Свет
Колико ће рат на Блиском истоку погоршати (енергетску) кризу у Европи? Поприлично
Немачки канцелар упозорава да су економске последице рата у Ирану на путу да парирају последицама пандемије или сукоба у Украјини
Са ратом у Ирану који прети да угуши проток енергената у догледној будућности, Европа се суочава са шоком у снабдевању који обећава да ће осакатити производњу, приземљити авио-компаније, повећати цене хране и трошкове задуживања и вратити инфлацију на ниво кризе.
Док последњи танкери који превозе фосилна горива из Персијског залива улазе у европске луке, чини се да се обим онога што ће се догодити назире лидерима континента.
Ако се рат одужи, то ће ставити терет на европску економију "тежак као што смо недавно доживели током пандемије ковида или на почетку рата у Украјини", рекао је немачки канцелар Фридрих Мерц новинарима.
Кристин Лагард, председница Европске централне банке, упозорила је у интервјуу за "Економист" да би сукоб могао да траје "годинама". Дугорочни ефекти, додала је, "вероватно превазилазе оно што тренутно можемо да замислимо".
Око 20 процената нафте и природног гаса који покрећу глобалну економију протиче кроз Ормуски мореуз, који је Иран затворио после америчко-израелских напада.
Амерички председник Доналд Трамп послао је поруку земљама које трпе због несташице горива која је последица затварања мореуза: "Мораћете да почнете да учите како да се борите за себе".
Нафта и гас су витални за транспорт и грејање, али такође чине основу целог индустријског ланца снабдевања, утичући на производњу хране, пластике, хемикалија и пољопривреде. А то не укључује несташице других ресурса узроковане затварањем мореуза, укључујући ђубриво и хелијум, који се користи у производњи микрочипова.
До сада је штета по европске потрошаче била ограничена првенствено на цене на пумпама и повећање цене нових "Плејстејшн" конзола које је "Сони" приписао "притисцима у глобалном економском окружењу".
Портал "Политико" саставио је списак ризика са којима се суочава европска економија уколико оно што је Фатих Бирол - извршни директор Међународне агенције за енергетику - описао као "највећу претњу глобалној енергетској безбедности у историји" потраје.
Несташице
За разлику од претходних криза - углавном нафтног шока који је уследио после нафтног ембарга ОПЕК-а 1973. године и гасног шока који је уследио са почетком сукоба у Украјини 2022. године - тренутна паника подједнако утиче на све залихе енергената, од сирове нафте и природног гаса до рафинисаних производа попут млазног горива и дизела.
"Тржишта се сада боре са сценаријем који се дуго разматра у теорији, али се ретко сматра легитимном могућношћу - затварањем најкритичније енергетске тачке на свету", рекла је Ана Марија Јалер-Макаревич, водећа енергетска аналитичарка у Институту за енергетску економију и финансијску анализу. Док су кризе из 1970-их уништиле 7 посто глобалних залиха, рекла је, затварање Ормуског мореуза погађа 20 процената.
Када је рат избио, званичници ЕУ су се надали да ће блок бити поштеђен озбиљних несташица пошто се блок ослањао на Персијски залив за само шест посто своје сирове нафте и мање од 10 одсто свог природног гаса. Највећи ризик биле су више цене.
Безбедност снабдевања Европе ретко је довођена у питање, а званичници су указивали на диверзификоване изворе континента изван Персијског залива: САД, Норвешку, Азербејџан и Алжир. Највећи ризик, рекли су, био је да ће сукоб трајати дуго - тек тада ће снабдевање озбиљно постати проблем.
Како рат улази у пету недељу, ти страхови се потврђују. Једна непосредна брига је да азијске земље, које су се пре рата ослањале на Залив за око 80 посто свог гаса и нафте, почињу да подижу цене тих производа док се боре око све мањих залиха. То је преусмерило трговце са флексибилнијим уговорима ка Азији како би искористили веће марже профита, одвраћајући их од Европе.
Другим речима, Европа ће почети да осећа бол у виду високих цена врло брзо, можда већ у априлу.
Уништење потражње
Најнепосреднији ефекат ограничене понуде је већ видљив: више цене на пумпама. Растуће цене сирове нафте директно се преводе на веће трошкове горива.
"Евро супер 95", кључна референтна вредност за цене горива у ЕУ, порасла је за око 15 процената између 23. фебруара и 23. марта, према подацима ЕУ.
Европске владе су покушале да обуздају цене, смањујући царине на гориво и упозоравајући на прекомерно коришћење. Али ће ускоро морати да посегну за непопуларним алатом: уништењем потражње.
Већ је шеф ЕУ за енергетику Дан Јергенсен саветовао владе ЕУ да ограниче коришћење транспорта како би надокнадили губитак залиха дизела и авионског горива из Залива.
С обзиром да је гориво највећи трошак за летење авионом, ваздушни саобраћај је посебно осетљив на енергетски шок. Од када су прве бомбе пале на Иран, цена млазног горива у Европи се више него удвостручила, достигавши рекордних 1.700 долара по метричкој тони. Иако је благо пала у последњој недељи, европске авио-компаније су биле приморане да подигну цене и смање број летова.
Индустријски пад
Последице рата на Блиском истоку већ су видљиве у европској производњи - пре свих хемијском сектору који је основа великог дела производње на континенту.
"Повећање трошкова које доживљавамо – од преусмерене логистике, скокова цена сировина и сталног раста цена енергената – је значајно и мора се одразити на наше цене", рекао је портпарол немачког хемијског гиганта "Ковестро".
Адолфо Ајело, заменик генералног директора "Еурофера", лобија за европске произвођаче челика, рекао је да је прерано прогнозирати укупни утицај рата у Ирану. Али, "ризик је јасан".
Последице ће се брзо проширити на остатак производног сектора и довести до раста трошкова других нафтних деривата попут ђубрива, пластике, па чак и хелијума, важне компоненте полупроводника.
Стагфлација
Више цене у пољопривреди, транспорту и производњи ће истовремено приморати фирме да подигну цене, преносећи веће трошкове на потрошаче. И ту би се претња инфлације могла поново појавити — једва 18 месеци након што су централни банкари прогласили победу над инфлаторним ударом изазваним последњим енергетским шоком.
Како је прошле недеље упозорио министре на састанку министара финансија еврозоне, комесар ЕУ за економију Валдис Домбровскис, овај талас инфлације могао би да подсећа на нешто ближе стагфлацији - смртоносној мешавини стагнирајућег раста и високих цена која је изазвала пустош у економији 1970-их, а коју су креатори политике историјски тешко решавали.
Комисија предвиђа да ће рат смањити економски раст ЕУ на један проценат ове године. Очекује се да ће инфлација порасти, што би вероватно подстакло ЕЦБ да повећа трошкове задуживања, што би додатно охладило економију, а истовремено повећало каматне стопе на хипотеке и учинило пословање скупљим.
То је проблем не само за потрошаче и предузетнике, већ и за владе. Тешки дужнички терет који носе из претходних криза постаће скупљи за сервисирање, а са мало простора за даље задуживање, могли би бити приморани да смање јавне услуге како би саставили крај с крајем.
Процењује се да би, чак и ако би се рат завршио данас, било потребно годину дана да се економија врати на прави пут. Што дуже траје сукоб, то ће бити горе.
За сада, док последњи танкери из Залива завршавају истовар терета ове недеље, време званично почиње да истиче за европске креаторе политике. Континент има недеље, а не месеце, да се припреми за утицај који би могао да промени његову економију за читаву генерацију.
"Нико не зна колико ће криза трајати, али мислим да је веома важно нагласити да неће бити кратка", рекао је шеф ЕУ за енергетику Јергенсен новинарима након хитне министарске конференције. "Јер чак и ако сутра буде мир, и даље ће бити последица, јер је енергетска инфраструктура у региону била и континуирано се уништава ратом".
Live
