Империја је стабилна само док успева да нам продаје своје лажи, написао је амерички публициста Мајкл Паренти. Људи, међутим, воле да верују у лажи – лажи су слатке, истина је непријатна и горка.
Рат Сједињених Америчких Држава и Израела против Ирана можемо разумети само у контексту системске кризе либерализма, која прати пад Запада, а агресија на Иран је још једна илустрација овога, примећује Жан-Пјер Паж, француски публициста и бивши вођа међународног одељења Опште конфедерације рада (CGT) за сајт "Ву ду дроа".
У ствари, политички и војни отпор Ирана потврђује да више живимо у свету којим више не доминира једна сила или блок, и да већ смо ушли у мултиполарни свет. Реч је о потпуном преокрету устаљених норми у међународној политици, додаје Жан-Пјер Паж, која је оставила многе самозване стручњаке без речи.
Заставе иранске монархије, заједно са "Витоновим" торбицама
Шта све нисмо слушали током јануара, у време протеста у Техерану, подсећа француски публициста, какве очигледне глупости о "јединственом покрету народа против режима 'неписмених мула'". Прославе су се одвијале у отменим четвртима Париза, Лос Анђелеса и Лондона, где су се заставе иранске монархије мешале са заставама Израела и САД, заједно са "Витон" торбицама и "Хермес" шаловима.
Крај "крваве теократије" у Ирану, чинило се, био је надохват руке. Отада, у западним медијима, иранска дијаспора стално понавља исте мантре, као и наводни стручњаци за Украјину. Али шахов син је нагло напустио сцену, а њихове политичке присталице сада изгледају парализовано, збуњено, обузете дубоким сумњама.
Шта се у ствари дешава, пита се Паж. Упркос хиљадама смртних случајева, упркос намерном бомбардовању цивилних подручја, уништавању болница, школа и смрти 170 девојчица, овај изванредни рат је постао доказ отпорности целог иранског народа, њихове посвећености суверенитету, независности и слободе избора.
Јер рат против Ирана, упозорава Паж, није пука епизода. Он је сасвим другачије природе од свега што смо раније доживели: "Иран данас потврђује висок ниво развоја, кохерентности и друштвене кохезије, далеко од фантазија које пропагирају медијске карикатуре и расистичка, неоколонијална, арогантна реторика."
Да бисмо ово разумели, треба се подсетити наслеђа Мухамеда Мосадека, иранског премијера који је свргнут у 1953. државном удару у организацији ЦИА. У свом политичком тестаменту, Мосадек је записао: "Једини злочин који сам починио је национализација нафте. Борио сам се против највеће империје и против највећег шпијунског подухвата на свету."
"Али, људи против којих сам се борио", додао је Мосадек, "желе да покажу народима Истока шта се дешава човеку који се усуђује да им пркоси".
Мосадек је и даље жив
Више од 70 година касније, Иран показује да се мора поштовати због онога што јесте и сматрати силом на истом нивоу као што су Русија, Кина, Индија...
Иран осујећује агресоре, који се суочавају са поразом, а овај пораз ће неизбежно попримити историјски карактер. Идеје се не могу убити, каже Паж: Мухамед Мосадек је и даље жив.
Није безначајно ни што је Иран већ допринео ослобођењу Ирака од америчке окупације: 23. марта америчке трупе, стациониране у највећој америчкој бази у овом огромном региону Западне Азије, коначно су се повукле.
Све то, тврди Паж, не види левица у Француској, која и није права левица. Они не виде даље од свог носа. Они гледају како да се снађу, од једног до другог изборног циклуса. Левица у Француској се углавном одређује према опортунистичким ставовима и идејама. Па, тешко је променити људску природу.
Усредсређујући се на последице, француска левица одбија да размотри узроке и стварни садржај међународних сукоба, у ствари – настанак новог светског поретка, подвлачи Паж. "И упркос овом убрзању историје, којем управо сведочимо, левица и даље одбија да види како је 24. фебруар 2022. године, допринео дубокој промени поретка ствари и разјашњавању правих изазова са којима се суочава цело човечанство", пише Паж.
Ова нова прекретница, којој присуствујемо у Западној Азији, додаје он, то белодано потврђује.
Шта је Иран научио од својих непријатеља
Као што смо већ видели у вези са ратом у Украјини, већина левичарских организација у Француској и Европи су показале непријатељство према Русији, чији русофобски корени, наравно, далеко претходе 2022. години.
У име наводне солидарности са "украјинским отпором", левица је гласала за неограничену помоћ Кијеву. Зато су зажмурили на корумпирани, репресивни режим Зеленског, на жртве и украјинског и руског народа. На, рецимо, жртву браће Коновски, двојице антифашистичких активиста, који су се противили носталгичарима за Степаном Бандером.
Браћа Коновски су ухапшени, мучени, затворени, лишени свих права и држани у самици, под електронским надзором, док су чекали суђење или, вероватно, слање на фронт, или на погубљење од стране нациста Азова или Десног сектора.
Слично је француска левица поступила и у случају Ирана, за који је ово егзистенцијална борба. Борба која ће, очигледно, имати неколико круцијалних последица по иранску цивилизацију.
Обим и ефикасност иранског политичког и војног одговора, његова способност да дестабилизује израелско-америчке агресоре, постали су очигледни, а његова слика се свакодневно појачава бомбардовањем Израела, америчких војних база у региону, затварањем Ормуског мореуза, па чак и нападом на америчко-британску базу Дијего Гарсија у Индијском океану, која се сматра суштинским објектом за северноамеричке безбедносне операције на Блиском истоку.
"Познај свог непријатеља и познај себе", гласи стара максима, на коју нас подсећа Паж. И: "Чак и да мораш да водиш стотину ратова, и даље би био сто пута победник."
То је, закључује овај аутор, оно што је Иран спровео учећи од својих непријатеља.
Пуном брзином напред, ка провалији!
Шта за то време видимо на другој страни? Само стари холивудски сценарио, пише славни француски адвокат Режис Де Кастелно, који је смислио Трамп у моментима када се руши империја – "полудело Римско царство".
Најновија Трампова изјава, додаје Де Кастелно, показује да је "потпуно полудео": "Уторак ће бити дан електрана и мостова, у исто време, у Ирану. Неће бити ничег сличног томе ако не отворите проклети мореуз, копилад, лудаци! Живећете у паклу! Хвала Алаху."
У великој америчкој демократији, шеф извршне власти, ради и говори апсолутно све што му падне на памет, без икаквих ограда. Нема препреке за лудило које се управо дешава. "Пуном брзином напред, ка провалији", додаје он.
Али, то није ништа друго него празни поклич победе, сматра Де Кастелно, испод којег се скрива страшни страх од пораза и од неизбежног нестанка ционистичког Израела.
У међувремену, са запањујућом чврстином, Иран држи линију одбране цивилизације, пише француски адвокат, јер зна да се бори против чудовишта, против полуделог Римског царства, и да се не бори само за себе, већ и за остатак човечанства.