Европска комесарка за проширење Марта Kос ће се крајем наредног месеца суочити са питањима европских посланика у вези са наводима о њеној сарадњи са југословенском тајном полицијом осамдесетих година прошлог века.
За 20. април заказан је састанак Одбора за спољне послове Европског парламента (АФЕТ), на којем ће наступити Kос, преноси Радио Слободна Европа (РСЕ).
Европска народна партија (ЕПП), као највећа политичка групација у Европском парламенту, затражила је ванредно саслушање. Међутим, како је речено за РСЕ уместо посебне седнице, биће одржан редовни састанак Одбора за спољне послове, који ће заменити раније планирани састанак од 16. марта.
Тај састанак, иако планиран недељама унапред, Kос је отказала позивајући се на оптерећен распоред. Отказивање је уследило непосредно након што су се појавиле нове информације о њеној биографији.
Европска комесарка за проширење из Словеније нашла се под оптужбама да је била сарадница југословенске тајне полиције, колоквијално познате као Удба, након што је 10. марта у просторијама Европског парламента промовисана књига под насловом "Kомесарка" словеначког аутора Игора Омерзе. У тој књизи су представљени документи за које аутор тврди да доказују да је Марта Kос сарађивала са југословенском тајном полицијом.
Европска комисија негира да је Kос сарађивала са безбедносним структурама бивше државе. Званичници Kомисије се позивају на опсежан и темељит процес провере током њене номинације од стране Словеније за функцију комесарке.
"Европски парламент је одобрио њено именовање у истом процесу као и за свих 27 комесара. Одбор за правна питања ЕП проучио је њену изјаву о интересима и није утврдио сукоб интереса. Европска комисија нема даљих коментара", изјавио је портпарол Европске комисије Гијом Мерсије 13. марта.
Управа државне безбедности (Удба) формирана је у Југославији убрзо након завршетка Другог светског рата, 1946. године, а 1966. је преименована у Службу државне безбедности.
Удба је била озлоглашена због улоге у прогону политичких неистомишљеника у Југославији у годинама после Другог светског рата, док је значајан део њених активности у деценијама које су уследиле био усмерен на праћење и деловање против припадника дијаспоре који су означени као противници интереса Југославије.
Оптужбе да је Kос била сарадница југословенске тајне полиције први пут су се појавиле 2024. током саслушања за потврду њеног именовања као словеначке кандидаткиње за европску комесарку. Kос редовно негира ове оптужбе, а ново заседање за 20. април биће прва прилика да се она изјасни након нових чињеница које су објављене у књизи, чиме је изазван нови талас оптужби.