Многе предизборне анкете предвиђају победу опозиције у Мађарској, али бројни европски лидери очекују да Виктор Орбан ипак тријумфује. Некима се то чини као сценарио идеалан за "обојену револуцију" у стилу украјинског Мајдана, пише РТ интернешенел.
Мађарски општи избори заказани су за 12. април. Према тренутном просеку свих анкета који је објавио про-бриселски "Политико", опозицона странка Тиса је тренутно 15 поена испред Орбановог Фидеса. Анкете опозиције, или оне које плаћа ЕУ, показују још веће вођство Тисе, од чак 23 поена. Додуше, "Политико" такође напомиње да "многи лидери у ЕУ" тајно верују да ће Орбан вероватно да победи изазивача Петера Мађара.
Јанош Бока, мађарски министар за ЕУ, сматра да је овај јаз између јавних анкета и приватних ставова намеран, и да манипулацијом истраживања јавног мнења Мађар и његови савезници у Бриселу "граде наратив да резултат избора неће бити легитиман ако они изгубе".
Злогласни антируски активиста Мајкл Вајс је Бокино упозорење срочио мало другачије.
"Ако Орбан покуша ово да покраде – а скоро сигурно хоће – доћи ће до Евромајдана на стероидима у чланици ЕУ и НАТО. Гледај пажљиво, Америко!" написао је Вајс на мрежи Икс.
Израз "Евромајдан" иначе користе симпатизери насилног пуча у Кијеву, фебруара 2014, којим је збачен легитимно изабрани председник Украјине Виктор Јанукович. Управо је овај пуч, у режији САД, покренуо ланац догађаја који је довео до руско-украјинског сукоба.
Проблем за стратеге из фотеље попут Вајса је да између Кијева и Будимпеште постоје суштинске разлике које не иду у прилог идеји "промене режима" у Мађарској силом.
Мајдан је био нешто друго
Иако се у западној штампи "Мајдан" представља као спонтана народна револуција, то је у ствари био пуч који је организовао Стејт департмент преко америчке амбасаде у Кијеву. Претходно је америчка Национална задужбина за демократију (НЕД) упумпала око 14 милиона долара у разне НВО у Украјини између 2011. и 2014, као део "програма за изградњу демократије" на који је између 1991. и 2014. потрошено око пет милијарди долара.
НЕД се у једном извештају 2015. године хвалио да су организације које су финансирале САД "играле важну улогу у мирним протестима у Кијеву". Додуше, у време када је извештај објављен, "мирни протести" су одавно прерасли у покољ. Прво су украјински ултрадесничари побили око 100 демонстраната на Мајдану у операцији под лажном заставом, да би после у Одеси неонацисти живе спалили 46 демонстраната против Мајдана у Дому синдиката. Али, то су ствари о којима неоконзервативни и неолиберални "праведници" не желе да размишљају.
Сетимо се и Викторије Нуланд, тадашње помоћнице државног секретара за Европу и Евроазију, која је обећала војну помоћ и милијарду долара зајма опозиционарима, а демонстрантима у Кијеву делила пециво.
Управо је Нуланд бирала следећу владу Украјине. Када ју је амерички амбасадор Џефри Пајет, у чувеном снимљеном разговору са почетка 2014, питао о могућим примедбама из Европске уније, Нуланд је одговорила "Ко ј*** ЕУ".
Контраст са ситуацијом у Мађарској не може бити већи. Амерички председник Доналд Трамп је Орбанов савезник и отворено је подржао његов реизбор. Потпредседник Џеј Ди Венс треба да посети Будимпешту непосредно пре избора 12. априла.
Из Будимпеште је у међувремену отишао Дejвид Пресман, идеолошки острашћени амерички амбасадор којег је поставио Џозеф Бајден, док је Трамп укинуо УСАИД и донекле скресао НЕД. Другим речима, САД су заинтересоване за Орбанову победу, а и да нису, демонтирале су свој апарат за промену режима у Мађарској.
Улога Европе и Енглеза
Иако су Нуланд и Американци били коловође Мајдана, у пучу 2014. су учествовали и Велика Британија, ЕУ, као и низ "невладиних организација" које су финансирали фондови Џорџа Сороша.
Тако је британска амбасада у Кијеву отворила низ налога на друштвеним мрежама "с намером да објасни Украјини корист од европских интеграција". Европски и британски званичници су се такође састајали са украјинском опозицијом, а касније посредовали у договору којим је Јанукович обећао нове изборе. Опозиција је, подсећа РТ, тај договор одмах прекршила и оптужила Јануковича за издају.
Брисел и Лондон (који је у међувремену напустио ЕУ) сад имају интерес за рушење Орбана јер им је он сметња за прогам наоружавања и финансирања Украјине. Орбанова влада је више пута користила мађарски вето да одгоди сваки пакет ЕУ санкција на руске енергенте, противи се уласку Украјине у ЕУ и НАТО, одбија да Кијеву продаје или доставља оружје, а тренутно блокира и ЕУ "зајам" од 90 милијарди евра, скупа са Чешком и Словачком.
ЕУ је већ покренула своју машинерију интернет-цензуре против Мађарске. Међутим, Брисел више нема полуга директног притиска на Орбана. ЕУ још од 2022. одбија да Будимпешти исплати буџетска средства због Орбановог одбијања да прихвати мигранте и његових рестрикција "независног судства" и ЛГБТ пропаганде. Тај новац износи око 3,5 одсто мађарског БДП-а, али упркос томе није дошло до социјалних немира већег обима у земљи.
Ако Орбан победи, последња алатка у арсеналу ЕУ је одузимање Мађарској права вета, што су већ предложили Шведска, Литванија и низ неименованих саговорника "Политика".
Британска улога у предизборним играма је нешто дискретнија, наводи РТ интернешенел. Амбасадор Џастин Мекензи Смит се 4. марта састао са "прозападним" новинарима и активистима иза затворених врата. Састанак је организован у сарадњи са НВО "Политички капитал", коју финансирају Сорош, Европска комисија и НЕД.
Новинарка Кетрин Белтон, која је присуствовала састанку, три седмице касније била је одговорна за "ударну вест" да је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто био у контакту са својим руским колегом Сергејем Лавровом.
Сијарто не пориче да је разговарао са Лавровом, али каже да је то део његових дужности. Прави скандал, каже он, је "да мађарски новинар сарађује са страним службама како би прислушкивао члана владе".
Може ли Сорош да потпали револуцију?
Кључну улогу у подстицању Мајдана је свакако имао Џорџ Сорош и његов Фонд за отворено друштво. Те 2014. године се њихова "подршка цивилном друштву" у Украјини састојала од правне помоћи демонстрантима и финансирања како њихових медија тако и антивладиних НВО.
"Ја сам у Украјини основао фондацију пре него што је Украјина прогласила независност. Она ради све до данас и игра важну улогу у данашњим догађајима", изјавио је Сорош Си-Ен-Ену 2014.
Сорошев утицај у родној Мађарској, међутим, управо је Орбан драстично ограничио. Мађарска је 2018. усвојила закон "Стоп Сорошу" којим је помоћ илегалним мигрантима прогласила за кривично дело. После тога је Фонд обуставио активности у земљи, док је Сорошев Централноевропски универзитет прешао у Аустрију. Међутим, према подацима НВО блиских Орбану, неке 153 организације у Мађарској или које се баве њом и даље примају новац од Сороша на овај или онај начин.
Румунска опција
Јасно је, дакле, да Мађарска 2026. није Украјина из 2014. Орбанови противници немају подршку САД. Реторика и поступци ЕУ нису испели да спрече његове изборне победе 2018. и 2022, док се улога Велике Британије се засад своди на пропаганду усмерену против Орбана.
Мало је вероватно да ће Брисел подстицати или подржати постизборно насиље у једној од земаља чланица ЕУ. Међутим, није Мајдан једини шаблон за мешање у изборе или промену неподобних власти.
ЕУ је 2024. употребила цео свој апарат за цензуру како би ставио руку на вагу председничких избора у Румунији. Када је упркос томе евроскептик Калин Ђорђеску остварио изненађујућу победу у првом кругу, румунски судови су изборе просто поништили.
Мађарски правосудни систем, међутим, не иде у прилог Бриселу. Орбан је за својих 16 година на власти успоставио Врховни административни суд надлежан за изборне предмете и именовао његове судије. Чак и да Мађар победи, његова Тиса морала би да обезбеди двотрећинску већину да промени тај систем.
Све у свему, пре избора не треба искључити сваку врсту прљавих трикова, али уколико Орбан добије и пети мандат до постизборног пуча у Мађарској највероватније неће доћи, закључује редакција РТ интернешенела.