Свет
МОК је ставио тачку на трансродне особе у спорту: Мушкарци неће моћи да се такмиче са женама
До сада су смернице МОК-а дозвољавале трансродним женама да се такмиче са смањеним нивоом тестостерона, али су коначну одлуку остављале појединачним спортским федерацијама
Међународни олимпијски комитет (МОК) саопштио је да је донео одлуку којом се забрањује трансродним спортистима да се такмиче у женској категорији на Олимпијским играма, и да је својим чланицама наложио да спроведу обавезно генетско тестирање за женска такмичења.
МОК је одлуку донео након вишемесечних спекулација о ставу те организације о једном од најспорнијих питања са којима се суочава спорт на међународном нивоу, а правила ће се примењивати од следећих Олимпијских игара, у Лос Анђелесу 2028. године, преноси "Њујорк тајмс".
Прва жена која је на челу МОК-а, Кирсти Ковентри, која је одликована олимпијска пливачица из Зимбабвеа, често је раније најављивала потребу да се женска такмичења на Олимпијским играма заштите, поводом учешћа трансродних спортиста.
Према новој политици МОК-а, подобност за учешће на женским такмичењима на олимпијским играма утврђиваће се једнократним генским тестом, који се већ користи у атлетици, и захтева скрининг путем пљувачке, бриса образа или узорка крви.
Медицински и научни директор МОК-а Џејн Торнтон, која је и бивша канадска олимпијска веслачица, крајем прошле године је представила почетне налазе прегледа спортиста који су трансродни или имају разлике у сексуалном развоју, а такмиче се у женским спортовима, који су показали да спортисти који су рођени са мушким сексуалним маркерима задржавају физичке предности, укључујући и оне који су примили третман за смањење тестостерона.
Један од најпознатијих случајева јесте онај везан за Иман Хелиф, алжирску боксерку која је освојила злато на Играма у Паризу.
Она се такмичила у женској конкуренцији, али је њено учешће доведено у питање због раније дисквалификације са Светског првенства 2023. од стране Међународне боксерске асоцијације, где је наведено да није испунила критеријуме подобности у вези са полом.
Међутим, МОК није признао ту одлуку и дозволио јој је наступ у Паризу, што је изазвало подељене реакције у јавности и међу спортистима.
Контроверза се додатно распламсала током самог такмичења, након што је једна њена противница одустала од меча у страху да ће бити повређена. Појавиле су се расправе о правичности и транспарентности правила, као и о томе ко има надлежност да одређује критеријуме за учешће.
МОК је бранио своју позицију тврдећи да се води сопственим стандардима и да не постоји јединствено глобално правило које важи за све спортове.
С друге стране, критичари су указивали на недостатак јасних и доследних критеријума, што је довело до шире дебате о томе како у будућности ускладити инклузију и фер-плеј у женском спорту.
До сада су смернице МОК-а дозвољавале трансродним женама да се такмиче са смањеним нивоом тестостерона, али су коначну одлуку остављале појединачним спортским федерацијама.
Атлетика, пливање, бокс и рагби генерално ограничавају трансродне спортисте да се такмиче у женској категорији.
Атлетика је постала први велики спорт који је од прошлог марта увео обавезно ДНК тестирање пола за спортисткиње које учествују у женским такмичењима.
Live
