Врховни суд Сједињених Америчких Држава саслушаће у среду аргументе за и против добијања америчког држављанства по рођењу, а очекује се да рочишту присуствује лично председник Доналд Трамп.
Трамп је прошле године објавио указ којим се право на држављанство ускраћује деци туриста и особа које се у САД налазе илегално. То су одмах оспориле демократе и имиграциони активисти, наводећи да је "држављанство по рођењу" основно уставно право још од 1866.
Наиме, после америчког грађанског рата (1861-65), Конгрес је усвојио 14. амандман којим се за држављане САД проглашавају "особе рођене или натурализоване у САД и подложне њиховој јурисдикцији". Ова последња синтагма је оно што је сада спорно.
Записници са дискусија у Сенату недвосмислено показују да је циљ амандмана био да се регулише држављанство недавно ослобођених робова, који су пре тога сматрани имовином, а да се изузму Индијанци, који су се тада сматрали аутономним племенским заједницама. Конгрес је тек 1924, посебним законом, дао држављанство Индијанцима.
У међувремену (1882) су САД донеле закон о забрани имиграције из Кине. Један етнички Кинез рођен пре тога (1873) у Сан Франциску је касније тужио САД због ретроактивног ускраћивања држављанства, јер су његови родитељи тада имали трајно боравиште у земљи — иако су касније изабрали да се врате у Кину. Иако се пресуда у предмету Вонг Ким Арк (1898) односила само на децу легалних становника САД, у пракси се третирала као преседан за све особе које бораве у Америци.
Поборници држављанства по рођењу тврде да се "јурисдикција" односи на примену грађанских и кривичних закона по месту боравишта. Трамп и његове присталице се позивају на изворно значење амандмана.
Сви се слажу да је 14. амандман изузео барем три категорије: Индијанце, стране војнике, и децу дипломата, каже у коментару за "Волстрит џорнал" Ренди Барнет, професор америчког уставног права.
"У свакој категорији, статус детета зависи од статуса родитеља", напомиње Барнет.
Самим тим, наставља он, Трампов указ којим се држављанство ускраћује деци туриста или илегалних имиграната има упориште у Уставу. Он подсећа и да се деци особа са сталним боравиштем у САД (тзв. "зеленом картом") указом не оспорава право на држављанство, у складу са пресудом у предмету Вонг Ким Арк.
Врховни суд САД се у ствари никада није директно изјаснио по питању дефиниције држављанства из 14. амандмана. Суд је већ два пута у новијој историји оборио устаљена тумачења уставних права јер су противречила језику самог закона: прво по питању поседовања оружја (Хелер, 2008), а потом по питању абортуса (Добс, 2022).
Иако је троје од девет садашњих судија именовао Трамп у свом првом мандату, они су недавно пресудили против његових царина, јер се наводно позвао на погрешан закон када их је уводио. То, међутим, може да иде у прилог тези да су садашње конзервативне судије "буквалисти" који гледају на слово закона, што би ишло у прилог Трамповом указу о држављанству.
С друге стране, председавајући суда Џон Робертс је својевремено редефинисао одредбе закона о здравству како га не би оспорио (2012), док су 2015. судије у устав "учитале" право на хомосексуалне бракове.
Како год одлучи деветорка у црним одорама, сазнаће се до јула, када САД славе 250. годишњицу проглашења независности.