Рат на Блиском истоку и криза ка којој свет клизи са експлозијом сваке ракете поставио је питање будућности Блиског истока, јер се концепт поделе региона у оквиру наслеђа "седам сестара", односно седам америчких и британских компанија које са партнерским владама арапских земаља деценијама, па и вековима, контролишу производњу нафте и гаса, показао као буре барута.
Кина је кроз анализу Насера ал-Тамимија, аналитичара и оснивача организације "Стратегија Блиског истока", понудила дугорочно решење за мир у овом делу света.
Ал-тамим полази од чињенице да је Ормуски мореуз "најопасније уско грло света" и да је овим пловним путем до напада на Иран пролазило двадесетак милиона барела нафте дневно, четвртина светске поморске трговине нафтом.
Уз то, он напомиње да је Кина прошле године увозила рекордних 11,5 милиона барела нафте дневно, при чему је четрдесетак одсто те нафте долазило из Персијског залива, уз тридесетак одсто течног природног гаса.
Енергетска будућност Азије и даље зависи од нафте
"Поука Ормуса је једноставна: велики део енергетске будућности Азије и даље зависи од танкера за нафту. Управо ту сарадња Кине и земаља Блиског истока у области зелене енергије престаје да буде тема климатских расправа и постаје тврда геополитичка стварност. Најбоље осигурање од кризе попут Ормуса није само у више пратње, већим осигурањима и већим складиштима. Решење је у смањењу зависности будућности од тог уског грла", навео је Ал-Тамими.
Једноставно речено: Залив има Сунце, а Кина има ланац снабдевања који то Сунце претвара у енергију.
"Залив има обиље сунчеве светлости, простор, државног капитала и владе које сада разумеју да богатство од нафте без планирања периода после нафте представља једноставно одбројавање. Кина, са друге стране, доноси индустријски екосистем: соларне панеле, батерије, опрему за електромреже и електролизере" напомиње Ал-Тамими, уз напомену да је поменута промена већ видљива широм Залива.
У Абу Дабију, пројекат соларне електране "Ал Дафра" показује како соларна енергија великог обима може да обезбеди струју без ослањања на рањиве поморске путеве. У Саудијској Арабији, кинеске компаније попут "ЂинкоСолара и "ТЦЛ Џунгхуана" прешле су са извоза на велике заједничке производне подухвате у области која обухвата употребу соларне енергије.
"У Уједињеним Арапским Емиратима, инвестициони споразум компаније 'Масдар' са кинеским Фондом Пута свиле указује на исти тренд", наводи Ал-Тимими.
Чиста енергија не штити инвеститоре од нестабилности, али...
Шифра интригантног Ал-Тимимијевог предлога лежи у паметнијем распореду ризика.
"На Блиском истоку, сва инфраструктура живи у сенци регионалне нестабилности. Соларна поља, луке и далеководи нису имуни на рат. Чиста енергија не може заштитити инвеститоре од нестабилности ништа више него што то могу нафтоводи. Али, оно што може јесте да ризик расподели на паметнији начин – кроз диверсификовано финансирање путем зелених обвезница и суверених фондова, већу локализацију производње и снажније уговоре и механизме арбитраже који могу преживети наредни шок", наводи Ал-Тимими.
Танкери који нервозно чекају испред Ормуског мореуза, како пише, шаљу поруку коју ниједан дипломата не би могао јасније да формулише: зависност од фосилних горива усмерена кроз једно уско грло није стратегија, то је заправо рањивост.
"Кина и Блиски исток не морају сутра да напусте нафту да би то разумели. Довољно је да схвате да најпаметнији одговор на Ормус није само агресивнија одбрана старог енергетског поретка, већ бржа изградња новог. Ера нафте учинила је Ормус незаменљивим. Наредна ера требало би да га учини мање таквим", навео је Ал-Тимими.