Медицинско самоубиство 25-годишње девојке у једној болници у Барселони изазвало је буру реакција не само у Шпанији, већ и широм света, те ставило под лупу ставове власти у Мадриду како према еутаназији, тако и према друштвено осетљивим групама.
Ноелија Кастиљо Рамос (25) је у среду дала изјаву за шпанску телевизију Антена 3.
"Коначно сам успела. Видећемо хоћу ли наћи мир. Просто више не могу да живим", рекла је Кастиљо. Раније је изјавила да јој је "свакодневни живот мучење и зло".
Кастиљо је од октобра 2022. у инвалидским колицима, јер је сломила кичму при неуспелом покушају самоубиства. Недуго потом се пријавила за државну еутаназију, која је у Шпанији легална од 2021.
Разлог што је Кастиљо покушала самоубиство, по њеним наводима, је што су је неколико дана пре тога силовала три младића. Пошто она никад није пријавила полицији, нападачи никада нису процесуирани. У медијима се после причало да су у питању били мигранти, али званичних података о њиховом идентитету нема.
Кастиљо је од своје 13. године била под старатељством државе, после развода родитеља. Младост је провела у домовима и сиротиштима. Њен отац, Херонимо Кастиљо, покренуо је судски поступак да спречи еутаназију, уз помоћ организације "Абогадос кристијанос" (Хришћански адвокати), наводећи да је неурачунљива јер има емоционално нестабилни поремећај личности. Тражио је од државе да јој пружи психијатријску и медицинску помоћ, уместо смрти.
Случај је стигао и до Европског суда за људска права у Стразбуру, који је на крају одбио молбу да блокира извршење еутаназије.
Током процеса, адвокат Полонија Кастељанос изнела је оптужбу да је особље болнице у Барселони у августу 2024. информисало Ноелијину мајку да многи пацијенти "већ чекају" на њене органе, јер је по шпанском закону свако донатор док не затражи супротно. Иако ово није званично потврђено, прича о вађењу органа као додатној мотивацији за еутаназију отворила је питање моралног ризика те праксе.
Марина Ахмедова, члан председничког Савета за људска права у Русији, сматра случај Ноелије Кастиљо примером безбожништва европског потрошачког друштва, које се не обазире ни на њену душу, ни на своју сопствену.
"Из хришћанске перспективе, сада је најгоре време да Ноелија умре. Њена душа није спремна. Није научила најважнију животну лекцију, да то што је једном била жртва не значи да је жртва заувек", изјавила је Ахмедова за РТ.
А што се саме Шпаније тиче, "шта то значи за душу једног друштва, кад одбије да спасава жртве и помогне људима са неизлечивим проблемима", упитала се Ахмедова.
Одговор на њено питање стигао је 26. марта у 18 сати увече, када је у једној болници у Барселони умрла Ноелија Кастиљо.