Како су САД правдале инвазију на Ирак: Колин Пауел, чаробњак са најскупљом епруветом на свету

Колин Пауел био је амерички државни секретар за иностране послове у периоду између 2001. и 2005. године, током мандата председника Џорџа Буша Млађег. На овој високој позицији Пауел је наследио чувену Медлин Олбрајт.

Он је постао четврти највиши по рангу не-белац у историји владиних служби и први Афромериканац у извршној власти. Пре тога, био је највиши Афроамериканац у војсци САД. Као генерал оружаних снага САД, Пауел је, такође, служио као саветник за националну безбедност (1987-1989) и начелник Здруженог генералштаба (1989-1993).

Ипак, Колин Пауел ће остати заувек упамћен по свом наступу у Савету безбедности Уједињених нација, који се одиграо 5. фебруара 2003, када је махао епруветом испуњеној мистериозним белим прахом.

Била је то, према новинарској опасци, "најскупља епрувета у историји човечанства", односно, према речима бившег америчког председника Доналда Трампа, "најгора грешка у читавој историји земље, вредна седам билиона долара."

Епрувета је требало да представља "крунски доказ" да Ирак поседује "оружје за масовно уништење", које за кратко време може долетети до САД. Наводно, била је реч о спорама антракса, опасне заразе која коси људе и животиње.

Оно што је много важније, то је САД пружило као изговор да, након што су окупирале Авганистан, разоре, а затим окупирају Ирак и сруше омражени "режим Садама Хусеина". Садам Хусеин је касније погубљен. Казна је извршена вешањем на непознатој локацији у Ираку, после фиктивног суђења које су организовале САД.

Мистериозна афера "америтракс"

Седам билиона долара, толика је била материјална цена америчког рата у Ираку. "Практични" Американци нису у ову цену урачунали људске жртве, ако не ирачке, а онда барем своје.

Зашто се у том тренутку нико од Американаца није запитао шта садржи Пауелова епрувета?

Тада је, у Савету безбедности, Пауел дословце (према транскрипту) изговорио: "Мање од кашичице сувог антракса, отприлике толико, то је, отприлике, количина која стане у једну кашичице, мање од кашичице сувог антракса у коверти - затворила је Сенат Сједињених Држава у јесен 2001. године."

Било је то подсећање на аферу "америтракс". У септембру 2001. године, писма која су садржавала споре антракса била су послата поштом у неколико медијских кућа и двојици демократских сенатора. Заражене су 22 особе, од којих је петоро умрло.

ФБИ је, поводом афере "америтракс", после истраге саопштио: "Ово је била једна од највећих и најсложенијих истрага у историји САД." Резултат је био мршав. Осумњичен за слање пошиљки испуњених антраксом био је извесни Брус Едвардс Ајвинс. Дана 6. августа он је проглашен кривим, али је, свега недељу дана од доношења пресуде, починио самоубиство.

Дакле, једна кашичица праха затворила је Сенат и Америка се следила од ужаса.

Касније је, у интервјуу за "Ехо Москве" Пауел покушао да се правда: "Тамо није било ничег опасног, то је била епрувета која је само требало да изгледа као биолошко или хемијско оружје. Желели смо да илуструјемо како би мала количина овог лека могла бити опасна да је то заиста био отров."

Случај Скота Ритера

Према тврдњи Пауела у Савету безбедности, "УНСЦОМ (Специјална комисија Уједињених нација, основана за контролу ирачког оружја за масовно уништење) проценила је да Садам Хусеин може да произведе 25.000 литара (отрова). Ако се концентрише у сувом облику, ова количина би била довољна да напуни десетине и десетине хиљада кашичица…"

Међутим, у половини инспекција УНСЦОМ-а, главни инспектор је био Скот Ритер, сада познат у вези са случајем Украјине. Тада је Ритер тврдио да Ирак нема оружје за масовно уништење. Резимирао је свој рад у Ираку у документарцу "У живом песку" (2001). Његово сведочење изазвало је праву буру у америчком Конгресу, а онда је бура сама од себе престала.

Подривање кредибилитета експерта УН Скота Ритера почело је већ 2003. године. Оптужба против њега била је "непристојно понашање са малолетницима", за које се накнадно испоставило да су прерушени полицајци. Свеједно, Ритер је одлежао у затвору шест месеци.

Године 2003, према Пауеловој "оптужници", која је почивала на сведочењу "поузданог ирачког изгнаника", дошло је до америчког рата против Ирака. Ирачке жртве у том рату бројале су око 620.000 људи. Званични губици англосаксонских савезника, током трајања ирачког рата, износили су за САД 4.507 војника, за Британију 139.

Још неко време, Американци су кружили Ираком у потрази за тајним ирачким супероружјем.

Никад није пронађено никакво ирачко оружје за масовно уништење. Ритер је био у праву, Пауел је лагао.