Свет
Румунски сценарио? Бугарска и ЕУ спремају цензуру избора због фантомског "руског мешања"
Софија се у борби против "дезинформација", а обратила за помоћ Бриселу и бугарском новинару који се "прославио" радом за организацију повезану са британским обавештајним службама
Бугарска влада је од Европске уније затражила помоћ у борби против "руског мешања" у предстојеће опште изборе, јавља "Политико", позивајући се на преписку која је процурела из Софије.
Земља има техничку владу од средине јануара, када је председник Румен Радев поднео оставку јер ниједна странка није била у стању да формира кабинет. Парламентарни избори су заказани за 19. април. Радев је онда основао своју странку, која је у анкетама тренутно испред блока који предводи Бојко Борисов.
Софија се у пројекту заштите од "малигног руског утицаја" обратила Европској комисији и Служби за спољну акцију (ЕЕАС), која већ годинама води центар за борбу против "руских и кинеских претњи" на друштвеним мрежама.
Министарство спољних послова у Софији је крајем марта основало "привремени механизам координације... за супротстављање дезинформацијама и борбу против хибридних претњи", који би требало да заштити изборе у координацији "са међународним партнерима, као и структурама ЕУ и НАТО".
За саветника овог тела именован је Христо Грозев, који се представља као истраживачки новинар. Он је бивши сарадник организације "Белингкет", повезане са британском обавештајном службом.
Бугарска је специфично тражила да ЕУ активира систем брзог одговора у склопу Закона о дигиталним услугама (ДСА) и обрати се платформама попут Гугла, ТикТока и других како би "приметили и зауставили кампање дезинформација". Европска комисија је прошле седмице потврдила да је већ започела тај процес, наводи "Политико".
Као разлог за обраћање ЕУ наводи се "повишени ризик од координисаних кампања дезинформација и страног мешања које би могло да поткопа интегритет изборног процеса", каже се у писму из Софије.
Страх од наводног руског утицаја се по свему судећи заснива углавном на недавном извештају "Центра за изучавање демократије" (ЦСД), невладина организација коју финансирају углавном Европска унија и амерички Стејт департмент преко НВО грантова.
По њима, Бугарска има медијски екосистем "највише подложан недемократској малигној манипулацији" од свих чланица ЕУ, и најслабији државни механизам реакције.
Као пример "руског мешања", ЦСД наводи чињеницу да "неколико водећих политички актера стално представља нетачне анти-ЕУ и анти-НАТО наративе, који замагљују црту између страног мешања и домаће политике и загађују јавне медијске сервисе".
Софију посебно брину друштвене мреже. "Политико" наводи да су се Бугарски званичници већ састали са представницима ТикТок-а како би разговарали о "предизборним дезинформацијама".
"Бугарски изборни закон има јака правила за политичке кампање, али она важе само за традиционалне медије. Већина дезинформација је прешла на интернет", каже за лист Георги Ангелов, аналитичар из фирме "Сенсика", која се бави "мониторингом онлајн садржаја". Ангелов сматра да је то "опасан тренд, после онога што смо видели у Румунији".
Румунија је крајем 2024. поништила први круг председничких избора када је на њему победио Калин Ђорђеску, након што су обавештајне службе оптужиле Русију за "координирану кампању дезинформација" њему у прилог на ТикТок-у. Касније се испоставило да је у питању била једна од румунских владајућих странака, али је Ђорђеску свеједно дисквалификован.
Live
