Спуштање америчке "дипломатске ароганције" према Кини, као и отклон од базирања политике на утисцима из "друге руке", требало би да буду само неки од бенефита прве посете председника САД Кини у последњих 10 година.
Првобитни одлазак лидера САД Доналда Трампа у Пекинг био је заказан за последњи дан марта, а одложен је због напада САД и Израела на Иран. Трамп је сада потврдио да је нови термин за сусрет са кинеским лидером Си Ђинпингом уписан у календар Беле куће - 14. и 15. мај. Оцењујући састанак као монументалну прилику, Трамп је изјавио да се "веома радује што ће провести време са председником Си Ђинпингом". Уз то, потенцирајући да очекује узвратну посету Си Ђинпинга и његове супруге Пенг Лијуан, које ће угостити заједно са првом дамом САД Меланијом Трамп.
Кинеска страна званично није потврдила датуме, али је портпарол Министарства спољних послова Лин Ђијан рекао да "обе стране одржавају комуникацију у вези са посетом председника Трампа Кини" и да дипломатија на нивоу лидера "игра незаменљиву стратешку улогу у билатералним односима".
Односе између Кине и Америке додатно су погоршале су тарифе које је Трамп увео кад је ступио на дужност. Фокус сусрета, како оцењују познаваоци прилика, биће пре свега нормализација економских односа, али и позиције две стране око сукоба на Блиском истоку.
Какви су тренутни односи на релацији Пекинг-Вашингтон, да ли ће се Си Ђинпинг и Трамп састати "из другог покушаја" и шта се очекује од сусрета?
Кинески "Глобал тајмс" наводи да се "политика САД заснива на застарелим претпоставкама и утисцима из друге руке и неразумевању о нога што Кина ради". Овај лист, близак Комунистичкој партији, позвао се на недавну анализу "Њујорк тајмса" у којој се наводи да "амерички лидери морају да виде шта се дешава у Кини и да би требало редовно да путују на тој релацији".
Раније је како се истиче, објављен текст у "Вашингтон посту" - "Где су настали сви амерички стручњаци за Кину?", у ком се потенцира да Америци недостају кадрови који су познаваоци прилика у Кини.
"Међуљудска размена између кинеске и америчке стране остала је на ниском нивоу дуги низ године. Основни узрок ове ситуације лежи у све токсичнијем односу Вашингтона према Пекингу", истиче "Глобал тајмс", уз подсећање да је последњи пут амерички председник посетио Кину пре скоро деценије.
Повратак прагматичној и рационалној политици САД према Кини, требало би да послужи као кључни предуслов за обезбеђивање дугорочне стабилности билатералних односа, оцењује се.
"Историја је више пута показала да и Кина и САД могу добити од сарадње, а изгубити од конфронтације. Кинеска политика према САД остала је доследна, стабилна и предвидива, наглашавајући међусобно поштовање, мирну коегзистенцију и обострано корисну сарадњу. Вашингтон мора да уложи веће напоре да одбаци своје предрасуде према Кини, боље разуме кинеску реалност и препозна дугорочну путању економског и друштвеног развоја Кине", оцењује се у тексту "Глобал тајмса".
С друге стране, "Еј-Би-Си њуз" истиче да рат у Ирану доноси кинеском председнику предност пред састанак са Трампом. Кина се држала по страни и позивајући "све стране у сукобу на Блиском истоку да сместа обуставе војне активности и да се врате преговорима и дијалогу".
Како истиче, "оно што Пекинг заиста жели, су време и простор да на сопствено јачање, а чињеница да су САД преокупиране Блиским истоком им то даје".
"Упркос томе што је Трамп јавно позвао Пекинг да помогне у поновном отварању Ормуског мореуза, Кина је остала по страни. Рачуница је једноставна, према речима стручњака, јер су неки од кинеских бродова могли да прођу кроз мореуз откако га је Иран затворио", истиче "Еј-Би-Си њуз".
Аналитичар и народни посланик Бранко Павловић за РТ Балкан оцењује да Трамп није имао више простора да одлаже посету јер би "изгледао губитнички", као и да предстоје веома озбиљни преговори Вашингтона и Пекинга.
"Било која позитивна вест је веома важна Трампу због берзи и смиривања свих негативних економских токова у Америци", објашњава Павловић.
Говорећи о позивима Трампа, између осталог, и Кини, да пошаље бродове у Ормуски мореуз, Павловић сматра да је сувишно, јер је како каже, и "Кини је у интересу мир и стабилност као економији којој највише спремна за конкуренцију у свету и никакав сукоб им није потребан".
Павловић указује и на Трампове најаве како ће Меланија и он угостити Сија и његову супругу до краја године.
"То су ти психолошки позитивни елементи којима жели да шаље сигнал инвеститорима да је све у реду. Посета је морала бити припремљена у потпуности јер је првобитан датум био 31. март. Мислим да ће бити веома озбиљно преговарање између Кине и Америке. У садржини ће се захтевати да се то што се Трампом договори и спроводи јер смо сведоци колико трају његови договори од Русије до Ирана. Видећемо поступање Кине уколико буде изиграо те споразуме до краја године", сматра Павловић.
Коментаришући анализе у којима се говори о недостацима правих кадрова за Кину у америчкој администрацији, Павловић је мишљења да то није случај само за Кину, већ и за неке друге земље.
"То не важи само за Кину. Зар ви стварно мислите да господин Виткоф и Кушнер нешто знају о Руској Федерацији или Ирану, а да не говоримо о Хегсету или Рубију. Кадровска решења Америке су трагична", сматра Павловић.
Кључно је да се како каже Павловић, "направити нормализацију економских односа на целој линији - да се више неће толерисати те бројне санкције против Кине".
"Када пристанете да не санкционишете Кину, онда вам све друге санкције постају бесмислене. Као што је Кина отворена за амерички капитал, онда и Америка мора бити отворена, не смеју постојати забране у трговини којима је Кина изразито изложена од 2006. године", оцењује Павловић.
На другој страни, Трампу је од животне важности, указује Павловић, да "договори снабдевање ретким металима и минералима".
"Рат у Ирану биће свакако, једна од кључних тема састанака без обзира на то да ли ће се ратна дејства завршити до посете или не. Лично, не очекујем да престану, али чак и да престану, то не значи да су стратешка питања решена, као и узроци који довели до агресије", закључује Павловић.
Трамп је посетио Кину 2017. године, а Си Ђинпинг и амерички лидер су се последњи пут састали прошлог октобра у Јужној Кореји, на маргинама самита Азијско-пацифичког савеза.