Наш избор
Свет
Раме уз раме са Ираном: Ирак устаје
Од почетка америчке агресије на Иран, ПМФ, милиција која представља највише потлачене снаге у Ираку, недвосмислено је стала на страну Техерана и отпочела низ напада на америчке војне базе
Некад, у доба Ирачко-иранског рата (1980–1988), савез Ирака и Ирана против Сједињених Америчких Држава и Израела био је једноставно незамислив. Ирак, тада под влашћу Садама Хуседина, у страху од Исламске револуције, покренуо је Ирачко-ирански или Први заливски рат. Овај рат је однео преко милион људских жртава и донео велика разарања.
Запад је тада подржавао Ирак и касније омраженог "диктатора" Садама Хусеина, кога ће после претворити у свог архи-непријатеља. Председник Ирака је осуђен и обешен 13. децембра 2003. године, на непознатој локацији у Ираку. Све је то било дело америчких обавештајних служби.
Ипак, сада се Ирак придружује рату Ирана против САД и Израела. Наравно, не званично, јер држава Ирак ником није објавила рат, нити званично учествује у овом сукобу, пише бразилски публициста Едуардо Васко за сајт "Фондација стратешке културе".
Ирак више од једне деценије живи под неком врстом двојне власти: државу и даље контролишу владајуће класе – буржоазијa, велики земљопоседници и бирократе, повезане са САД. С друге стране је изузетно моћна народна, шиитска оружана формација: Народне мобилизационе снаге (ПМФ).
Од почетка америчке агресије на Иран, ПМФ, милиција која представља највише потлачене снаге у земљи, недвосмислено је стала на страну Техерана и отпочела низ напада на америчке војне базе.
Америчке окупационе трупе владале су Ираком још од 2003. године.
Ирак и Либан – сличности и разлике
Данас постоји упадљива сличност између ирачке и либанске државе. Обе државе се налазе у некој врсти парализе. Ниједна ни друга држава не располажу са респектабилним оружаним снагама. Али, у обема су активне снажне шиитске милиције. У Либану, то је Хезболах, који је 2006. протерао израелске снаге из земље. У Ираку се ПМФ супротставио америчкој окупацији и пре десетак година однео победу над Исламском државом (ИСИС), под контролом Американаца.
Попут Хезболаха у Либану, ПМФ је стекао огроман углед због улоге коју је играо у рату за национално ослобођење. За разлику од Хезболаха, ПМФ је уједињени фронт различитих шиитских милиција.
Захваљујући координацији коју је спровео ирански генерал Касем Сулејмани – убијен у Багдаду у јануару 2020, по налогу америчког председника Трампа – сада је ПМФ делимично интегрисана у државни апарат, а њихови политички органи су заступљени у ирачком парламенту и појединим министарствима.
То показује моћ ПМФ-а, примећује Васко: "Држава је била приморана да их интегрише у своје структуре како би их контролисала".
Међутим, оно што се заправо десило, наставља бразилски новинар, јесте да су освојили срца и умове војске, због доказане несебичности и храбрости у борби против непријатеља ирачког народа: америчког империјализма и израелског ционизма.
Од почетка геноцидног рата у Гази и операције "Поплава Ал Акса", њихови борци су извели низ војних акција против циљева у Израелу и америчких војних база у Ираку и Сирији. Амерички напади на ирачке милиције довели су односе између ирачке државе и империјализма САД на руб усијања.
ПМФ - бастион борбе за национални суверенитет
С временом, ирачке власти су морале да промене свој став према ПМФ-у. На пример, у августу 2024. године ирачка држава је наредила хапшење одговорних за напад на америчку базу Ајн ел Асад. Ипак, власти су биле приморане да промене став и да почну да се, после деценија британске и америчке окупације, противе америчком војном присуству.
ПМФ се данас у Ираку сматра најважнијим бастионом борбе за национални суверенитет. Чак ни војска није могла да остане пасивна и да немо посматра како америчке снаге – иста она сила која је напала, уништила и потчинила Ирак – настављају да газе ирачки суверенитет.
Крајем 2024, ирачка влада и парламент су гласале за крај окупације коју су САД наметнуле Ираку под изговором борбе против ИСИС-a. Америчке трупе су почеле да напуштају Ирак у јануару 2026. Иран је протерао и Мисију Уједињених нација за помоћ, која је помагала америчку окупацију.
Међутим, америчке и европске трупе настављају да делују на територији Ирака. Најмање 2.500 хиљаде их је присутно у аутономној регији Курдистан. Премијер Ирака Мухамед Шиа ел Судани је изјавио да би требало да оду до септембра ове године.
Након бројних кршења закона од стране америчких оружаних снага и пропорционалне одмазде од ПМФ-а, ирачке власти су прогласиле право ПМФ-а да "делују по принципу права на одговор на и самоодбрану".
Ово је уследило након што је у америчком бомбардовању убијено 15 бораца, укључујући и њихове вође, у седишту ПМФ-а у провинцији Анбар. Ирачка Заједничка оперативна команда директно је окривила САД и Израел за овај напад.
Пример ПМФ-а ће следити и остали
То, тврди бразилски публициста, означава истинску прекретницу за ирачки оружани отпор и за целу регионалну "осовину отпора". ПМФ сада добија значајан замах.
Према проамеричком медију "Алхура", извори блиски премијеру Ел Суданију саопштили су да се он суочио са "унутрашњим притиском" да одобри ове мере што је подржао глас већине у Савету за националну безбедност.
Јорданска монархија је позвала ирачку владу да следи пример Либана и осуди ПМФ. Али, за то је већ прекасно. Овај "апел" очигледно неће бити услишен.
Укључивањем ПМФ-а у антиимперијалистички рат, "осовина отпора" је значајно ојачала. Године 2022. године ПМФ је имао 230.000 чланова. Од тада се тај број значајно повећао. Уз сада отворену подршку ирачке владе, њихова популарност ће само расти. Захваљујући подршци Ирана, њихов арсенал данас укључује тенкове, ракете, минобацаче, ракете, дронове...
Улазак ирачких снага отпора у овај рат, тврди Васко, охрабрује и друге снаге у региону. Постоје извештаји да је исламски отпор у Јордану, први пут од почетка рата, напао америчку војну базу. Ансаралах (покрет јеменских Хута) је објавио улазак у рат против САД... Геополитичка мапа Блиског истока се нагло мења.
Захваљујући ПМФ-у, изгледа и да се империјалистичко присуство у Ираку ближи крају. То је, закључује Васко, велики корак за све народе Блиског истока: свака уништена америчка база је корак ка дефинитивном ослобођењу арапских и исламских народа у региону.
Пример ПМФ-а ће, по свему судећи, следити и остали.
Live
Наjчитаниjе
Наш избор
