"Затвор у Подујеву пун је људи који су покушали да остваре имовинско право а пријављени су као ратни злочинци", испричао је пре који дан за РТС адвокат из Северне Митровице Дејан А. Васић.
По његовим речима отимање српске имовине постало је пракса на Космету, па је у различитим деловима, у Пећи, Клини, Истоку, Гњилану, Митровици, Приштини, било много случајева да се фалсификатима и преварама долазило до имовине која не припада особи која је постала власник.
Тзв. косовска полиција саопштила је пре који дан да је ухапшена особа осумњичена за кривично дело фалсификовања докумената ради продаје земљишта на подручју општине Урошевац.
Испитан је Б. Л. (36) у својству осумњиченог да је у сарадњи са другим лицима извршио кривична дела превара, фалсификовање докумената и легализација лажног садржаја. После саслушања Б. Л. је одређен притвор до 48 сати.
"Постоји основана сумња да су осумњичени фалсификујући идентификационе документе и сертификат о власништву оштећеног, незаконито присвојили његову некретнину површине седам хектара у приближној тржишној вредности од око три милиона евра, која се налази у општини Урошевац, а коју су потом парцелисали и продали трећим лицима", наводи се у саопштењу полиције самозване државе.
Ова истрага је, наводи се даље, наставак акције од 19. фебруара ове године када су ухапшене четири особе за које се сумња да су "заједно, незаконитим радњама и фалсификованим српским документима присвојили и продали земљу српског власника у укупној вредности од око 1,5 милиона евра".
Поводом тог случаја саопштено је да су истражитељи "прибавили информације које доказују да су осумњичени М. М, Ш. Б, Д. Р. и Б. Ж, незаконитим радњама (фалсификовање докумената – српског пасоша и других докумената) и коришћењем лажних докумената као правих (такође представљајући лажно лице као стварно), успели да отуђе односно продају преко нотара имовину подносиоца жалбе М. Т. у површини од 36,28 ари, истовремено обмањујући купца Х. М. да наводно продају имовину са уредном документацијом, где су за то добили новац у укупној вредности од 1.578.180,00 евра".
Срби са Косова и Метохије којима је само отета земља, а нису у међувремену завршили у неком од косовских затвора, општи је закључак, још су и добро прошли. После више случајева хапшења, оптужби за "ратне злочине", они којима је отета земља, куће, станови, одустају да оду на Косово и Метохију и тамо траже правду, одустају да покрену поступке, бојећи се да и сами не буду ухапшени о осумњичени.
Велики број њих су у покушају да врате отету имовину, или су одбили да своје њиве продају Албанцима, завршили у косовским затворима са тешким оптужбама најчешће за "ратне злочине"...
Овде је свакако најупечатљивији случаје Србина Душка Арсића из села Матичане крај Приштине, који је већ пет годину затвору, скоро је завршено суђење за "ратне злочине", а Арсић је осуђен на 13 година робије.
Од почетка суђења Арсић упорно понавља да је "заглавио у затвору због своје имовине", а Арсићев бранилац, адвокат Небојша Влајић изјавио је да тужилац нема сведока који може да потврди Арсићеву кривицу.
"Видели смо да се један (од сведока) професионално бави куповином српске земље, по његовим речима откупио је више од 300 парцела и јасно је да је, што смо истицали у претходном суђењу, то један од разлога, ако не и главни разлог зашто се против Душка Арсића води овакав поступак, јер је дошло до неспоразума, односно он је одбио да прода оне парцеле које је неко желео да купи", рекао је Влајић.
Адвокат истиче да га нико није пријављивао, да је живео у Грачаници и нико га није теретио ни за шта.
"Kада је дошао у сукоб са Албанцима око продаје своје земље, онда је пријављен, онда је постао ратни злочинац, онда је ухапшен и почео је да се води поступак и све редом", прецизирао је адвокат Влајић на једном од ранијих рочишта.
По речима адвоката Васића немогуће је сабрати вредност отете имовине. Навео је и да је у великом броју случајева успевао да реши такве проблеме али уз много напора, додајући да су разлози за такву ситуацију "послератно стање и менталитет да победнику нешто припада".
Душко Арсић који је геометар по струци, током суђења у Приштини испричао је да његов покојни отац Божидар и стриц Томислав никога нису овластили да прода њихову земљу у селу, и да је 2012. године сазнао да је документација фалсификована. Три месеца после подношења тужбе за утврђивање ништавости уговора ухапшен је на Јарињу под оптужбом да је починио ратни злочин и од тада је у притвору високе сигурности у Подујеву.
Што се тиче оптужби против Арсића за наводни ратни злочин, сведок Р. Ш. пред судом је испричао да само на основу изјаве друге особе, Артана Краснићија, зна да му је Арсић, кога није ни познавао, наводно, "убио брата".
Ненад Арсић из Чаглавице осуђен је на шест година затвора такође због "ратног злочина". Арсић је, како је "утврдио" суд, током рата на Космету нечовечно поступао према Јакупу и Скендеру Шаљи тако што их је тукао, терао их да пију ракију и певају "Ој Србијо мила мати..." После пресуде, адвокат Дејан Васић изјавио је да "специјално тужилаштво није доказало оптужницу и да није утврђена Ненадова одговорност".
Сам Арсић устврдио је да су га браћа Шаља оптужила јер – није желео да им прода део свог имања.
Гаврило Милосављевић из Истока, прошле године је, после три године голготе у притворном центру високе безбедности у Подујеву, ослобођен оптужбе да је починио ратни злочин против цивилног становништва. Гаврило је после рата више пута долазио у Исток у покушају да поврати власништво над станом који је припадао његовој мајци која је 1999. године одбила да напусти Исток и за коју је, од тада, једино успео да сазна да је на зверски начин убијена. Јединица за ратне злочине ухапсила га је пошто је спорни стан успео да после 23 године укњижи на своје име. Лисице на руке стављене су му када је дошао у катастар да извади поседовни лист.
Милорад Ђоковић (55) Србин из Витомирице већ је четири године у затвору на Космету под оптужбом за ратни злочин, а суђење још траје. Пре три године Ђоковићу су комшије Албанци до темеља сравнили кућу пошто је стигла пресуда Вишег суда у Приштини којом му је, после година суђења признато право на имовину, односно, кућа уписана на његово име.
Милорад се у Витомирицу вратио пре 15 година. По повратку, албанска породица Прекај која је користила његово имање оптужила је Милорада да је убио њиховог оца. После се испоставило и да је Садрија Прекај погинуо после рата у саобраћајној несрећи. Милорад је касније ухапшен због сумње да починио – "ратни злочин".
Почетком ове године, Савез удружења расељених са Kосова и Метохије у Црној Гори упутио је јавно упозорење свим нотарима и институцијама у Црној Гори "да са посебном пажњом приступају оверама пуномоћја и других докумената који се односе на имовину на Kосмету, нарочито у случајевима када се као власници појављују лица са KиМ која немају регулисан боравак у Црној Гори или не поседују чиповане, односно очитане личне карте Републике Србије".
Kако како је упозорено, "иза сваког оваквог папира" може стајати отета земља, преварен власник и трајна неправда, објавио је црногорски "Барски портал".
У тексту под насловом "Црногорски нотари доведени у заблуду", "Барски портал" је, позивајући се на истраживање Медија центра Чаглавица, објавио да се Албанцима са KиМ оверавају фалсификати на основу којих српска земља у покрајини мења власнике.
"Још у време када су овере биле у надлежности судова, пред Основним судом у Бару вођени су кривични поступци против албанских држављана који су на идентичан начин користили фалсификована документа за продају туђе имовине, посебно на подручју Kлине и других градова у Метохији", наводи се у тексту.
По речима адвоката Дејана Васића, катастарске књиге на Kосмету "доста су проблематичне", па ће бити "потребно много времена и напора да се све усклади онако како би требало да буде".
Један од Срба којима је отета имовина, Милисав Живаљевић, који је из Пећи побегао 1999. године и данас живи у Kраљеву, за РТС је испричао да људи који тврде да су легално купили његово имање немају никакве папире о томе.
"Ускраћен сам, не могу имовину да повратим", рекао је Живаљевић, додајући да не може ни да оде на Kосмет, у страху од хапшења.
Још 2021. године објављено је да је за враћање узурпиране имовине на Косову и Метохији поднето више од 70.000 захтева Срба и неалбанаца, а многи случајеви тада су по судовима стајали и по десет и више година. Нема података колико је таквих случајева у међувремену решено.
"Непокретности се углавном заузимају на начин да се физичким путем обавља сметња поседа, односно неко уђе у туђи посед, користи ту имовину и не дозвољава правом власнику да имовином располаже. Други начин је фалсификовање овлашћења путем којих се имовина преносила преко судова, а сада преко нотара, или уписивала катастарски на нове власнике", објаснила је тада адвокат Јована Филиповић.
Како је истакла, заузете су имовине највеће вредности и на добрим локацијама.
"Нису ретки случајеви заузимања и пољопривредног земљишта у селима где је комшија видео да годинама њихове комшије Срби или остали неалбанци не долазе и не користе своју непокретност. Просто, заузму ту њиву, користе и обрађују. Уколико виде да неко дуже време није улазио у кућу, заузму и њу", казала је Филиповићева.