"Палантир" као политички отров: Демократе беже од новца, док Трамп гради систем надзора

Новац је у америчкој политици ретко проблем, осим онда када постане доказ. А новац из "Палантира", компаније која гради дигиталну архитектуру имиграционог надзора у САД, за демократе пред изборе више није ресурс, већ терет којег морају хитно да се ослобађају.

Како се захуктавају избори на половини мандата, демократе се налазе у незгодној позицији: с једне стране граде кампање на критици имиграционе политике Доналда Трампа, а с друге се суочавају са чињеницом да су годинама примале новац од компаније која ту политику технолошки омогућава.

Федерални агенти убили још једну особу у Минеаполису: Гувернер тражи да се повуку из Минесоте

У центру контроверзе је "Палантир", софтверски гигант специјализован за анализу података и надзор, који је у другом Трамповом мандату добио неколико кључних уговора са америчким безбедносним структурама. Најупадљивији међу њима је уговор вредан 30 милиона долара са ИЦЕ-ом и то за развој такозваног "оперативног система за имиграциони начин живота", као и споразум са Министарством за унутрашњу безбедност вредан чак милијарду долара.

Тај новац, међутим, сада се политички враћа као бумеранг.

Неколико истакнутих демократских кандидата последњих месеци почело је да враћа или донира средства добијена од "Палантирових" руководилаца и њиховог политичког комитета. Конгресмен Сет Молтон вратио је 2.500 долара, уз јасну поруку:

"Не желимо новац Питера Тила, нити његов надзор на нашим улицама."

Сличан потез повукао је и конгресмен Ро Кана, који је отишао корак даље – не само да је одбио будуће донације, већ је донирао свих 49.000 долара које је од "Палантирових" људи добио у последњој деценији. Сенатор Џон Хикенлупер и конгресмен Џејсон Кроу следили су исти образац, усмеравајући десетине хиљада долара ка организацијама које помажу имигрантима.

Разлог није (само) морални, већ политички.

У Минесоти су почетком године тензије око имиграционе политике ескалирале након појачаног присуства федералних агената, а смрт двоје америчких држављана у одвојеним инцидентима додатно је подгрејала незадовољство. Управо у том контексту, "Палантир" се све чешће помиње као технолошка кичма система који омогућава масовни надзор и оперативну примену тих мера.

За демократе, које покушавају да валоризују пад популарности Трампове имиграционе политике, проблем је очигледан: како убедити бираче да сте против система и репресије ако сте годинама узимали новац од компанија која тај систем гради?

Наш избор

Загонетни епицентар сукоба унутар Америке: Зашто баш Минесота?

Политички стратег Бејзил Смикл упозорава за "Хил" да ће управо то постати кључно питање у кампањама:

"Бирачи ће све више гледати ко узима тај новац и какав однос има са тим интересима."

И већ гледају.

У унутарстраначким тркама, донације из "Палантира" постале су оружје у нападима. У Илиноису је конгресмен Раја Кришнамурти нападнут због вишегодишњих донација од компаније повезане са ИЦЕ-ом, уз оптужбе да је "продао бираче" док је истовремено подржавао финансирање агенције.

Слично је и у Њујорку, где су кандидати изложени нападима због претходних веза са компанијом, чак и када тврде да су је напустили управо због сарадње са имиграционим властима.

С друге стране, из "Палантира" поручују да немају намеру да мењају курс: њихова технологија служи, уверавају, за заштиту војника, борбу против тероризма и криминала, као и за помоћ у кризним ситуацијама. И не сaмo то – најављују да ће наставити да подржавају кандидате "из обе странке" који разумеју њихову улогу.

Али управо та "двостраначка" стратегија финансирања сада се показује као двосекли мач. Јер, у тренутку када имиграција постаје централна политичка тема, "Палантир" више није само донатор – већ симбол. За једне, симбол безбедности. За друге – надзора.