Лазарева субота, у народу позната као Врбица, обележена је у цркви Светог Марка у Београду, уз присуство великог броја верника на литургији, посебно деце, који су у порти храма носили венчиће од врбе и звончиће око врата. Након литургије, обављено је освећење врбових гранчица, које су потом подељене окупљенима.
Деца су традиционално носила венчиће на глави и звончиће који симболизују радост и најављују долазак празника Цвети, док су родитељи и старији верници палили свеће и узимали освештане гранчице врбе.
Такође, у цркви је организована и хуманитарна акција под називом "Крофне из блока" за наш народ на КиМ.
Након литургије, током целог дана, у порти цркве биће дељене крофне - једна од најомиљенијих посних посластица. Цена крофне је добровољни прилог.
Лазарева субота обележава успомену на васкрсење Лазара из Витаније, што према хришћанском веровању представља најаву Христовог васкрсења и победе живота над смрћу.
Овај празник се увек прославља у претпоследњој недељи Великог васкршњег поста и увек у суботу, дан уочи празника Цвети.
На Лазареву суботу се беру младе врбове гране, које се освештавају у цркви и деле народу, због чега се празник и зове Врбица.
Врбове гранчице симболизују улазак Исуса Христа у Јерусалим, где су га дочекала деца.
На овај празник деци се око врата стављају звончићи, а од врбиних гранчица праве се венчићи за главу.
У Српској православној цркви, Врбица је дечји празник јер је Христос, према Јеванђељу, улазећи у Јерусалим рекао: "Пустите децу мени, јер таквих је Царство небеско".
На овај празник се бере и цвеће које се не уноси у кућу, већ потопи у воду да преноћи, а сутра ујутру се, на Цвети, укућани њоме умивају.
Обичај је да се млади међусобно дарују цвећем.
С обзиром на то да је празник у време васкршњег поста, црквено правило је да није добро играти и певати.
Многе породице овај дан славе као крсну славу, а трпеза је увек посна.