчара Вила Дјуранта, наводећи да морал сам по себи није довољан да се зло заустави и да "агресија може да надвлада умереност", пренео је Тајмс оф Израел.

"Историја доказује да, нажалост и несрећно, Исус Христ нема предност над Џингис Каном. Јер ако сте довољно јаки, довољно безобзирни, довољно моћни, зло ће победити добро. Агресија ће победити умереност. Морално супериорна цивилизација и даље може да падне пред немилосрдним непријатељем ако нема моћ да се брани", оценио је Нетанјаху.

Премијер Израела је на свом налогу на мрежи Икс објаснио да је идеја била Дјурантова и да он лично поштује Исуса Христа.

Међу онима који су критиковали Нетанјахуа био је и предузетник из Дубаија, Марио Навфал, који је казао Израел већ води глобални оптички рат, а да Нетанјаху таквом изјавом додатно компликује ситуацију.

Израелска војска је током ноћи напала инфраструктурне објекте сиријске владе, што је, како је наведено, био одговор на нападе на цивиле Друзе.

Израелска војска је саопштила да је циљала "командни центар и оружје у војним комплексима" на југу Сирије и да ће наставити да брани Друзе.

Израел је саопштио да је њихов напад био одговор на напад на заједницу Друза у јужној сиријској провинцији Сувајда у четвртак.

Друзе су арапска верска група од око милион људи који углавном живе у Сирији, Либану и Израелу. У Сирији је заједница Друза концентрисана око три главне провинције близу Голанске висоравни коју је окупирао Израел.

Прошле године, сукоби између припадника мањинске групе Друза и бедуинских племена убили су стотине људи и довели до војне интервенције Сирије. Насиље је такође подстакло Израел да изврши нападе на снаге сиријске владе, како би, наводно, заштитили Друзе.

С обзиром на то да се не назире брзи крај блискоисточног сукоба и да су кључне бродске руте блокиране, Светски програм за храну (ВФП) упозорио је на "рекордне нивое глади".

Саопштено је да би додатних 45 милиона људи могло да се суочи са акутном глади како сукоб ескалира, што би довело до повећања глобалног броја гладних на 363 милиона.

"Како насиље ескалира, расељавање, растуће цене и поремећени системи исхране гурају породице ближе глади у региону и далеко шире", саопштио је ВФП.

Ђубриво је кључно за пољопривреду. Уједињене нације кажу да четвртина светских залиха пролази кроз Ормуски мореуз.

Јужна Азија је међу најугроженијим подручјима, а УН изражава забринутост због будућих приноса усева. А у деловима подсахарске Африке, ВФП упозорава да пољопривредници који улазе у сезону садње ризикују да неће моћи да третирају своје усеве, што доводи до нижих приноса и виших цена хране у наредним месецима.

"Чак и мала повећања трошкова могу гурнути рањиве породице у кризу."

Џамија Ал-Акса биће први пут од 1967. године затворена за муслиманске вернике на крају Рамазана.

Затварање је, према тврдњама израелских власти, мера безбедности повезана са америчко-израелским сукобом против Ирана.

Опширније читајте ОВДЕ

Француски председник Емануел Макрон рекао је да Париз истражује начине за деблокирање Ормуског мореуза деловањем на нивоу Уједињених нација.

"Почели смо истраживачки процес и видећемо у наредним данима да ли има шансе за успех", рекао је Макрон "Политику" после састанка лидера ЕУ у Бриселу.

Француски председник је рекао да је „"енералном секретару УН (Антонију Гутерешу) данас поподне објаснио да Француска намерава да испита своје главне партнере, а посебно чланове Савета безбедности, да ли би било прикладно успоставити оквир УН за оно што желимо да урадимо у Ормуском мореузу."

Макрон је рекао да је о тој идеји разговарао са и индијским премијером Нарендром Модијем.

"Мислим да је ово нешто што би могло да помогне. Опрезан сам јер то не зависи само од нас", рекао је.

Иранско Министарство спољних послова позвало је земље региона да спрече Сједињене Америчке Државе и Израел да користе њихову територију за извођење војних напада против Ирана, наводећи да су недавне иранске акције одмазде чин самоодбране.

Портпарол тог министарства Есмаил Багеи подсетио је да међународно право и резолуције УН забрањују државама да уступају своје објекте за агресију трећих страна, пренео је портал "Прес ТВ".

Он је упозорио да ће се земље које уступе своју инфраструктуру за војне операције против Исламске Републике сматрати саучесницима.

Багеи је, позивајући се на "веродостојне доказе", рекао да се базе и објекти у региону користе за извођење напада на Иран и нагласио да државе које на својој територији имају америчку војну инфраструктуру сносе одговорност уколико се она користи у такве сврхе.

Нагаласио је да је Иран посвећен међународном праву и принципима добросуседских односа, поштовања суверенитета и територијалног интегритета и очекује да земље региона усвоје "рационалан и законит приступ" како би спречиле коришћење своје територије за нападе на Исламску Републику.

Ова изјаве су уследиле након самита у Саудијској Арабији, где су изнете оптужбе на рачун иранске регионалне политике.

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху изјавио је да је од виталног значаја да се, након завршетка рата у Ирану, успоставе "алтернативне руте" за превоз нафте, уместо да се настави пролаз само кроз уска грла Ормуског мореуза у Персијском заливу и Баб ел Мандеба у Црвеном мору.

Нетанјаху је на конференцији за новинаре рекао да су потребни "нафтоводи, гасоводи који иду на запад кроз Арапско полуострво све до Израела", и до његових медитеранских лука, и да би се на такав начин "заувек уклониле загушљиве тачке", преноси Тајмс оф Израел.

"Ова визија је свакако могућа. Видим то као праву промену која ће уследити након овог рата, али такође видим да ће се овај рат завршити много брже него што људи мисле", истакао је он.

Додао је да се нада "да ће људи временом видети мудрост и храброст" одлуке америчког председника Доналда Трампа, и чињенице да Израел и Сједињене Америчке Државе раде заједно, када је реч о ваздушним нападима на Иран.

"Америка се не бори за Израел. Америка се бори са Израелом за заједнички циљ, да заштити нашу будућност, да заштити цивилизацију од ових варвара", закључио је Нетанјaху.

Рафинерија Мина ал-Ахмади Кувајтске нафтне корпорације погођена је рано јутрос у више напада дроновима, пренели су кувајтски државни медији.

У појединим јединицама рафинерије избили су пожари, а неколико постројења је привремено затворено, али није било жртава, саопштила је кувајтска новинска агенција, пренела је "Ал Џазира".

Ватрогасне и хитне службе одмах су распоређене на лице места.

Министарство одбране Саудијске Арабије саопштило је да су пресретнута и уништена још четири дрона изнад источног региона земље, док се краљевина у последњих неколико сати суочава са низом напада беспилотних летелица.

Према наводима тог министарства, током ноћи је оборено и додатних девет дронова изнад Источне провинције, док је још један пресретнут изнад северне провинције Ел-Џауф.

Саудијске власти су касније објавиле и да је изнад Источне провинције, која се сматра економским центром земље и локацијом кључних нафтних поља, оборено још пет дронова. 

Званична медијска канцеларија Дубаија саопштила је да су изнад града изведене успешне "операције ваздушног пресретања", уз напомену да нема пријављених повређен

Корпус Исламске Револуционарне гарде ИРГЦ саопштио је да је покренуо 66. талас операције "Право обећање 4" током којег су, како тврди, испаљене "супертешке ракете са више бојевих глава" и распоређени дронови усмерени ка циљевима у Израелу и америчким војним положајима у региону.

ИРГЦ тврди да су погођени циљеви у више израелских градова, укључујући Јерусалим, Хаифу, Бершебу и област пустиње Негев, као и америчке базе у Катару, Бахреину, УАЕ, Кувајту и Саудијској Арабији.

У операцији су коришћени ракетни системи на чврсто и течно гориво, међу којима су ракете "кадр" са више бојевих глава, као и системи "хорамшар", "хејбар шекан",  пројектили средњег домета "киам", а коришћене су и ракете "золфакар", као и нападачки дронови.

ИРГЦ је поручио да ће се операција наставити.

Званичници у Саудијској Арабији верују да би цена нафте могла да порасте на 180 долара по барелу уколико поремећаји у Ормуском мореузу потрају до краја априла, објавио је лист "Волстрит џорнал", позивајући се на више неименованих извора.

Цене нафте значајно осцилирају од почетка рата 28. фебруара, а цена нафте типа "брент" накратко се приближила 119 долара по барелу пре него што је поново пала, пренела је "Ал Џазира".

Стручњак за спољну политику Саудијске Арабије Умер Карим рекао је да сматра да је цена од најмање 150 долара по барелу могућа, у зависности од развоја сукоба.

"Ако ови терминали у Црвеном мору буду нападнути - ако постоји било каква препрека у Црвеном мору, мислим да је све изнад 150 долара сасвим могуће", рекао је Карим, додајући да је то тренутно једина одржива веза између Европе и Азије.