Скупе лекције из Црвеног мора: Зашто је Ормуз још већи залогај за Запад

Западни савезници који покушавају да договоре начин за заштиту Ормуског мореуза и енергетског саобраћаја суочавају се са суровом реалношћу: слична операција у Црвеном мору, започета годинама раније, коштала је милијарде долара и на крају није успела против јеменских Хута.

Скупо искуство из Црвеног мора: четири потопљена брода, више од милијарду долара утрошених на оружје и рута коју бродске компаније и даље углавном избегавају, сада се надвија над далеко сложенијим Ормузом, поморском артеријом кроз коју пролази око петина светских испорука нафте и течног природног гаса, а коју Иран блокира. За разлику од Хута, Техеран је много озбиљнији противник.

Иранске претње мореузу и напади на енергетску инфраструктуру у земљама Залива подигли су цене нафте, изазвавши један од најтежих поремећаја у снабдевању у историји. Без поновног отварања Ормског мореуза несташице ће се продубљивати, што прети растом цена енергената, хране и бројних других производа широм света.

Минирање Залива: Ризик који је Иран спреман да преузме

"Не постоји замена за Ормуз. То је светски мореуз, и по међународном праву и у стварности", подсећа Ројтерс на изјаву генералног директора "Кувајт петролеума", шеика Наваф Сауд ел-Сабаха у обраћању на енергетској конференцији CERAWeek у Хјустону.

Чланице Савета безбедности УН разматрају резолуције за заштиту мореуза, при чему поједине земље, попут Бахреина, заступају оштрији приступ који би укључио "сва неопходна средства". У преводу - и употребу силе.

Новинска агенција Ројтерс је разговарала са 19 безбедносних и поморских стручњака који указују на бројне изазове за САД и савезнике. Једна од њих је чињеница да Иран располаже далеко напреднијим војним капацитетима од Хута: арсеналом јефтиних дронова, плутајућих мина и ракета, као и непосредним приступом уском пловном путу са своје стрме и планинске обале.

"Одбрана конвоја у Ормуском мореузу значајно је сложенија него у Црвеном мору", рекао је пензионисани контраадмирал Марк Монтгомери, који је учествовао у пратњи танкера током рата Ирана и Ирака 1988. године.

Ово представља озбиљан проблем за америчког председника Доналда Трампа, који покушава да оправда рат са Ираном пред бирачима уочи новембарских међуизбора, док цене горива расту. Аналитичари упозоравају да се скок цена енергената неће значајно ублажити док се мореуз не отвори.

Како за сада ствари стоје с обе стране? Трамп је неодређен око улоге САД: најпре је најавио да ће америчка морнарица пратити бродове по потреби, а затим лоптицу пребацио на друге земље које, како им је поручио, треба да предводе операцију. Техерану, како пишу ирански медији, на памет не пада да попусти и размишља о увођење такси за бродове који желе да користе мореуз.

Ормуски чвор

Америчка мисија за заштиту пловидбе у Црвеном мору против Хута покренута је у децембру 2023, уз накнадно укључивање европских земаља. Савезници су оборили стотине дронова и ракета, али су Хути ипак потопили четири брода у периоду 2024–2025. Данас бродови углавном избегавају ту руту, некада кључну за 12 одсто светске трговине, и бирају дужи пут око Рога Африке.

"То је била тактичка и оперативна победа, али стратешки нерешено - ако не и пораз", оценио је аналитичар Џошуа Талис.

Опасна зона око Ормуза и до пет пута је већа од подручја напада Хута у Црвеном мору. За разлику од њих, Иранска револуционарна гарда је професионална војна сила са сопственом производњом оружја и стабилним финансирањем.

Наш избор

Како би продужени рат са Ираном могао да шокира глобалну економију

Тако би заштита пловидбе захтевала десетак великих ратних бродова, уз подршку авиона, дронова и хеликоптера, због ограниченог маневарског простора. Ваздушна заштита би била кључна због претње од дронова и експлозивом натоварених пловила која се лако мешају са цивилним саобраћајем.

"Разарач може да пресреће ракете, али не може истовремено да чисти мине, одбија нападе дрон-чамаца са више страна и управља ометањем џи-пи-еса", упозоравају аналитичари.

Стручњаци сматрају да Иран има залихе ракета и дронова скривене у објектима и пећинама дуж стотина километара обале. У појединим деловима, обала је толико близу пловног пута да дронови могу да нападну брод за само пет до десет минута.

"Постоје балистичке ракете, дронови, плутајуће мине, а чак и ако се све то уништи - остају самоубилачке операције", каже Адел Бакаван, директор Европског института за студије Блиског истока и Северне Африке.

Морске мине и наоружане мини-подморнице представљају додатну претњу са којом се САД нису суочиле у Црвеном мору. Улог је огроман: губитак једног разарача значио би и стотине жртава.

Иако нема чврстих доказа да је Иран већ поставио мине, амерички министар одбране Пит Хегсет потврдио је да постоје извештаји о њиховом распоређивању.

Комбинација чишћења мина, војне пратње и ваздушних патрола можда би временом могла да обнови саобраћај кроз мореуз, али и западни стручњаци упозоравају да би суочавање са капацитетима Иранске револуционарне гарде трајало месецима.