Када је пре који дан, одговарајући на новинарско питање, амерички председник Доналд Трамп рекао да нико боље од Јапана не зна шта је изненађење, јер је Јапан напао САД у Перл Харбору изненада, баш као што је његова администрација заједно са Израелом напала Иран не обавестивши савезнике, то није била само неумесна дипломатска шала, већ постављање гошће, јапанске премијерке Санае Такаичи, на место које јој припада у Трамповој пројекцији међународних односа.
Санае Такаичи јесенас је, из тактичко-политичких разлога, избегла посету храму Јасукуни, иако је раније посећивала овај контроверзни храм. У Храму Јасукуни почивају "душе" палих јапанских војника, међу којима су и осуђени ратни злочинци, што изазива оправдане осуде Кине, Јужне Кореје и осталих нација које су биле жртве јапанске агресије.
Али, Санае Такаичи је, пре који дан, посетила централно америчко војно гробље Арлингтон, где је одала пошту палим америчким војницима, а то је само врх заиста леденог брега односа Трампове администрације према Јапану.
Кина више није плен...
Тај однос почиње да личи на почетак јапанског века понижења, аналогно "кинеском веку понижења", како се у Кини често назива 19. столеће, када су западне силе, предвођене Великом Британијом и Француском, а заједно са Јапаном, разарале Кину и наметале јој веома тешке финансијске обавезе. Будући да Кина више није, нити може да постане плен западних сила, као што је била у 19. и првој половини 20. века, њено место, разуме се у складу са околностима 21. столећа, сада заузима Јапан, који је у поменутим вековима у понижавању Кине стајао раме уз раме са Великом Британијом, Француском и другим великим силама.
Јапан приморан да у САД уложи више од 550 милијарди долара
Јапан сада почиње да плаћа геополитички "рекет" САД. Вредност почетног инвестиционог пакета износи премашује сто милијарди долара.
У изградњу малих модуларних нуклеарних реактора у Тенесију и Алабами Јапан ће уложити 40 милијарди, а у електране на природни гас у Пенсилванији и Тексасу још 33 милијарде долара. Са приближно 36 милијарди долара улагања најављених у фебруару, Јапан је, притиснут Трамповим царинама, обећао више од 100 милијарди долара експресних улагања у економију САД.
Кинески лист "Глобал тајмс" посебно истиче да ће Јапан до 2029. године у САД морати да уложи 550 милијарди долара, све према прецизним смерницама САД, ради "обнове и проширења кључних америчких индустрија".
Према условима овог споразума, америчка страна добија 50 одсто прихода пре повраћаја трошкова пројеката, а након тога чак 90 одсто.
"Такав договор је у Јапану изазвао критике као понижавајући и неравноправан уговор. Што одлучније Такаичи гура овај споразум, то дубљу рупу копа за јапанско друштво", констатовао је "Глобал тајмс".
Јапан финансира економију САД у време када јен слаби, а цене у самом Јапану расту
Да ствар по Јапан буде још гора и неизвеснија, две земље су договориле заједнички развој и производњу ракета, као и сарадњу у области експлоатације и прераде ретких земних елемената, али је, како ствари тренутно стоје, то еуфемизам за нова јапанска издвајања капитала, како би САД биле што растерећеније.
А да ствар буде још "занимљивија", Јапан почиње да издваја капитал за обнову америчке економије у тренутку када јен слаби, а цене у самом Јапану додатно расту.
Јапанци не подржавају Трампов напад на Иран
Паралелно са тим, а судећи према резултатима истраживања "Асахи Шимбуна", чак 82 одсто Јапанаца не подржава напад САД и Израела на Иран, због чега је Санае Такаичи била приморана да Трампу нуди "неборбену подршку" у виду логистичке сарадње и размене обавештајних података.
Због тога, кинески лист "Чајна дејли", такође, истиче да, према америчком виђењу, Јапан ужива корист од америчке заштите и треба да узврати када се то од њега затражи.
"Та уплата не мора доћи у виду бродова (у Ормуском мореузу). Такаичи ће вероватно схватити да је њена стварна мисија у Вашингтону да понуди нешто што америчка администрација више цени: новац", навео је поменути кинески лист.
Американцима треба хитан споразум
"Ту лежи други слој њене дилеме. Такаичи је много уложила у оживљавање јапанског војног положаја, ублажавајући деценије послератне уздржаности под заставом колективне самоодбране. Та агенда делује усклађено са интересима САД, не само зато што подразумева куповину америчких одбрамбених система. Савезништво се, у овом читању, појављује као безбедносни пакт клико и тржиште наоружања. Међутим, америчка страна, оптерећена растом цена енергената ка око 100 долара по барелу и унутрашњим политичким последицама ширења блискоисточног сукоба, овога пута није расположена за дуге преговоре. Вашингтон жели брзе добитке: инвестиције, енергетску сарадњу и царинске уступке који одмах иду у корист америчкој економији. Такаичи, стога, мора да заслади договор, вероватно проширењем већ огромних јапанских инвестиција у САД, у нади да ће обезбедити ублажавање царина које погађају јапанску извозно оријентисану привреду. То је ризична трговина. Уколико се врати у Токио са обећањима о већем одливу капитала, а са мало конкретног ублажавања царина, суочиће се са реакцијом не само јапанских корпорација већ и јавности која већ губи поверење у њено руководство. Медени месец је завршен. Рејтинзи падају, а утисак да се подржава америчка индустрија док домаћи трошкови расту политички је токсичан", констатовао је лист "Чајна дејли".