
Мађарска уочи избора: Одлука која би могла да уздрма више од једне политичке сцене

Плакати политичких кандидата у Мађарској делују као да су део некакве уличне изложбе – урамљени, уредно постављени, неоштећени. Такорећи, без икаквих трагова политичке мржње. До јуче, пре него што је у град стигао Џеј Ди Венс, десна рука главног вашингтонског каубоја, ни Будимпешта на први поглед није изгледала као престоница земље у жестокој изборној грозници. Али поруке двојице главних кандидата – Виктора Орбана и Петера Мађара – од почетка кампање гласније одјекују ван, него у Мађарској.

Јер, ова сe утакмица игра на геополитичком терену и не само између Фидеса и Тисе, већ и између Вашингтона, с једне, и Брисела и Кијева с друге стране. Оптужбе о мешању ЕУ, које је јуче јасно изрекао и потпредседник Америке, подршка која на адресу Петера Мађара долази из појединих европских центара моћи, али и случајеви попут прислушкивања министра спољних послова Петера Сијарта појачали су утисак да избори имају шири значај од националног.
Зато је и победа на овим изборима више од још једне освојене утакмице. Тријумф Орбана био би порука Бриселу – да у ЕУ и даље постоји простор за политику суверенитета, и Вашингтону – да је Мађарска европско срце MAГA визије. Ако, пак, победи Петер Мађар, Брисел ће такве резултате дочекати као знак да је Мађарска спремна да се врати у политички строј Европске уније, а Кијев као најава повољнијег односа према украјинској позицији.
Исход избора у недељу ће широм отворених очију чекати и Србија и Република Српска, где се победа Орбана види као опстанак ретког савезника у Европи који разуме њихове позиције, а пораз као још један корак ка политичкој изолацији у окружењу које има све мање слуха за њих.
Мађар против Орбана, град против унутрашњости

Орбан у завршницу кампање улази са јасним наративом: против њега не стоји само опозиција, већ политичка опција која не служи мађарским, већ интересима Кијева и која је спремна да европским новцем подржи Украјину у сукобу са Русијом. У том оквиру, бирачима поручује да ће 12. априла одлучити хоће ли Мађарска остати суверена у доношењу одлука или ће се приклонити политици која долази споља.
Мађар, с друге стране, инсистира на унутрашњим темама – корупцији и економији. Бираче позива да "стану на пут олигархији", коју је Фидес наводно градио од 2010. године, односно од када се Орбан вратио на власт. Он снагу црпи из урбаних средина, пре свега из Будимпеште, док Фидес своју предност гради у унутрашњости земље и у директном контакту са бирачима. Орбанова главна битка је да спречи одлив гласача.
"Постоји неколико округа у Мађарској који могу бити интересантни и где ће Мађар пробати да преокрене ситуацију, јер њему није довољно да добије велике градове за већину у парламенту. Мађарски систем је такав да са 50 одсто добијених гласова на нивоу државе можете добити и до две трећине места у парламенту, што је Фидес успевао. Сада је готово извесно да Фидес не може толико да добије, али натполовичну свакако може", објаснио је геополитички аналитичар Предраг Рајић за Културни центар Нови Сад и додао да у недељу очекује високу излазност.
Мали играчи, велики утицај
Мађарски изборни систем један је од кључних фактора. Парламент има 199 посланика, од којих се већина, односно 106 бира по већинском систему, док 93 по пропорционалном систему са страначких листа.
У већинском делу система, грађани гласају за кандидата именом и презименом, а победник је онај ко освоји највише гласова без другог круга и без апсолутне већине. Управо тај модел иде у прилог странкама које имају развијену теренску мрежу и препознатљиве локалне кандидате – што је предност Фидеса.
Отежавајућа околност за Тису су и мање политичке опције, које би, иако појединачно слабе, могле да утичу на расподелу мандата. Иако је трка сведена на две, мање странке могу да имају велику улогу.
Познаваоци мађарских прилика кажу да Наша домовина, странка Ласла Тороцкаја, која заступа још тврђу националну политику од Фидеса, има шансу да пређе цензус, што би могло довести до ситуације у којој ће бити неопходна постизборна сарадња. У том случају, Тороцкај би се пре окренуо Орбану него Мађару, али уз могуће услове и даље идеолошко померање удесно.
Демократска коалиција, на чијем је челу Клара Добрев, бивша супруга некадашњег премијера Ференца Ђурчања, је на ивици цензуса, док Партија двоглавог пса може привући бираче алтернативне левице којима је Мађар превише десно позициониран.
У најнеизвеснијим изборима до сада, бољи преглед на ситуацију не дају ни анкете чија се предвиђања разликују у зависности од тога да ли долазе из извора блиских једној или другој страни.
Али оно што је извесно – резултате у недељу неће чекати само Мађари. Исход ће да очекују и Брисел, и Кијев, и Вашингтон и Београд – свако са својим рачуницама и са својим страховима од онога што би из Будимпеште могло да стигне.



