Неће бити никакве копнене операције Сједињених Америчких Држава у Ирану. Иран је земља са управо застрашујућом географијом и популацијом од 93 милиона људи, која, уз то, чини неку врсту природне тврђаве.
Гори је чак и од Авганистана.
Могућност копнене операције америчких трупа против Ирана апсолутно је искључена, било да је реч о острвима у Персијском заливу, или о стратешким објектима на копну. Осим ако у САД и у Пентагону не дође до неке врсте менталног помрачења.
Зато иранско руководство са самопоуздањем поручује Трампу: "Дођите, чекамо вас."
Распоређивање америчких трупа на Блиском истоку, укључујући и неколико хиљада маринаца, спада у домен психолошког застрашивања. То, једноставно, не пије воду.
Пета и шеста колона
Заправо, како примећује руски геополитичар Александар Дугин у емисији "Ескалација" на Радио Спутњику, све претходне операције "смене режима" су успевале само у једном случају: морао је постојати слој унутар руководства циљане државе, спреман да склопи пакт са Вашингтоном, о издаји.
Без тога, додаје Дугин, смене режима никада нису успевале.
Сценарио је био увек исти: најпре претње, распоређивање трупа, ваздушни удари... Потом елиминација фигуре која представља отпор, независност и суверенитет.
Затим, каже Дугин, следи неизбежна издаја. Али, то није "пета", већ "шеста колона": "шеста колона" је карта на коју увек играју Американци. "Шеста колона" су људи у високом ешалонима ешалонима власти, блиски владару неке суверене земље. Увек, или обично увек, постоји неко ко је спреман да жртвује суверенитет земље како би скочио са другог или трећег места власти на прво. "Пета колона" излази на улице, буни се, протестује. Та колона је у Ирану или елиминисана, или ућуткана. Међутим, "шеста колона" је представљала главни адут Американаца.
Американци објављују рат вођи и тиме ослобађају простор за оне који улазе у преговоре са Вашингтоном, при чему нападнута земља губи свој суверенитет.
Две опције за Трампа
У Ирану је, међутим, ситуација сасвим другачија. Иронично, додаје руски геополитичар, потенцијална "шеста колона" – они који би могли да направе договор са Американцима – збрисани су у првим ударцима САД и Израела, и једноставно није остао ниједан лидер који би био спреман да се упусти у преговоре са Вашингтоном.
Зато је Трамп претио, глумио некакве преговоре са Техераном. У ствари, чекао на појаву "шесте колоне", као што се то раније десило у Ираку, Либији, Сирији...
Чекао је Годоа, који никад неће доћи.
Данас се такав сценарио једноставно не дешава у Ирану, каже Дугин. Све што је успело Трампу јесте да замени Хамнеија Хамнеијем, који је, за разлику од старог, далеко неспремнији на компромисе. Чеона места у држави преузели су команданти Иранског корпуса револуционарне гарде.
По први пут, после дуго времена, Американци би морали да се озбиљно боре. Међутим, победити такву нацију, додаје он, након тако монструозних злочина америчког империјализма, делује као немогућа мисија. Америка напросто нема такво искуство.
Друга преостала опција је инвазија пуних размера. Али, овде се крије нова замка. То би, тврди Дугин, био нови Вијетнам, само далеко ужаснији и дуготрајнији. Ова кампања би се развлачила годинама и, сасвим сигурно, завршила би се америчким поразом.
Израел је на издисају
Америка није у стању да себи приушти нови Вијетнам. Осим тога, САД практично немају савезнике за копнену операцију. То је, по дефиницији, операција која би требало да буде извршена туђим рукама.
"Уз то, Израел је на ивици", тврди Дугин, "јер израелске оружане снаге (ИДФ) трпе колосалне губитке у Либану". Гвоздена купола успева да пресретне само мали део ракета, а сама земља се постепено претвара у нешто слично Појасу Газе.
Израел је, заправо, примећује руски мислилац, на издисају, на ивици потпуног егзодуса свог становништва. Израел више не може да помогне свом савезнику.
Што се тиче арапских монархија, њихова инфраструктура је темељно поткопана, а петродоларске династије су превише навикнуте на луксузни живот и финансијске спекулације да би се бориле. Неке од њих, попут Катара, могу да потпуно одбију да се упусте у ову авантуру.
Отпор САД, предвиђа руски геополитичар, распламсаће се у најмање четири моћна жаришта: Ираку, Јемену, Сирији и у Либану. Оно што израелски окупатори данас раде на југу Либана је одвратно, не само шиитима, већ и целом либанском друштву, које је раније, можда, било спремно за договор са Западом. Ситуација у Сирији није ништа мање напета.
Шта сад може да предузме Трамп?
Само једна варница је довољна да покрене читав исламски свет, сматра Дугин. У Саудијској Арабији, Египту, Алжиру...
Та варница би могла да буде напад на џамију Ал Акса. Забрањен је и приступ свим хришћанима Светом гробу. Израел се налази на судбинској прекретници. О каквом "Великом Израелу" може бити говора, пита се Дугин, када је и сам опстанак израелске државе у питању.
Све се ово дешава у контексту глобалне енергетске блокаде. Затварање Ормуског мореуза наноси колосалан ударац економијама Јапана, Индије, Европе...
У томе се састоји Трампова дилема: како изаћи из сукоба и прогласити некакву, било какву победу, а да то не изгледа као бекство подвијеног репа.
Недавно су иранске снаге уништиле постројења за десалинизацију у Израелу, које су обезбеђивала 47 одсто воде. На Блиском истоку вода је вреднија од нафте, а сада су слична постројења у Кувајту и УАЕ такође онеспособљена као одговор на ударе на иранску енергетску индустрију.
Спровођење копнене операције под овим условима, закључује Дугин, било би равно геополитичком самоубиству. Трампу за ту операцију недостаје и подршка код куће, не само демократа, већ и значајног дела његовог сопственог бирачког тела.
Да ли су САД и Израел су потпуно изгубили контролу над Блиским истоком? Док говори о јачању америчке хегемоније, закључује Дугин, Трамп је потпуно уништава. Како је то могуће?
Последњи одговор је есхатолошки. Већина Американаца и Израелаца у то, наравно, не верује. У Америци, за хришћанске ционисте, каже Дугин, рат у Израелу последња битка пре Другог доласка Христовог. То отворено изјављује Пит Хегсет, шеф Пентагона, који поручује војницима: "Умрећете за Други долазак, идите у нови крсташки рат."
Ако прихватимо овај фактор, све долази на своје место: хаос и уништење нису страшни, јер су неопходна фаза "велике невоље". Ово је, иначе, термин који долази из такозваног хришћанског ционизма: Great tribulation, велико страдање. Из перспективе хришћанских циониста, катастрофа човечанства је неопходан услов за Други долазак Христов, а за Јевреје за долазак њиховог месије...
Обе опције су, дакле, у игри. И бекство САД, при чему би напустиле Израел, што је до јуче било незамисливо, и упуштање у нови крсташки поход, како би дочекале свог месију.