Јапан и власти острва Тајван покушавају да иступе из кинеских ланаца снабдевања

У оквиру посете председника Емануела Макрона Токију, Јапан и Француска потписали су јуче споразум чији је циљ јачање међусобне подршке ланцима снабдевања ретким земним елементима.

Током тродневне Макронове посете, потписана је и мапа пута за сарадњу у области ланаца снабдевања критичним материјалима, при чему се, како јапански медији преносе, чуло да две стране "више не могу да се ослањају искључиво на одређене земље, посебно Кину".

Француска и Јапан договорили су се, како преноси Ројтерс, да обезбеде снабдевање сировинама у оквиру пројекта прераде ретких земних елемената у јужној Француској, названом "Каремаг". У тај пројекат су укључени Јапанска организација за метале и енергетску безбедност и енергетска компанија Иватани, заједно са француском владом.

Према наводима Ројтерса, Јапан планира да до краја ове године из овог постројења обезбеђује око 20 одсто своје будуће потражње за диспрозијумом и тербијумом — тешким ретким земним елементима који се користе у магнетима за електромоторе електричних возила, турбине на морским ветроелектранама и електронске компоненте.

Токио све даље од Пекинга

Осим тога, наведено је, како преноси јапански лист "Никеи", да су се Јапан и Француска усагласили у вези са диверзификацију снабдевања ретким земним елементима и другим критичним минералима.

Аналитичари прилика у Азији напомињу да Јапан, у оквиру настојања САД да "обуздају" Кину, убрзано покушава да се удаљи од кинеских ланаца снабдевања, нарочито након што је Кина у фебруару ове године ограничила извоз двоструко употребљивих производа од ретких земних елемената за двадесет јапанских ентитета, за које је навела да снабдевају јапанску војску.

Да ствар буде још сложенија, очигледан повод за потез кинеске стране биле су изјаве високих јапанских званичника у вези са острвом Тајван, односно са могућим учешћем јапанских војних снага у евентуалном сукобу у Тајванском мореузу, као и најављено и ових дана остварено размештање јапанских ракета дугог домета које могу да погоде не само подручје Тајвана и Тајванског мореуза, већ и матични део Кине.

Енергија за уједињење: Шта је Пекинг понудио, а шта затражио од Тајвана

"Јапан је смањио своју зависност од Кине на око 60 одсто, са ранијих 90 одсто, након дипломатског инцидента из 2010. године када је Пекинг ограничио испоруке ретких земаља Токију", известио је Ројтерс, наглашавајући да Јапан повећава инвестиције у пројекте повезане са ретким земним елементима у иностранству.

Пример за то је партнерство трговинске куће "Сођиц" са аустралијском компанијом "Лајнас Рер Ертс" (Lynas Rare Earths), као и подстицање рециклаже ретких земаља и унапређења производних процеса.

Осим тога, компанија "Мицубиши Материјалс" ове недеље је, према истом извору, договорила куповину удела у америчкој фирми "РеЕлемент технолоџис" која се бави рециклажом ретких земаља, док су обе земље успоставиле акциони план за алтернативе Кини.

Тајван: "Независност" у замену за капитал и технологије

Паралелно са настојањима Јапана да део производње измести из Кине, нарочито у САД и иступи из ланаца снабдевања повезаних са Кином, истоветан процес траје и на Тајвану, где власт председника Лај Чинг-теа игра на карту САД у покушајима да стекне независност, али и наоружање.

Тајван је један од кључних чворова глобалних ланаца снабдевања, пре свега у индустрији полупроводника, али се у последње време, под притиском САД, убрзава процес делимичног премештања производње и диверзификације изван острва. Овај процес је пре свега последица намере Беле куће да смањи властиту зависност од уског грла производње и прераде, не само у области ретких земних елемената, већ и најсавременијих технологија.

Један од најочигледнијих примера је улагање компаније ТСМЦ (Taiwan Semiconductor Manufacturing Company) у Аризони, где је у току изградња комплекса фабрика напредних чипова вредна десетине милијарди долара.

Важан пример за поменуто прекомпоновање ланаца снабдевања односи се и на компанију „Епл“. Она део производње компоненти, која је раније била концентрисана у матичном делу Кине и на Тајвану, све више измешта ка САД и Мексику, укључујући ту и сарадњу са фабрикама ТСМЦ-а у Аризони.

Кина: ДПП сигнализира лојалност САД

Јапански потпоручник са ножем у руци хтео "да разговара" са кинеским амбасадором

Кина је тим поводом данас саопштила да власти Демократске прогресивне партије на Тајвану, због настојања да се економски раздвоје од матичног дела Кине, заправо покушавају да сигнализирају лојалност САД, уз истовремено унапређивање сепаратистичке агенде.

Џанг Хан, портпаролка Канцеларије за послове Тајвана при Државном савету (влади) Кине, изјавила је да ланац снабдевања, који предводе САД, а који промовише лидер са Тајвана Лај Чинг-те, у суштини представља покушај предаје тајванске индустрије ради остваривања агенде независности поменутог кинеског острва, уз ослањање на спољне силе.

Председник острва Тајван, наиме, недавно је саопштио да се Тајван "интегрисао у ланац снабдевања који предводе САД" како би смањио зависност острва од копненог дела Кине и обезбедио своју "конкурентску предност" у будућности.

У матичном делу Кине сматрају да обострана корист од економске сарадње преко Тајванског мореуза ствара више прилика за предузећа и појединце са Тајвана, док напори власти на Тајвану на плану прекидања ланаца снабдевања представљају тек гест лојалности према Вашингтону.

Многи аналитичари, који прате дешавања у Азији, сматрају да су напори да се Кина искључи из светских ланаца снабдевања дугорочно немогућа мисија, а потези Токија и власти председника Лај Чинг-теа на Тајвану више представљају израз потчињености геополитичком сизерену у Белој кући, него акт самосталности у одлучивању.