"Папирни тигар" и разгоропађени орао: Каква будућност чека НАТО

Алијанса је на крају своје мисије, али упркос тој чињеници и оштрим тоновима из Беле куће, тако велики савези се не распадају одмах и без значајних геополитичких последица, сматрају саговорници РТ Балкан

Критике америчког председника Доналда Трампа усмерене ка НАТО-у и претње Америке изласком из блока, неизбежно поткопавају и слабе НАТО и доводе до преиспитивања будућности овог војно-политичког савеза. Док амерички лидер пришивањем етикета "папирни тигар" уз амблем НАТО-а, додатно круни трансатлантске односе и окупља европске земље против себе, Европљани још немају јединствену стратегију и одговор како обновити кредибилитет Алијансе и чиме га заменити.

НАТО је на крају своје мисије, али, упркос тој чињеници и оштрим тоновима из Беле куће, тако велики савези се не распадају одмах и без значајних геополитичких последица, сматрају саговорници РТ Балкан. Две су излазне стратегије из кризе у коју је запао НАТО - или ће НАТО доживети потпуну реформу уз даљу доминацију Америке и креирања стратегије или ће Европа морати да изгради сопствени идентитет одбране док се Америка дистанцира.

Каква судбина очекује НАТО? 

Од замерке на рачун постотка које НАТО чланице издвајају из националних буџета за одбрану, па напослетку до "узимања на зуб" то што су Европљани остали изван рата у Ирану, не дозволивши коришћење америчких база и прелет авиона уз став да се неће мешати у сукоб на Блиском истоку - све то је довело до озбиљног нарушавања трансатлантских односа. Трамп је сумњу у НАТО, претворио у званичну политику.

Садашња америчка администрација је гурнула овај војни савез у можда најдубљу кризу у његовој историји. 

Трамп је бесан на европске земље јер се нису у потпуности придружиле америчко-израелском рату против Ирана, који је почео 28. фебруара. Европске земље такође углавном нису биле вољне да војно интервенишу у Ормуском мореузу, кључној глобалној трговинској тачки коју је Иран блокирао као одговор на нападе. Ове недеље, земље ЕУ и чланице НАТО-а Италија и Шпанија чак су увеле ограничења америчким авионима који учествују у војним нападима на Иран.

У приватним разговорима, током вечера и на маргинама састанака у Бриселу и другде, европски лидери и званичници сада разговарају о томе како да се носе са претњама америчког председника и шта би урадили ако би заиста и иступио из НАТО-а. 

"Сада деле суморно мишљење да Трампови све гневнији напади на Британију, Шпанију, Француску и друге потврђују фундаментални продор у трансатлантском савезу. И док још нису сигурни какав би требало да буде коначан одговор, неке земље већ желе да прошире своје одбрамбене и безбедносне аранжмане како би заобишле распад НАТО-а", наводи се у анализи "Политика". 

Коментаришући Трампову најаву о могућем повлачењу из Алијансе, Кремљ је одговорио да је "НАТО непријатељски савез за Русију" и да се управо тако и Москва односи према том савезу.

Француски председник Емануел Макрон је оценио да континуирани негативни коментари поткопавају суштину Алијансе и да се нагриза сама њена суштина. Пољски министар одбране Владислав Косињак-Камиш  види јачање сопствене безбедности као кључни приоритет додајући како "нема НАТО-а без јаких Сједињених Држава, нити јаких САД без њених савезника".

"Тигар од папира"

Генерал у пензији Митар Ковач Трампове изјаве упућене НАТО блоку не види као претње већ као процене америчке администрације да је НАТО, у великој мери, завршио пројектовану мисију - да се није потврдио као гарант безбедности у Европи.

"Овај рат на Блиском истоку је потврдио процене Америке да је НАТО "тигар од папира", да нема реалне могућности у многим сегментима моћи, када европске снаге не могу да реше проблем у Ормуском мореузу. То је тест који им је Трамп намерно упутио јер су угрожени европски енергетски интереси и безбедност. Мислим да ће то драстично утицати на позиционирање Америке према НАТО-у. Посредно је Трамп поручио европским државама да се сами носе са украјинском кризом, па је ово био на неки начин узвратни удар водећих европских земаља", сматра Ковач.

Према мишљењу Ковача, Трампове изјаве нису само у служби дневне политике, већ ће, како сматра, сигурно утицати на будућност НАТО-а.

"Утицаће на реформе и довођење у ситуацију да НАТО опстане као јединствен систем или систем са ограниченим могућностима без Америке. Чак и пре отворених замерки о будућности НАТО-а, Америка је прва проценила нецелисходност једне организације која је реликт хладноратовске поделе", указује Ковач.

Мисија НАТО-а је, према проценама Американаца, завршена и она не жели да срља у неки европски рат заједно са таквим НАТО-ом, истиче Ковач.

"Разумевање између Америке и Русије додатна је опасност за НАТО. То се види у политичкој димензији, јер решење за украјинску кризу се не тражи између НАТО-а и Руске Федерације, већ између Америке и Руске Федерације", оцењује Ковач.

Европски НАТО или крај Алијансе

Каријерни дипломата Зоран Миливојевић каже за РТ Балкан да будућност НАТО-а у правном, политичком, а пре свега, војном смислу, није могућа без Америке.

"НАТО је био у функцији западног супротстављања Русији. Ако би Америка изашла, то би значио крај уговора о НАТО-у. Ипак, кад је реч о претњама Трампа, те изјаве треба узимати са резервом, по правилу су претеће, а треба судити на основу тога што се догоди", сматра Миливојевић.

Са доласком нове америчке администрације, односи унутар НАТО-а су промењени истиче Миливојевић, и додаје да је то уздрмано и променом става према Русији.

"После Аљаске је питање функције НАТО-а у будућности отворено. Сама чињеница да Америка разговара са Русијом на другачији начин у односу на Европљане и да се не залаже за ратну опцију већ да посредује између Украјине и Русије, потпуно мења улогу НАТО-а јер НАТО искључиво постоји због Русије. А с друге стране, европске земље не желе да дају допринос учешћу у рату у Ирану", наводи Миливојевић.

Указује и да је државни секретар САД Марко Рубио био прецизнији од Трампа - да ће ова администрација преиспитивати позицију према НАТО-у.

"То већ чини неучешћем у ономе што Европљани виде у случају учешћа НАТО-а у сукобу у Украјини што Америци не одговара. Америка не воли ни ЕУ, ни УН, па не воле ни НАТО. Цео концепт НАТО-а дошао је у позицију преиспитивања, јер глобални односи диктирају потпуно другачију причу, другу функцију тог НАТО-а. Европљани још сматрају да он има функцију везано за Русију, а Американци не. Европљани већ говоре о европском НАТО-у у подељеној Европи. Питање како ће европски концепт НАТО-а функционисати у подељеним интересима", закључује Миливојевић.