Свет

Трамп vs НАТО: Човек који ће Алијансу послати на сметлиште историје

Односи САД и НАТО-а су на раскрсници, док Трамп константно говори о тесту који партнери очигледно нису положили
Трамп vs НАТО: Човек који ће Алијансу послати на сметлиште историјеGetty © Chip Somodevilla

Од почетка рата са Ираном, који је потом запалио комплетан Блиски исток, администрација америчког председника Доналда Трампа покренула је најдиректнији талас политичког притиска на НАТО.

У периоду краћем од месец дана, низ изјава из Беле куће – од отворених претњи, преко политичких и финансијских уцена, до оспоравања саме сврхе савеза – довео је односе са европским партнерима на ивицу пуцања.

Оно што ову кризу чини посебно значајном није само оштрина реторике, већ и њена учесталост и систематичност.

Трамп и његови најближи сарадници, укључујући државног секретара Марка Рубија и потпредседника Џеј Ди Венса, упутили су током марта читав низ порука које се могу тумачити као директне или индиректне претње опстанку и трансформацији НАТО-а.

Како је почело

Таква реторика наставак је сукоба који је настао када је Трамп отворено изразио жељу да Сједињеним Америчким Државама присвоји Гренланд "на овај или онај начин".

Одмах је у питање доведен Члан 5 – сви за једног и један за све – за који су чланице постале свесне да им неће бити превелика заштита.

Многи НАТО партнери нису били задовољни ни америчком интервенцијом у Венецуели и отмицом председника Николаса Мадура, али је, чини се, све ескалирало после 28. фебруара и напада на Иран.

Исламска Република је одговорила снажно и практично затворила Ормуски мореуз, један од главних нафтних пловних путева, што је изазвало велику енергетску кризу, посебно у земљама чланицама Алијансе.

Разлог? Европске земље непосредно пре овог сукоба изгласале су забрану увоза руске нафте због Специјалне војне операције у Украјини и, одједном, нашле се без енергената.

Где је запело

Трамп је будућност савеза отворено везао за спремност чланица да подрже америчку војну операцију у Ормуском мореузу.

"Једино је прикладно да људи који имају користи од мореуза помогну да се тамо ништа лоше не догоди. Ако не буде одговора, или ако буде негативан одговор, мислим да ће то бити веома лоше за будућност НАТО-а", изјавио је председник САД, јасно стављајући до знања да ће евентуално одбијање имати последице по сам савез.

Ова формулација представља једну од најдиректнијих претњи НАТО-у у новијој историји, јер први пут експлицитно доводи у питање његову будућност у зависности од конкретне војне одлуке.

Отворено је Трамп тражио да НАТО помогне у ослобађању мореуза, али већ наредног дана реторика се додатно заоштрила.

Након што су кључне европске земље одбиле да се укључе у операцију против Ирана, прешао је из фазе притиска у фазу отвореног оспоравања савезништва.

"Срећом, десетковали смо иранску војску... Због чињенице да смо имали такав војни успех, више нам 'не треба', нити желимо, помоћ земаља НАТО-а – НИКАДА ЈЕ НИСМО ЖЕЛЕЛИ!", нагласио је у једној објави на друштвеној мрежи Трут соушал, додајући да Америци није потребна ничија помоћ.

То је, према његовим речима, показало да Алијанса не прихвата нову реалност – све мању улогу као колективног безбедносног оквира.

У истом тону, поновио је и аргумент о неједнаком односу унутар савеза. Сада га је, ипак, сместио у контекст актуелног рата.

"Нисам изненађен њиховим поступком, јер сам увек сматрао да је НАТО, где трошимо стотине милијарди долара годишње штитећи исте те земље, једносмерна улица – ми ћемо их заштитити, али они неће ништа учинити за нас, посебно не у временима потребе."

Ко је све крив

Како се криза на Блиском истоку развијала, тако су и критике постајале све директније.

Оптужио је савезнике да "нису учинили апсолутно ништа да помогну", дајући предност земљама Персијског залива, за које је истакао да су допринеле мало више од Европљана.

"Овај важан тренутак нећемо заборавити", запретио је Трамп чланицама НАТО-а.

Нови "прст у око" америчком председнику била је одлука шпанске владе на челу са премијером Педром Санчезом да забрани коришћење свог ваздушног простора за авионе Ратног ваздухопловства САД.

То је разбеснело Трампа, посебно због чињенице да је одлука стигла након што је Мадрид одбио да дозволи снагама да користе заједнички управљане базе на шпанском тлу за извођење својих операција у Ирану.

Претходно је описао владу премијера Санчеза као "непријатељску" и запретио да ће прекинути сву трговину са четвртом највећом економијом ЕУ.

Британски премијер Кир Стармер такође се нашао на мети оштрих критика Трампа након што је у почетку одбио захтев да дозволи САД коришћење британских војних база за нападе на Иран.

Влада Уједињеног Краљевства је накнадно дозволила ограничену употребу база за "одбрамбене акције".

Трамп га је почастио прозивкама да није Винстон Черчил.

Последњи на тапету били су Французи који, према речима Трампа, нису дозволили да авиони са војном помоћи прелећу њихов ваздушни простор на путу ка Израелу.

"Француска је била бескорисна у вези са 'иранским касапином', који је успешно елиминисан! САД ће ЗАПАМТИТИ!!!"

Нема заштите, неће бити ни новца

Традиционални савезници САД више се очигледно не налазе у Европи, сада су то, пре свих, земље Блиског истока које трпе снажне ударе Ирана као део одмазде за рат.

Трамп је, због тога, поред војних и политичких притисака, увео и финансијску димензију као ултимативни аргумент.

"Трошимо стотине милијарди долара годишње на НАТО, на њихову заштиту. Увек смо били уз њих, али сада, имајући у виду њихове поступке, мислим да нисмо у обавези да будемо уз њих, зар не?", упитао је током говора на једном инвестиционом форуму у Мајамију.

Јасна претња да се неће либити да укине финансијску подршку савезу која је била само увод у радикалније предлоге администрације.

Један од тих предлога јесте модел реорганизације савеза познат као "плати да би учествовао" (pay to play), којим би право одлучивања унутар НАТО-а било условљено висином издвајања за одбрану.

Према том концепту, државе које не би достигле праг од пет одсто БДП-а изгубиле би утицај на кључне одлуке, укључујући војне операције и потенцијално активирање Члана 5.

Додатни сигнал у том правцу долази из саме администрације, где се наводи да "свака земља која не плаћа пет одсто не би требало да има право да гласа о будућим расходима у НАТО-у".

Тиме се по први пут отворено заговара трансформација НАТО-а из консензусног савеза у структуру са израженом хијерархијом.

Шта даље

Крајем марта, када је по првобитним проценама рат већ требало да је окончан, притисак је ушао у нову фазу. Трамп је отворено говорио о могућности повлачења Сједињених Држава из НАТО-а.

"Без Сједињених Америчких Држава, НАТО је папирни тигар!", истакао је у свом маниру.

"Нису желели да се укључе у борбу да зауставе нуклеарно наоружани Иран. Сада, када је та борба војно добијена, уз врло мали ризик по њих, жале се на високе цене нафте које су приморани да плаћају, али не желе да помогну у отварању Ормуског мореуза, што је једноставан војни маневар и главни разлог високих цена нафте. Тако им је лако да то ураде, уз тако мали ризик. КУКАВИЦЕ, и ми ћемо ЗАПАМТИТИ!", наставио је.

И главни људи из његове администрације заступају исто становиште.

Потпредседник Џеј Ди Венс није се отворено оглашавао, али његови јавни наступи доследно подржавају тезу да Европа мора преузети пуну одговорност за сопствену безбедност, док Сједињене Државе не треба да настављају праксу финансирања глобалне стабилности.

С друге стране, државни секретар Марко Рубио, који је много укљученији у рат на Блиском истоку, поручио је да ће САД поново испитати смисао савеза након мисије у Ирану.

"Председник и наша земља мораће све да преиспитају након што се ова операција заврши", рекао је Рубио у интервјуу за "Ал Џазиру".

"Ако се НАТО своди само на то да ми бранимо Европу ако буде нападнута, а они нама ускраћују право коришћења база када нам је то потребно, то није баш добар аранжман. Тешко је остати посвећен таквом односу."

Навео је да савез мора бити обострано користан, а не једносмерна улица.

"Без Сједињених Америчких Држава нема НАТО-а", поручио је Рубио.

Односи САД и НАТО-а су на раскрсници, Трамп константно говори о тесту који партнери очигледно нису положили, уз речи да је НАТО пред распадом и да нити један човек, а ни председник, нису више урадили од њега за Алијансу.

"Да се ја нисам појавио, сада НАТО не би постојао. Завршио би на сметлишту историје. Тужно, али ИСТИНИТО!"

Од оснивања савеза, то сметлиште никада није било ближе.

image
Live