Рат против Ирана одвија се истовремено на два плана: у царству наратива и царству чињеница, а ова два нивоа су све чудније испреплетени. На пример, Трамп захтева отварање Ормуског мореуза, Иран му одговара: "Рат је у току, убили сте наше руководство, мореуз је под нашом контролом и радићемо шта год желимо."
Трампове самоуверене изјаве, којима симулира снагу, спадају у "ратне магле". Израз је први пут употребио пруски генерал Карл фон Клаузевиц. Иранци могу да пресеку интернет каблове дуж морског дна, или да нападну постројења за десалинизацију, јер Арабијско полуострво, са изузетком јужног Јемена, представља огромну пустињу.
На то Трамп прети да ће послати пешадију, огромну морнарицу и отворити мореуз силом... Али, сви знамо да је то немогуће. Портпарол Беле куће Керолајн Левит описала је операцију "Епски бес" као велику "војну победу САД"...
Ако раздвојимо могуће од немогућег, враћамо се у стварност. Политика је, кажу, уметност могућег, а рат је, према Клаузевицу, наставак политике другим средствима.
Техеран је поставио пет сопствених услова за крај рата, међу којима су престанак "агресије и атентата" САД и Израела, конкретне гаранције да се рат неће обновити, исплата ратне одштете, обустава рата против "свих покрета отпора" на Блиском истоку, као и признање иранског суверенитета над Ормуским мореузом. То су услови какве поставља победник у рату, не поражени. Ако је Иран победио, Трамп је изгубио.
САД не желе нови Авганистан или Вијетнам. Трамп је желео "само" брзу и ефектну победу, "промену режима" у Техерану, која би му, по узору на Венецуелу, омогућила да поново читавом свету "покаже мишиће". Плус иранске залихе нафте.
Иран се 20 година припремао за рат
Западна пропагандна машинерија – најмоћније стратешко оружје Запада – неколико пута је тврдила да америчке снаге остварују брзу и убедљиву победу, примећује бивши британски дипломата и обавештајац Алистер Крук на сајту "Фондација стратешке културе".
Али, очигледно је да није тако.
Израелски обавештајни званичници тврде да виде све веће знаке "хаоса" унутар режима у Техерану, додајући да је ирански ланац командовања озбиљно нарушен.
Па, зашто не износити такве тврдње о убедљивој победи, пита се Крук. Трамп је ушао у рат уверен у америчку војну надмоћ, која ће уништити иранску државну структуру, њену командну мрежу и војне капацитете.
Амерички генерали су подржали тврдње о свом деструктивном потенцијалу, али су додали неколико "али", која вероватно нису продрла у Трампов ментални склоп, каже Крук. Онима који сумњају у брзи успех у рушењу државне структуре Ирана, Трамп одговара да ће наставити са уништавањем: "Убићемо још више њихових лидера."
Подземни градови
Заправо, ни пре 28. фебруара, каже бивши британски обавештајац, није учињен ниједан покушај да се критички размотри ефекат напада на државу која се 20 припремала за асиметричне војне одговоре САД.
Није учињен никакав напор, тврди Крук, ни да се размотри стварни ефекат бомбардовања државе која је склонила сву војну инфраструктуру, укључујући и своје ваздухопловне снаге са површине, и сместила је у дубоке подземне градове.
Није учињен никакав напор ни да се процени утицај атентата на иранске политичке и војне лидере на расположење јавности. Ефекат атентата је, у ствари, био супротан од очекиваног.
Нико у Вашингтону није обратио ни најмању пажњу на експлицитна упозорења из Техерана да има спреман одговор на обезглављивање иранског руководства: мозаичну структуру иранских оружаних снага.
"Није се ни разматрало могућност", додаје бивши британски дипломата, "да би таква дифузна структура омогућила Ирану да води дуг рат исцрпљивања против САД и Израела – за разлику од инсистирања САД и Израела на краткотрајним ратовима".
Уместо тога, западни мејнстрим медији су се фокусирали на размере штете нанете Техерану, каже Крук, и тврдили да ће разарање и велики број цивилних жртава, сами по себи, створити опозицију, која ће потом преузети вођство државе.
Па, ништа од тога.
Шта се баби снило...
У међувремену, Трамп наводно тражи "одступање" од рата са Ираном, са листом од 15 "мировних предлога", али све предлоге са његове листе Техеран је изричито одбио.
Штавише, портпарол иранске војске исмејао је покушаје САД да постигну споразум о прекиду ватре, додајући да Американци сада преговарају са самим собом, пренео је Асошиејтед прес.
Недавно је Пентагон издао наређење да се приближно 2.000 елитних војника из 82. ваздушно-десантне дивизије распореди на "домет удара" Ирана, према америчким званичницима које су цитирали "Вашингтон пост" и "Њујорк тајмс".
Одговорио им је виши војни саветник Техерана Али-Акбар Ахмадијан, који је позвао америчке војнике да "приђу ближе", уз упозорење да су иранске оружане снаге деценијама "увежбавале асиметрично ратовање".
Како каже Крук, чињеница је да су САД моделирале начин свој размишљања по узору на оне које је дуго користио Израел, али овог пута са далекосежним последицама по будућност Запада.
Наравно, додаје овај бивши дипломата, постојала су поједина упозорења америчких официра, који су тврдили да бомбардовања, чак ни дуготрајна, никад нису успевала да, сама по себи, доведу до жељеног циља.
"Нисмо то очекивали"
Трамп је признао да је ирански одговор контранападима на америчке базе у Заливу изазвао велико изненађење. "Нисмо то очекивали", рекао је, наводно, Трамп. Он није очекивао ни селективно затварање Ормуског мореуза, иако су га Иранци упозорили да ће то учинити.
Последица иранске контроле над приближно 20 одсто светске нафте и гаса, који пролази кроз Ормуз, даје Ирану јединствену предност над читавом економском сфером заснованом на долару, примећује Крук, а то представља посебну претњу за земље Залива. Ормуз служи и као коридор за ђубриво, залихе хране и много тога другог. Његова блокада носи глобалне економске последице за читав свет. Односно по Запад.
Сада се у Вашингтону размишља о томе да ли покрену копнену инвазију на Иран. Генерални секретар НАТО-а Марк Руте, наводно, окупља коалицију која ће прискочити у помоћ његовом "тати"...
Али, то су потези очајника.
Трамп, по дефиницији, не може да добије рат са Ираном, пише руски геополитичар Александар Дугин на сајту "Мултиполар прес" – једино питање је како ће га изгубити. Оно што говори Трамп више нема никаквог значаја. То је, тврди руски мислилац, сада једноставно агонија, и то не само његова лична агонија, већ агонија целокупног западног система.
Иранци тренутно бране своју домовину од инвазије убица из Епстинове коалиције, додаје Дугин. Вештачки рај, који су Арапи изградили, управо се разбија у парампарчад. Исто је, или још горе, са Израелом.
Иранци су, пише руски мислилац, спремни су да дигну у ваздух глобалну економију, енергетске системе или да потопе хваљену западну флоту јефтиним поморским дроновима.
Видећи све ово, додаје Дугин, Трамп је поклекао. Он не верује ни у каквог месију, у Амалека, у Гога и Магога... Он верује само у коцкање на берзи. Код Трампа није у питању религиозно лудило, већ егоцентрична психопатологија и последица његових ђаволских авантура на Епстиновом острву, додаје он. Можда ће у последњем тренутку покушати да за све окриви алкохоличара Пита Хегсета, свог омиљеног "министра рата"...
За сада је главно да Иран издржи још само тренутак, закључује руски мислилац. Судбина човечанства зависи управо од тога.