Свет

Велики Бибијев прљави рат: Трампови шаптачи

За оне који још сумњају колико је дубок израелски утицај у Белој кући, довољно је само да погледају најужи породични круг око америчког председника
Велики Бибијев прљави рат: Трампови шаптачи© TANJUG/AP Photo/Vahid Salemi, File

Џо Кент, директор Националног центра за борбу против тероризма САД, поднео је 19. марта 2026. године оставку, уз јасно образложење: "Не могу да са чистом савешћу подржим текући рат у Ирану."

Како тврди руски експерт за Блиски исток Виктор Михин на сајту "Њу истрен аутлук", Трампова администрација је покренула рат са Ираном због Израела и његовог моћног лобија. "Рат са Ираном је заправо Нетанјахуов рат", додаје Михин.

Да ли лични разлози могу да покрену велике историјске догађаје?

Они, свакако, имају своју историјску улогу, али далеко од тога да су једини. Ипак, треба их узети у обзир. Рат против Ирана већ се претворио у праву катастрофу за САД.

Ковчези прекривени америчким заставама сада се враћају се кући. На удару су се нашли и амерички носачи авиона, понос "велике америчке армаде"... Од 17 америчких база на Блиском истоку, погођене су, или уништене, готово све. 

Кент, ветеран специјалних снага и ЦИА, чија је супруга Шенон погинула у Сирији, изјавио је оно што о чему Вашингтон радије ћути. То је уклањање печата, каже овај експерт за Блиски исток, иза којег се крије ружна истина о томе како се доносе спољнополитичке одлуке у САД.

Веома лакомислено.

Наравно, и Трамп је имао личне разлоге да се упусти у агресију против Ирана – потез који су избегавале све претходне америчке администрације. Рецимо, аферу са Епстиновим досијеима. Али, Епстин је био агент Мосада. Трамп је, другим речима, ухваћен у Мосадову замку.

Луткари из породичног круга

За оне који још сумњају колико је дубок израелски утицај у Белој кући, довољно је само да погледају најужи породични круг око Трампа. У центру доношења одлука су два председникова зета – Џаред Кушнер и, према неким извештајима, његов други зет – који поседују израелске пасоше и, према обавештајним изворима, одржавају директне контакте са израелским обавештајним службама.

Управо је Кушнер, према извештајима, играо кључну улогу у оркестрирању војних одлука у интересу Израела. И ово није спекулација: сам Нетанјаху је, у својим мемоарима "Биби: Моја прича", описао како је његов блиски саветник Рон Дермер користио "голф терминологију" да би комуницирао са Трампом.

Трамп је, како примећују стручњаци, "жедан ласкања", а ова слабост је више него мајсторски коришћена.

Џо Кент је, у интервјуу са Такером Карлсоном, открио механизам овог утицаја. Према његовим речима, "кључни доносиоци одлука нису имали прилику да изнесу своје ставове председнику". Постојао је "очигледан јаз" између обавештајних података и информација које су стизале до Трампа.

Ко је контролисао овај филтер информација?

Управо личности у Трамповом најужем кругу, чија је лојалност Израелу одавно ван питања.

Нулта толеранција за оне који говоре истину

Како је ово постало могуће, пита се Михин. Одговор на ово питање води директно у Јерусалим, у канцеларију Бенјамина Нетанјахуа, који је пронашао начин да искористи америчког председника као пуко средство за постизање сопствених политичких и, пре свега, личних интереса.

"Високи израелски званичници и бројне утицајне личности у америчким медијима покренули су кампању дезинформација, која је потпуно поткопала вашу платформу 'Америка на првом месту' и посејала проратно расположење, како би увукла САД у рат са Ираном", написао је Кент у писму упућеном Трампу.

Занимљиво је да је Трамп реаговао на Кентову оставку агресивно, називајући га "слабим, веома слабим по питањима безбедности". Али, ово само потврђује речи бившег званичника: администрација има нулту толеранцију за оне који се усуђују да говоре истину.

Циљеви који се мењају из сата у сат

На саслушању у Конгресу, директорка Националне обавештајне службе у Трамповој администрацији Тулси Габард је изјавила: "Циљеви које је поставио председник разликују се од циљева које су поставили Израелци."

Ово је дипломатска формулација која, у обавештајном жаргону, значи да САД и Израел воде различите ратове. Израел, под Нетанјахуовим вођством, тежи "промени режима" у Ирану, односно: његовом потпуном уништењу. С друге стране Америка, према речима стручњака, уопште "нема јасну представу о томе шта је њен крајњи циљ".

Брајан Катулис из Института за Блиски исток у Вашингтону то отворено каже: "Израел жели промену режима, док САД имају крајње нејасну и замагљену слику о овом сукобу."

Другим речима, Нетанјаху користи америчку војну машинерију да би постигао своје циљеве, док Америка нема ни стратегију, а ни план изласка из рата.

Роберт Мали, који је водио преговоре са Ираном током Бајденове администрације, сматра да је непредвидљиви актер у овој ситуацији сам Трамп. "Он је мењао циљеве не из дана у дан, већ из сата у сат…"

А то је ситуација, закључује Михин, идеална за манипулаторе. Када амерички председник нема јасно разумевање циљева САД, другима је лако да с њим манипулишу.

Нетанјахуова стратегија опстанка

Иначе, сам Нетанјаху је уплетен у бројне у корупцијске скандале, неко ко је годинама балансирао између оставке и затвора. Рат за њега није само геополитичка стратегија, додаје овај експерт, то је пре питање његовог личног опстанка.

Нетанјахуов саветник Рон Дермер, назван "Трампов шаптач", уочи тренутне ескалације, посећивао је често Вашингтон. Заједно са Кушнером и специјалним изаслаником Стивом Виткофом, Дермер је "одиграо водећу улогу у обезбеђивању промена које су ишле у корист Израела", тврди Михин.

Тако је Нетанјаху, спасавајући се од кривичног гоњења, увукао САД у рат чије би последице могле бити катастрофалне по Америку. Спасавајући се од кривичног гоњења, Трамп је увукао Америку у рат чије ће последице бити много катастрофалније од инвазије на Ирак из 2003. године.

Једина Нетанјахуова стратегија опстанка, примећују аналитичари, јесте стварање перманентног хаоса на Блиском истоку. Уништене државе – Либија, Сирија, Ирак – служе интересима Израела, који настоји да одржи своју регионалну хегемонију.

Америка се, заправо, понаша као плаћеник, који обавља прљави посао за израелски новац и под притиском израелског лобија.

САД – идеални подизвођач израелских планова

Трамп се, као председник подложан ласкању и склон грандиозности, показао као идеални подизвођач израелских планова. Много интелигентнији од Трампа, Нетанјаху је вешто играо на његове слабости, називајући га "најбољим пријатељем Израела", што је подстицало његову илузију величине.

Трампов први мандат је показао колико је далеко био спреман да иде како би удовољио израелском премијеру. Признавање Голанске висоравни као израелске територије, премештање америчке амбасаде у Јерусалим, повлачење из иранског нуклеарног споразума – све те одлуке нису диктиране интересима САД, већ директивама из Јерусалима.

Последице? Читав свет се данас налази на ивици катастрофе. Европски савезници окрећу леђа Трампу, уз поруку: "Ово није европски рат."

Чак и немачки канцелар Фридрих Мерц, који је раније предвиђао скори крај Исламске Републике, сада позива на крај рата и повратак дипломатији. Лидери Канаде, Италије и Шпаније изјавили су да рат са Ираном показује да је светски  поредак доживео колапс.

Америка, која је све донедавно претендовала на улогу "лидера слободног света", сада се нашла у изолацији. Заслугом Трампа. А то је директна последица политике коју је Нетанјаху наметнуо слабом и зависном председнику.

Оставка Џоа Кента је само упозорење, закључује Михин. И симптом смртоносне болести у америчком систему.

Питање је ко ће бити следећа жртва Трампових чистки.

image
Live