Саботажа Северног тока - мистерија у стилу Агате Кристи

Бивши директор немачке спољне обавештајне службе Август Ханинг тврди да су Сједињене Државе, Украјина, Пољска и Британија имале свој интерес да униште овај гасовод

Напад без преседана на енергетску инфраструктуру гасовода Северни ток 1 и 2 није расветљен ни након четири месеца, а открића ниједне од три независне истраге Данске, Немачке и Шведске још нису представљена јавности.

Шведска државна служба безбедности саопштила је у новембру да је открила трагове експлозива на месту експлозије, али није дала више детаља. Ни од какве помоћи у расветљавању мистериозног напада на дну Балтичког мора није био ни немачки канцелар Олаф Шолц, који је баш данас рекао "да неће да спекулише" о диверзији на Северном току.

Вео ћутње око ових истрага у којима су коришћени и подводни сензори, подморнице и сателитски снимци, како пише "Тајмс", изазива гласине и оптужбе да Запад заташкава истину.

Јер, Кремљ је, како подсећа овај лист, жестоко демантовао било какве сугестије да би сам гађао сопствене гасоводе, називајући те оптужбе "глупим и апсурдним".

А, како додаје Тајмс, неки западни званичници сагласни су са тим и остају отворени за теорије да је баш неко са Запада бомбардовао цевовод, не би ли то пришио Русији.

Овај лист подсећа и да су 23 дипломатска и обавештајна званичника у девет различитих западних земаља недавно, за "Вашингтон пост" изјавила да тек треба да виде доказе који повезују Русију са нападом. А неки су просто рекли да не верују да је кривац у Кремљу.

"Неки се питају зашто би Москва дигла гасоводе у ваздух с обзиром на то да је баш Кремљ уложио милијарде у изградњу Северног тока, чији је, притом, главни акционар руски енергетски гигант "Гаспром". Овај пројекат је такође обезбеђивао Москви сталан прилив прихода, уз повећање енергетског ослањања Европе на Русију", пише "Тајмс".

И иако Украјинци прстом упиру у Москву као кривца за, како неки кажу "мистерију 21. века", Запад, међутим, поступа даклеко опрезније и Кремљ није званично оптужио за саботажу.

"Постоје аспекти ове мистерије који подсећају на роман Агате Кристи, у коме се чини да готово сви укључени имају мотив или би имали користи од исхода", каже независни руски енергетски аналитичар Сергеј Вакуленко.

А нешто слично мисли и Август Ханинг, бивши директор немачке спољне обавештајне службе, тврдио је, крајем прошле године да је неколико других земаља, могло имати интерес да онеспособи гасоводе. А то су Сједињене државе, Украјина, Пољска и Британија, за које је он рекао "сви они имају своје разлоге".

"Све четири земље, као и балтичке државе, биле су против гасовода Северни ток 2 због страха да ће снабдевање руским енергентима повећати утицај Кремља у Европи у време када су односи између Москве и Запада били на постхладноратовском, ниском нивоу", подсећа "Тајмс".

Русија ипак нема дилема- још у октобру Кремљ је за саботажу оптужио Британску краљевску морнарицу.

Другима, међутим, неке Бајденове изјаве две недеље пред почетак специјалне војне операције у Украјини, указују да је главни осумљичени Вашинтон.

"Ако Русија изврши инвазију, то значи да тенкови или трупе поново пређу границу Украјине, више неће бити Северног тока 2", запретио је тада Бајден и на све то, када су га притиснули да објасни шта је мислио, одговорио: "Обећавам вам: моћи ћемо то да урадимо".

После експолозије заничници у Русији подсетили су на ове Бајденове коментаре, за које су наговестили да су сигнализирали да Вашингтон има намеру да покуша да уништи гасоводе.

А, вери у недужност Вашингтона само је одмогао бивши министар спољних послова Пољске Радослав Сикорски који је на Твитеру написао - "хвала, САД", а касније га је избрисао.

И, руски министар спољних послова Сергеј Лавров, оптужио је САД за "директну умешаност" у експлозије Северног тока, наводећи да је циљ напада био да се очува глобална доминација Вашингтона, али није изнео даље детаље.

Бела кућа је, међутим, демантовала да је Бајден претио да ће дићи Северни ток у ваздух, бранећи се да је он коментарисао потенцијалне санкције које би замрзле пројекат гасовода.

Да Русија нема везе са саботажом гасовода, можда најбоље потврђује извештај "Њујорк Тајмса" да је Москва почела да процењује цену његове поправке, што, како "Тајмс" констатује, "поново отвара питање зашто би Путин уопште онда одлучио да гасовод бомбардује".