"Војни инструмент" ЕУ је "сада на раскрсници", рекао је "Економисту" председавајући Војног комитета ЕУ, генерал Шон Кленси.
У теорији, војни штаб ЕУ је и даље посвећен изградњи експедиционог корпуса од 50.000 до 60.000 војника. То је потпуно неостварива миција, каже Свен Бископ из Института Егмонт, тинк-тенка у Бриселу. "Нико не верује да ће икада постојати овај војни корпус."
Насупрот томе, нови "капацитет за брзо распоређивање" од 5.000 војника, или РБР, је реалнији, сматра Кленси.
РБР би, у визији Брисела и Кленсија, требало да буде језгро европске војске која би једног дана могла да попуни вакуум који је оставила Америка, која сада експлицитно каже да очекује да Европа предводи конвенционалну одбрану континента.
Кленси је пожурио да објасни да циљ РБР није да се сукоби са, на пример, руском војском коју ЕУ упорно доживљава као претњу. "Овде се не ради о уласку у рат. Овде се ради о одржавању и стабилизацији."
Генерал је појаснио да се унутар ЕУ све више размишља о Члану 42(7), клаузули ЕУ о узајамној одбрани. На папиру, он је јачи од Члана пет, старијег и познатијег еквивалента НАТО-а. Али у пракси, две организације имају различите задатке. Снаге ЕУ требало би да делују испод прага Члана пет за велики рат у Европи, каже он.
"Не желимо да замаглимо границе између онога што ЕУ ради и онога што је одговорност НАТО-а", наглашава он, истичући да се често консултује са највишим генералима НАТО-а како би избегао дуплирање. "Веома сам јасан да морамо да останемо у тој траци."
Ипак, граница између стабилизационих мисија ниског
интензитета и сукоба високог интензитета се замагљује. Добар пример је операција "Аспидес", мисија коју предводи ЕУ за одбрану бродова у Црвеном мору, која је почела у фебруару 2024. и продужена је овог фебруара.
До сада је заштићено 600 бродова, каже генерал Кленси. Али "Аспидес" је такође показао границе војне моћи ЕУ. На почетку мисије, "Хесен", немачка фрегата, случајно је пуцала на врхунски амерички дрон са две скупе ракете пресретача СМ-2 и промашила. Касније те године, "Хесен", враћајући се из Азије, потпуно је избегао Црвено море. "Све у свему, распоређивање је показало да више морнарица има драстично неадекватне капацитете", рекао је Алекс Лак, поморски аналитичар.
Прича се да би "Аспидес" могао да игра улогу у поновном отварању Ормуског мореуза. Али Јохан Вадефул, немачки министар спољних послова, рекао је да је мисија била "неефикасна" чак и у свом тренутном задатку - слање у уски пловни пут под још интензивнијом ватром било би апсурдно.
"Ништа се заиста не може догодити док не дође до прекида непријатељстава у неком облику", признаје генерал.
Стога војне амбиције ЕУ више иду ка "канцеларијском послу" - обједињавању наменске индустрије и смањењу бироктратије.
Европа користи десетак различитих врста тенкова; Америка користи један. Циљ ЕУ је да пружи подстицаје земљама да купују више унутар континента, а самим тим мање из иностранства, процес који укључује трење и са Америком и са европским чланицама НАТО-а које нису чланице ЕУ, попут Велике Британије, чије ће фирме изгубити.
Друга амбиција је војна мобилност. Наиме, циљ блока је да до следеће године има "војни Шенген" са само три дана одобрења за премештање велике војне опреме преко граница (процес који тренутно може трајати више од месец дана).
Колико новца, спремности и способности Унија има да то оствари, остаје да се види.