Лекције из Коломба: Како је Шри Ланка рекла "не" Америци

Председник Шри Ланке Анура Кумара Дисанајаке стао је јуче пред посланике и без много драматике изговорио реченицу која данас звучи као политички луксуз: његова земља одбила је захтев Сједињених Америчких Држава да два борбена авиона, наоружана противбродским ракетама, слете на цивилни аеродром на југу острва. Разлог је једноставан: у рововски подељеном свету, они желе да остану - неутрални.

"Одбили смо захтев како бисмо очували неутралност Шри Ланке", рекао је Дисанајаке, а парламентом се проломио аплауз.

Потом је додао и оно што се у савременој геополитици све ређе чује: "Да смо рекли 'да' једној страни, морали бисмо да кажемо 'да' и другој".

Нема места за америчке авионе, ни иранске бродове

Вашингтон је захтев да амерички авиони слете у периоду од 4. до 8. марта на аеродром "Матала Раџапакса" поднео 26. фебруара, а истог дана Иран је затражио дозволу да три његова брода уплове у Шри Ланку у пријатељску посету од 9. до 13. марта, након учешћа у поморској вежби у Индији. Оба захтева су одбијена.

Те одлуке, међутим, биле су тек увод. Само неколико дана касније, рат који је до тада деловао далеко, стигао је надомак обала Шри Ланке. Америчка подморница торпедовала је иранску фрегату "Дена", свега неколико десетина миља од града Гале. Десетине морнара је погинуло, а преживели су остали у водама које више нису биле само географски простор, већ политичка линија фронта.

У тој тачки, Коломбо је морао да бира и тај избор за њих, испоставиће се, није био између Истока и Запада, већ између притиска и принципа. Морнарица Шри Ланке спасила је преживеле са "Дене", прихватила их на својој територији, као и посаду другог иранског брода "Бушер", ког је задесио технички квар на мотору.

Убрзо је донета одлука да се свим морнарима одобре бесплатне једномесечне визе, уз статус хуманитарне заштите. А тела погинулих морнара предата су иранској амбасади.

"Ми смо неутрални, али и хумани. Шри Ланка је слободна и несврстана земља. Не фаворизујемо ниједну државу. Свако људско биће третирамо једнако, било да је иранско, америчко или израелско. Наш приоритет су хуманитарне вредности и спасавање живота", поручио је председник земље која је један од оснивача Покрета несврстаних.

Како изгледа стварна независност

Управо у том тренутку почиње део приче који ову епизоду претвара у политички тест, али и вест која би могла да заврши у рубрици "Веровали или не".

Према интерној депеши Стејт департмента, у коју је Ројтерс имао увид, Вашингтон је притискао Коломбо да не врати у Иран ни 32 преживела са "Дене", ни посаду од 204 морнара "Бушера".

Америчка отправница послова у Шри Ланки Џејн Хавел нагласила је да морнари не би требало да буду репатрирани, уз упозорење да би Иран могао да их искористи у пропагандне сврхе. У истој депеши се помиње и могућност "пребегавања", односно покушај да се иранска посада задржи и охрабри да промени страну и одустане од повратка у Иран. 

Званично, Вашингтон "поштује суверенитет Шри Ланке", али је незванично и елегантно притискао.

И ту се показала разлика између декларативне и стварне независности. Шри Ланка је одговорила позивајући се на право: одлука да се морнари задрже под хуманитарном заштитом утемељена је на међународним обавезама од Конвенције УН о праву мора, која налаже спасавање на мору, до правила о интернацији која спречавају повратак учесника сукоба у борбена дејства.

Економска (не)моћ Шри Ланке

Тако се Шри Ланка одлучила да буде држава која је се неће повиновати логици великих. А реч је о земљи која за такав потез нема много простора: још се опоравља од финансијског слома из 2022. године, када је због несташице девиза практично банкротирала. Данас је под програмом Међународног монетарног фонда (ММФ), које подразумевају строге фискалне мере. Њена економија зависи од извоза, девизних прилива и међународне помоћи.

Америка јој је највеће извозно тржиште, пре свега текстила, док је Иран један од важних трговинских партнера Коломба и велики купац цејлонског чаја. Веза са Техераном није само трговачка, већ и финансијска: Шри Ланка годинама отплаћује дуг за раније испоруке нафте управо извозом чаја, кроз робну размену осмишљену да заобиђе ирански проблем са санкцијама и шриланканску несташицу девиза. Другим речима, Коломбо не живи у геополитичком вакуму - већ на пресеку интереса. А у покушају да прошири простор сувереног одлучивања ово острво све више тежи БРИКС-у. 

Дакле, Шри Ланка није рекла "не" само америчким авионима и иранским бродовима, рекла је "не" логици да мали морају да бирају страну чак и када то значи одрицање од сопствених принципа. Није пристала да хуманитарни случај претвори у обавештајни ресурс, ни да преживели морнари постану валута у рату.

Ово епизода неће ући у историјске уџбенике као потез који је променио ток сукоба, али је доказала да чак и држава која дугује, зависи и балансира сме да одлучи.

И да ту одлуку, макар на кратко, учини већом од себе.