
Амалик, Даџал, јеврејски месија: Трампов рат последњих времена

Склони смо да верске идеологије сматрамо бесмисленим хиром, јер светом, наводно, владају материјалне силе. Али, то је грешка. Све три стране у овом сукобу – хришћански ционисти, ционисти у Израелу, као и Иранци – у великој су мери мотивисане идејом "последњих времена". С тим што су појмови дијаметрално, поларно удаљени.
Најпре, ту је идеја "Великог Израела", коју заступа Нетанјаху: рат "последњих времена", који он води против такозваног Амалика. Амалик је персонификација непријатеља Израела – Иран.
И за такозване хришћанске ционисте, непријатељ, апсолутни непријатељ је Иран. Израел је "пријатељ".
Трампов "министар рата" Пит Хегсет је нови амерички "крсташ", који се залаже за "крсташки поход" против непријатеља Америке и Израела, против ислама, Русије, Кине... Све се то може прочитати у његовој књизи, под насловом "Амерички крсташки поход". На руци овај несуђени амерички "крсташ" је истетовирао "кјафир", што на арапском значи неверник...
Припреме за долазак јеврејског месије
Ова борба би, према веровању циониста, требало да се заврши доласком месије. Силазак јеврејског месије је кључни догађај, којим се крунише целокупна историја Израела. У ту сврху се већ припремају одрећени ритуали. Основан је Синедрион, црвене јунице су спремне за жртвовање, у току су припреме за изградњу Трећег храма...

Обучава се чак и првосвештеник – онај који не додирује земљу и носи се на носиљци. У плану је уништење џамије Ал Акса, а недавно су, по први пут у историји Израела, забрањене верске службе током Рамазана. Затворено је и главно хришћанско светилиште – Црква Светог Гроба у Јерусалиму, извештава сајт "Цариград". То се догодило уочи најважнијег хришћанског празника – Страсне недеље и Васкрса.
Али, то је есхатолошка реалност данашњег Израела, који не бира средства да оствари свој "месијански пројекат".
Хришћански ционизам је постао доминантна снага у Трамповом кругу. Пола Вајт, шефица евангелистичких диспензационалиста, која води службе у Белој кући, тврди да се пророчанство остварује, да наступа крај света, због чега је Израел толико важан, можда важнији и од саме Америке: "Молимо се за Израел, убијмо све његове непријатеље".
Не треба потцењивати значај верског фанатизма у Израелу ни у САД. Можда је раније овај феномен, примећује руски мислилац Александар Дугин у емисији "Ескалација" на Радио Спутњику, сматран небитним хиром, али сада је постао веома важан, или чак кључан фактор у великој политици.
Иран одговара истом мером, сматрајући Трампа и Нетанјахуа Даџалом. Даџал је нека врста муслиманског Антихриста.
"Моји драги пријатељи"
Када је Трамп поново ушао у Белу кућу, победио је на сасвим другачијој платформи (МАГА). И са сасвим другачијим људима, међу којима је било и оних који би се могли сматрати готово пристојним. После их је, углавном, отпустио. Недавно је Трамп изјавио: "Имам само своје пријатеље - Марка Левина, Лору Лумер и Линдзија Грејама - а остале, који не воле моје пријатеље, мрзи цела Америка".
Најпре, људи које је поменуо као своје драге пријатеље су "чудаци, уз то и физички ружни, апсолутно су одбојни, недостаје им харизма", каже Дугин. Заправо, Трамп је у безнадежној ситуацији, тврди руски геополитичар, и зато је начин на који се понаша у рату изузетно опасан.
Он се у основи вратио Бајденовој спољној политици, само што је све сада много горе. Санкције, забрана куповине руске нафте, напади на руске танкере – иза свега тога стоји Трамп, додаје Дугин.
Ако тражимо неко рационално објашњење за ово лудило, једина разумна претпоставка је да он жели да уништи глобални центар производње енергије – сам Блиски исток. Америка има своју нафту и гас, рекао је недавно Трамп, и спремна је да је продаје по огромним ценама. Плус налазишта у Венецуели, коју Трамп сматра већ освојеном и окупираном, заједно са свим њеним ресурсима.
Према последњим извештајима, БДП Кувајта и Катара је већ пао за 14 одсто и наставља да пада, рафинерије нафте се затварају, цела регионална нафтна индустрија се уништава у иранским нападима. Према речима самог Трампа, монархије Персијског залива му више нису потребне као извор нафте: "Коме треба, нека се сам бори за Ормуз". То је нови Трампов униполаризам.
Ја сам све, ви сте ништа
Начин на који он све ово спроводи, наставља Дугин, подсећа на параноичну, постмодерну емисију, или на серију о крвожедном убици.
Комбинација радикалне есхатологије, која покреће Израел, геополитичких сукоба и променљивог енергетског баланса даје веома чудну слику: Русија остаје одсечена од света, извори енергије на Блиском истоку се уништавају, како би се Америка могла поново етаблирати као глобални хегемон, који влада читавим светом, у предстојећим "месијанским временима".
Укратко, у Трамповом уму свет је егоцентричан, сматра Дугин, и постоји само један пол у коме се доносе важне одлуке – он сам. А то је веома тежак облик клиничке параноје, када особа верује да је једино његово "ја" консолидовано и свемоћно, а све остало је објекат његове воље, обавезан на послушност.
Када га неко не послуша, то изазива бес, жељу за осветом, за уништењем. Са слабијим метама, он мисли да успева: успео је са Мадуром, успео је да побије готово целокупно иранско руководство, подржао је Израел у уништењу Газе, успео је да понизи своје европске партнере... Са онима са којима може да води ову политику параноичне централности – где је он све, а сви остали ништа – он то и чини.
Искуства са Епстиновог острва
Он посматра и Индију и Јапан као робове. Изгледа да је то његово искуство са Епстиновог острва – искуство апсолутне доминације над децом, слабијим, жртвама. Управо на овом острву је, каже Дугин, у њега усађено ово монструозно, криминално понашање. Трамп се понаша као да је окружен Епстиновим жртвама: покорним, немоћним, оним који му неће узвратити.
Епстин је својим жртвама, како би спречио да га уједу, избио зубе, каже Дугин и пита се можете ли то да замислите. А Трамп је био учесник у тим педофилским оргијама. "Шта се дешава у његовој глави, с ким уопште имамо посла", пита Дугин.
Проблем за Трамп настаје када се намери на жртву која је спремна да му одговори, да га "уједе". Он је напао Иран, али не може да директно нападне Русију или Кину. И исход рата са Ираном је сада под знаком питања.
Америка превише зависи од Русије и Кине, у економији, војсци, политици... То је рационална страна свега. Кина је огроман пол у мултиполарном свету, који се мора узети у обзир, баш као и Русија – из економских, политичких, војних и нуклеарних разлога.
Трамп заиста мрзи и Русију и Кину, као и Иран, јер не жели да постоји било шта што може да му се противи. Али, тврди руски мислилац, нешто га у томе спутава: можда остаци његовог одавно изгубљеног разума.
Европљани – срећни вазали и несрећни робови
Што се тиче Европе, њен положај је положај срећног вазала или несрећног роба. У стварности, сви су они запослени на "Епстиновом острву". Позиција вазала/роба је следећа, каже Дугин: господар се променио, стигао је лудак, али шта можете да урадите.
Када су послушни, примећује руски мислилац, Трамп их потапше по образу и каже: "Браво, добро ми служите". Али ако се наљути, третира своје запослене као робове – не шамара их, већ их гризе, удара, баца им пепељару у чело...
Трамп се према њима углавном односи као према непослушним робовима. На другој страни су Русија, Кина и велики Иран, који доказује своје достојанство.
Иран не прихвата судбину вазала ни роба, између којих је мала разлика. Испоставило се да је руски председник био у праву када је рекао да би Камала Харис била бољи избор... Сви су у томе видели иронију, али испоставило се да је Путин био у праву.
И сада се на челу САД нашао неко ко је очигледно луд, тврди Дугин, окружен истим таквим, опасним лудацима, а то је веома опасна ситуација за читав свет, који се клати на ивици нуклеарне провалије.





