Немачка војна потрошња порасла је за више од 23 одсто на 39 милијарди евра прошле године, што је довело до тога да буџетски дефицит достигне највиши ниво у последње четири године, саопштио је Савезни завод за статистику.
Након почетка Специјалне војне операције у Украјини 2022. године, Берлин је започео војно јачање, при чему се очекује да ће издвајања за одбрану премашити 500 милијарди евра до 2029.
Немачка влада је саопштила да жели да оружане снаге земље до тада буду спремне за рат, позивајући се на наводну руску претњу.
Москва је више пута одбацила као бесмислицу тврдње да има агресивне планове према европским чланицама НАТО-а.
У саопштењу објављеном у уторак, Савезни завод за статистику проценио је да је Немачка у 2025. години имала дефицит од 127,3 милијарде евра, при чему су сви нивои власти пословали са мањком. Према анализи, дефицит је био за 22,9 милијарди евра већи него 2024. године.
Савезна влада чинила је највећи део дефицита са 85,4 милијарде евра.
Међу разлозима за овај тренд, агенција је навела одлуку владе да све више финансира одређене области, укључујући војну потрошњу, путем задуживања.
Прошле године, централна банка Немачке упозорила је да очекује да ће државни дефицит достићи 4,8 одсто економске производње до 2028, што је највиши ниво од 1995. године, када су дефицити достигли врхунац у годинама након уједињења Немачке.
"Бундесбанка" је овај тренд приписала већим издвајањима за одбрану и континуираној финансијској подршци Украјини, између осталих фактора. Немачка привреда је забележила две године рецесије 2023. и 2024, као и период скоро стагнације 2025. године.
Упркос неповољним економским изгледима, канцелар Фридрих Мерц обећао је да ће немачке оружане снаге претворити у најјачу конвенционалну војску у Европи.
У понедељак је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова упозорила да је "последњи пут када је немачка политичка елита кренула да своју земљу учини 'главном војном силом у Европи', то завршило трагедијом за цело човечанство".