Свет
Да ли је Иран већ добио овај рат: Успон и пад Доналда Трампа
Амерички председник сада очајнички жели да се повуче из Ирана, јер сваким даном његова одлука да крене у рат са Техераном изгледа све више глупа и непромишљена. Заиста, зашто је Трамп ушао у овај рат?
Рат који су САД повеле против Ирана требало је да се заврши за само неколико дана, обезглављивањем његовог руководства. Потом, за неколико недеља, две, четири или пет. Али, крај овог рата се чак и не назире. На сваки потез Вашингтона, Иран реагује на исти начин: новом ескалацијом.
Рат се већ проширио далеко ван подручја Блиског истока.
У овом тренутку, разара се, за почетак, енергетска и економска основа петродоларских монархија, њено енергетско срце, које је чинило основу на којој је почивала америчка хегемонија. Ударци који стижу из Техерана су асиметрични. Јасно је да Иран ни приближно не располаже војном снагом са којом располажу САД. Али ипак...
Уочи средњорочних избора, многи у САД се питају: да ли сведочимо паду Доналда Трампа, пише славни британски новинар Мартин Џеј на сајту "Фондација стратешке културе".
Главно питање за Американце је увек било колико плаћају у супермаркетима и на бензинским пумпама. Ствари више не изгледају добро за Трампа, примећује Џеј. Његова МАГА база је дубоко подељена, под условом да још уопште постоји.
Сада је сасвим реална могућност да изгуби оба дома, и Конгрес и Сенат. То је Дамоклов мач који Трампу виси над главом. И то је, тврди Џеј, суморна перспектива о којој Трамп управо размишља. Питање од милион долара је како се извући из рата кога је сам започео.
Сада смо у прилици да гледамо сасвим новог Трампа. Једнако арогантног, али сасвим очајног, примећује британски новинар.
Дани петродолара су одбројани
Трамп, тврди Џеј, сада очајнички жели да се повуче из Ирана, јер сваким даном његова одлука да крене у рат са Техераном изгледа све више глупа и непромишљена. Заиста, зашто је Трамп ушао у овај рат?
Рат са Ираном, увиђају припадници МАГА покрета, уопште није у интересу Америке. "Сваки дан се нови ексери забијају у његов ковчег", тврди Џеј, "а много Американаца схватају да постоји огроман јаз између наратива који он нуди новинарима и стварности у Ирану".
У ствари, сваког дана је све јасније, наставља Џеј, да Иран добија овај рат. Многи аналитичари сматрају да је Иран већ победио. На основу чега? Па, на основу чињенице да Иранци контролишу Ормуски мореуз и да Трамп не може то да промени. А то значи да Иран може да контролише глобалне цене енергије, што значи да су дани петродолара одбројани.
Трамп – председник који је починио највећу грешку у америчкој историји
Да ли је могуће да су вашингтонски стратези толико погрешно проценили ствари? Па, могуће је. Историја је пуна таквих примера. Хитлер је, из свог бункера 1945, очекивао победоносну немачку контраофанзиву. Наполеон је у Москви узалуд чекао на руску капитулацију.
Да ли постоје реалне околности под којима би Америка и њени савезници могли да поврате контролу над Ормузом, пита се Џеј, и одговара: "Не!"
Његова идеја о покретању рата са Ираном, наставља британски публициста, била је "идиотска и шокирала је многе лидере ЕУ Трамповом глупошћу". То је значило скочити из тигања у ватру или покушати да се ватра угаси бензином. Чак и лидери Европске уније, који су направили сличну грешку у Украјини, одбили су да почине самоубиство у Ирану, и тако је, примећује Џеј, Ормуз изгубљен, можда заувек.
Из сата у сат, Трамп гледа како се нови ексери закуцавају у његов мртвачки ковчег. Како изгледа његов дан, прва помисао која му пролази кроз главу када се пробуди? Нимало весело. Он је председник који је починио највећу грешку у америчкој историји, пише Џеј. Америчка хегемонија је већ почела да се распада, додаје он, али се сада распада алармантном брзином. "Небодери америчке моћи се руше, један за другим..."
Пијанац у магли
Оно чему управо сведочимо је заправо домино ефекат. Ниједно од својих предизборних обећања Трамп није испунио. Не треба за овај епски неуспех кривити самог Трампа. Он је само део много шире слике пада америчке империје.
Међутим, у Трамповом случају, ово је равно катастрофи, која ће га, сматра Џеј, коштати, у најмању руку, опозива са председничке функције.
Политички аналитичар Камерон Макгрегор говори о "Трамповом рату на крају циклуса", који је детонирао мину; војни митови америчке империје растварају се у реалном времену, Израел се претвара у рушевине које се диме, док Вашингтон маше својим бескорисним крилима...
Пред нашим очима, срушен је мит о америчком војном престижу. Како каже француски публициста Тијери Мејсан на сајту "Волтернет": најјача војна сила више није Америка већ Русија.
Америка је одувек волела да се пореди са Римским царством. Сада су те паралеле очигледне, али не са херојским добом Рима, већ са "полуделим Римским царством", епохом Рима у периоду свог сумрака.
Стари поредак се управо руши, пише Константин фон Хофмајстер за сајт "Јуросиберија". Крај америчко-ционистичке империје је сада више него известан. Последње капи крви доларске крви нестају у живом песку Блиског истока...
Војна надмоћ САД је сасвим уништена, тврди Фон Хофмајстер, а акције испод хромираних фасада Волстрита се љуљају попут пијанаца у магли. Инсајдери из Вашингтона и даље мрмљају чаробне Фукујамине молитве, у рукама им је и даље талисман "краја историје", али стари поредак је коначно мртав.
Све то подсећа на узалудну наду наркомана да би некроза која захвата тело могла да донесе нешто добро, наравно, уколико пацијент у међувремену не умре.
Цича зима Доналда Трампа
Културе и империје пролазе кроз неумољиве циклусе: од готово митског буђења пролећа, преко цветања лета, интелектуалних кристализација јесени, све до окамањене цивилизације циче зиме, која се стврдњава у империјалну машинерију, способну једино да убија...
Требало би, у временима као што је наше, поново читати историчара Гибона, који је написао епохално дело о сумраку Рима – монументални каталог империјалне трулежи. Паралеле се онда роје као скакавци, додаје Хофмајстер: Трампова Америка, надута од униполарности, језиво је слична римском антонинском врхунцу.
С тим што има и неких, битних разлика: "Ирански рат, та мочвара охолости, евоцира персијске заплете Рима, која је исцрпла благајне и храброст, али се Трампова база претворила у фракцијске свађе, а грађански ангажман је замењен циркусима на друштвеним мрежама: хлеба и и игара за дигитално доба."
Запад узалуд чека свог цезара. Он, сада је сигурно, никад неће доћи.
Live
