Напредни борбени авиони ангажовани су широм Персијског залива како би ловили непријатеље против којих никада нису били дизајнирани да се боре – "јата" дронова које у таласима испаљује Иран. Аналитичари и западни званичници рекли су да су ловци били главно средство за пресретање дронова у земљама Персијског залива. Али, иако су били веома ефикасни, непрекидна одбрана од ловаца подразумева високе трошкове и то не само финансијски, већ превише оптерећује и пилоте и авионе.
"То није одрживо на дужи рок ни на који начин", рекла је Лорен Кан, бивша саветница Пентагона, сада у Центру за безбедност и нове технологије у Вашингтону, пише "Фајненшел тајмс".
Земље Персијског залива и њихови савезници суочавају се са озбиљним проблемом: ирански дронови су јефтини, али је коришћење борбених авиона за њихово уништавање изузетно скупо.
Према подацима Центра за стратешке и међународне студије, понос иранског арсенала, "шахед-136", кошта 20.000 до 50.000 долара, док одржавање једног ловца Ф-16 у ваздуху кошта више од 25.000 долара на сат.
Оружје које борци користе за обарање дронова такође може бити скупо. Видео-снимци показују да су пресретали дронове користећи ракете ваздух-ваздух као што су AIM-9X Sidewinder, које америчку војску коштају око 485.000 долара по комаду, и AIM-120 AMRAAM, које коштају више од милион долара.
САД имају комплете који могу да претворе невођене ракете у ракете за уништавање дронова, али они коштају више од 20.000 долара. Иако је Стејт департмент одобрио продају око 27.000 таквих комплета Уједињеним Арапским Емиратима, Катару и Саудијској Арабији од 2018. године, није јасно да ли су испоручени.
Чак и за земље Персијског залива које имају пуно новца и њихове издашно финансиране војске, рачуница ратовања дроновима је изазовна.
"Очигледно је да је то веома лош однос трошкова за пресретање јефтине претње", изјавио је Самјуел Бендет из Центра за поморске анализе и додао да би ловци идеално требало да се користе само као резерва за јефтиније опције.
"Знамо какав мора бити однос: када се браните, морате користити јефтиније ресурсе", указао је Бендет.
Борбени авиони из Залива покушавају да користе борбене топове као своје примарно оружје против дронова. Њихова топовска муниција је много јефтинија од ракета, али захтева да се ловац приближи много ближе мети, што представља већи ризик од већег броја цивилних жртава ако се користи изнад насељених подручја.
Сваки авион такође носи ограничене количине муниције, па тако Ф-16 може да испаљује из свог топа само око пет секунди пре него што испразни цео оквир.
Иран је лансирао више од 3.000 дронова откако су га Израел и САД напали 28. фебруара, већину ка циљевима у Заливу. Већина је пресретнута. УАЕ, који су поднели највећи терет напада и којима помажу француски и британски борци, тврде да су уништили више од 1.600, али неки су успели да продру и погоде војне базе, енергетска постројења и цивилну инфраструктуру, понекад са изузетном прецизношћу.
Цена није једини разлог за бригу о прекомерној зависности од ловаца за одбрану од дронова.
"Исцрпљујуће је за ваздухопловне снаге да одржавају овај оперативни темпо. Можете снажно да форсирате ове авионе, али у одређеном тренутку ћете схватити да имају већу стопу кварова и да ће им бити потребно значајније одржавање", рекао је Кели Гриеко у Стимсон центру.
Чак и за најнапредније ловце, обарање дронова може бити тежак задатак. "Шахед-136" лети око једне петине просечне брзине крстарења Ф-35, што мање искусним пилотима олакшава прелетање и промашај циља.
Чини се да су војске земаља Персијског залива потцениле иранске дронове.
"Јасно је да су дали приоритет претњи од балистичких ракета. Оно што нису схватили озбиљно, изгледа, јесу претње нижег ранга", рекао је Гриеко.
Ово је важно јер су дронови много мањи, спорији и лете далеко ниже од балистичких ракета. Радари морају бити посебно подешени да би их идентификовали међу птицама и зградама, мада се мреже осетљивих сензора такође користе за слушање акустичних потписа као што је зујање мотора "шахед-136", сличног зујању косилице.
Земље Персијског залива ослањају се на борбене авионе како би сачувале залихе пресретача са копнене базе, укључујући драгоцене америчке ракете "патриот" које коштају скоро 4 милиона долара по пресретању. Ове ракете се лансирају против дронова само када све друге мере не успеју.
Снаге Залива користе и хеликоптере, који рутински делују брзинама и висинама сличним дроновима и могу их оборити ракетама кратког домета или топовима уграђеним у авион. Јуришни хеликоптери УАЕ су се показали вештим у том задатку. Али војска у региону има мање таквих хеликоптера него ловаца и сваки може да покрије мањи терен.
Израел је такође користио борбене авионе, своје ракетне системе "Гвоздена купола" и хеликоптере против иранских дронова, али је користио систем заснован на ласерима који обећава "скоро нулте" трошкове по пресретању. УАЕ такође желе да купе прилагођене системе против дронова, укључујући системе засноване на ласерима.
Ипак, Том Карако из Центра за стратешке и међународне студије сматра да је грешка превише се фокусирати на неравнотежу трошкова одбране од дронова, напомињући да је рат увек скуп и да је однос приступачности важнији.
Карако је рекао да би успех напора да се смањи залиха дронова у Техерану и способност њиховог лансирања био много пресуднији од метода које су ирански суседи користили за одбрану од њих.
"Све се своди на то колико брзо можете зауставити лансирање. Не можете седети и играти се хватање у недоглед", додао је Карако.