Свет
Опасна изјава из Берлина: Да ли ће пасти немачка влада због најаве Мерца?
Немачки канцелар изазвао је буру најавом да би 80 одсто сиријских избеглица требало да напусти земљу до 2029. године
Немачки канцелар Фридрих Мерц суочава се са оштрим критикама коалиционих партнера и опозиције након што је изјавио да би чак 80 одсто сиријских избеглица требало да напусти Немачку до краја његовог мандата 2029. године.
Иако Мерц већ извесно време позива Сиријце на повратак како би учествовали у обнови земље након грађанског рата окончаног 2024. године, овога пута изјава је изазвала далеко ширу реакцију - не само због конкретне бројке, већ и зато што је изречена у Берлину, у присуству сиријског председника Ахмеда eл Шаре.
"То је бројка без плана, без правног основа и без поштовања према људима који су део нашег друштва", поручила је посланица Социјалдемократске партије (СПД) Ајдан Озогуз, отворено критикујући коалиционог партнера.
Незадовољство унутар владајуће коалиције, пише "Политико", додатно је појачано због Мерцовог све оштријег курса у миграционој политици: од договора са талибанима о депортацијама у Авганистан до одбијања тражилаца азила на немачким границама.
Мерцов заокрет у односу на политику бивше канцеларке Ангеле Меркел, која је 2015. и 2016. примила више од милион избеглица, тумачи се као покушај да се заустави раст крајње деснице. Међутим, анкете показују да су његови конзервативци изједначени са Алтернативом за Немачку (АфД), што указује на ограничен ефекат те стратегије.
Након буре критика, Мерц је покушао да ублажи своју изјаву, тврдећи да је бројка од 80 одсто потекла од сиријског председника. Међутим, Ел Шара је то убрзо демантовао, наводећи да је управо канцелар изнео ту процену.
Посланик СПД-а Хакан Демир оценио је да се ради о "неозбиљном политичком наступу".
"Он избацује изјаве, па их касније повлачи. То је стратегија - да узбурка јавност и покаже бирачима да је чврст", рекао је Демир.
С друге стране, крајња десница користи ситуацију да Мерца представи као недоследног. Колидер АфД-а Алиса Вајдел поручила је да је канцелар "већ почео да повлачи своје речи" и да "праву политику депортација може да спроведе само АфД".
Економија против политике
Упркос политичким тензијама, економисти упозоравају да би масовни одлазак Сиријаца могао да погоди немачку привреду.
Према подацима немачке агенције за рад, око 60 одсто избеглица из Сирије које су стигле 2015. и 2016. године данас је запослено. Значајан део њих ради у секторима са хроничним недостатком радне снаге, попут здравства, где сиријски лекари представљају најбројнију групу страних медицинских стручњака.
Са просечном старошћу од 27 година, сиријска популација сматра се важним фактором у ублажавању демографског пада. До 2029. године чак 5,1 милион Немаца требало би да оде у пензију, док ће на тржиште рада ући свега два милиона људи.
"Иако нису дошли као економски мигранти, Сиријци су помогли да се ублажи демографски притисак. Њихово принудно враћање могло би да отежа привлачење квалификованих радника у будућности", упозоравају стручњаци.
Портпарол канцелара Штефан Корнелијус покушао је да ублажи ситуацију, наводећи да се разматра повратак само оних који нису запослени или нису интегрисани, али је истовремено поручио да је "са завршетком рата престао основ за заштиту".
Крајем 2024. године у Немачкој је било регистровано око 1,23 милиона људи сиријског порекла, од чега је близу милион и даље без немачког држављанства и потенцијално обухваћено овом мером.
Иако је пад Башара ел Асада изазвао еуфорију у делу дијаспоре, већина Сиријаца у Немачкој остаје опрезна када је реч о повратку. Током првих десет месеци 2025. године тек нешто више од 6.500 људи добровољно је напустило Немачку.
Live
